Ово је кратак преглед ЛГБТ+ историје (историје нехетеросексуалних и нецисродних особа).

Пре нове ере 9. миленијум п. н. е. – 3. миленијум п. н. е. 101. век п. н. е. – 50. век п. н. е. 9.600. п. н. е. – о. 5.000. п. н. е. – Мезолитска уметност на стенама у пећини Адаура на Сицилији приказује мушке фигуре у групама које су тумачене на различите начине, укључујући као ловце, акробате, религиозне иницијанте и призоре геј секса.

70. век п. н. е. – 17. век п. н. е. о. 1980. – Међу сексуалним приказима на цртежима и фигуринама из неолита и бронзаног доба са подручја Медитерана, један аутор описује фигуру „трећег пола” која има женске груди и мушке гениталије или је без изражених полних карактеристика. У неолитској Италији, женске слике се налазе у домаћем контексту, док се слике које комбинују полне карактеристике појављују у гробницама или верским окружењима. У неолитској Грчкој и на Кипру, фигуре су често двополне или без идентификационих полних карактеристика.

3. миленијум п. н. е. 29. век п. н. е. – 25. век п. н. е. о. 2900. п. н. е. – о. 2500. п. н. е. – У гробници у предграђу Прага, у Чешкој, пронађен је мушкарац сахрањен у одећи која је обично била резервисана за жене. Археолози спекулишу да је реч о трансродној особи или особи трећег пола.

24. век п. н. е. о. 2400. п. н. е. – Верује се да су Хнумхотеп и Нианхнум први истополни пар забележен у писаној историји.

23. век п. н. е. – 22. век п. н. е. 2284. п. н. е. – 2246. п. н. е. или 2184. п. н. е. – Верује се да ноћне посете фараона Пепија II, који је владао Старим краљевством Египта, свом генералу Сасенету имају хомосексуалну интерпретацију, иако други тврде да је прича вероватно имала за циљ да укаља углед фараона повезујући га са хомосексуалношћу.Више детаља на (http://wanderingcaravan-bronzebuckaroo.blogspot.com/2007/11/clandestine-affair-pharaoh-neferkare.html) и (http://epistle.us/hbarticles/ancientegypt1.html)

2. миленијум п. н. е. 18. век п. н. е. о. 1775. п. н. е. – о. 1761. п. н. е. – Забележено је да је током владавине краља Зимри-Лима из Краљевине Мари он имао мушке љубавнике.

15. век п. н. е. – 12. век п. н. е. о. 1500. п. н. е. – о. 1101. п. н. е. – Асурски законик из Старог или Средњег асирског царства прописује следеће о силовању мушкараца:Homoeroticism in the Biblical World: A Historical Perspective, Martti Nissinen, Fortress Press, 2004, стр. 24–28

1. миленијум п. н. е. 10. век п. н. е. – 6. век п. н. е. о. 1000. п. н. е. – о. 500. п. н. е. – Вендидад потиче из овог периода и унутар текста се наводи следеће: Кривца може убити било ко, без наредбе Дастура, и тим погубљењем се може откупити обичан смртни грех.

7. век п. н. е. о. 700. п. н. е. – Обичај кастрирања хомосексуалних (и хетеросексуалних) робова и слуга уведен је у Аншан са освојених територија Новоасирског и Медијског царства. о. 630. п. н. е. – Дорски аристократи на Криту усвајају формалне односе између одраслих аристократа и адолесцената; натпис са Крита је најстарији запис о друштвеној институцији педерастије код Грка. (Harvard University Press, 1978, 1898), (видети Критска педерастија). Брак између мушкараца у Грчкој није био законски признат, али су мушкарци могли формирати доживотне везе које су потицале из педерастије, без пежоративних конотација енглеске речи. Ова партнерства нису се много разликовала од хетеросексуалних бракова, осим што је старија особа служила као васпитач или ментор. Сапфо, грчка лирска песникиња рођена на острву Лезбос, рођена је између 630. и 612. п. н. е., а умрла је око 570. п. н. е. Александринци су је уврстили на списак девет лирских песника. Била је позната по својим лезбијским темама, дајући своје име и име своје домовине самој дефиницији лезбијства (и мање коришћеном термину „сафизам”). Прогнана је око 600. п. н. е. из разлога који нису повезани са лезбијством. Касније јој је дозвољено да се врати.

6. век п. н. е. 534. – 492. п. н. е. – Војвода Линг од Веја и Мизи Сја имали су љубавну истополну везу, а разне представе и приче обележиле су њихову љубавну причу фразом „загризена бресква”. о. 540. – 530. п. н. е. – Зидне слике из етрурске Гробница бикова (итал. Tomba dei Tori), пронађене 1892. у некрополи Монтероци у Тарквинији, приказују хомосексуални однос. Гробница је названа по пару бикова који посматрају сцене људског секса, једна између мушкарца и жене, а друга између два мушкарца; оне могу бити апотропејске или осликавати аспекте циклуса регенерације и загробног живота. Троделна гробница је имала уписано име покојника за кога је првобитно изграђена, Арант Спуријанас или Арат Спуријана, и такође приказује Ахила како убија тројанског принца Троила, уз назнаке култа Аполона.. translated by R. Serra Ridgway (Yale University Press, 1978, 1995).; Fred S. Kleiner, A History of Roman Art (Wadsworth, 2007, 2010), стр. xxxii. 521. п. н. е. – Ахеменидско царство разапиње Поликрата и сузбија педерастију на Самосу, због чега педерастични песници Ибик и Анакреонт беже са Самоса.

5. век п. н. е. о. 486. п. н. е. – Дарије I усваја Левитски законик за персијске Јевреје из Ахеменидског царства, уводећи прву државно санкционисану смртну казну за мушке истополне везе. о. 440. п. н. е. – Херодот објављује Историје, наводећи у књизи да су Персијанци прихватали стране обичаје, укључујући и усвајање педерастије од Грка.

4. век п. н. е. 385. п. н. е. – Платон објављује Гозбу у којој Федар, Ериксимах, Аристофан и други грчки интелектуалци тврде да је љубав између мушкараца највиши облик, док је секс са женама пожудан и утилитаристички. Сократ, међутим, има другачије мишљење. Он показује изузетну самоконтролу када га заводи лепи Алкибијад. 350. п. н. е. – Платон објављује Законе у којима атински странац и његови сапутници критикују хомосексуалност као пожудну и лошу за друштво јер не доприноси продужењу врсте и може довести до неодговорног грађанства. 346. п. н. е. – Есхинов говор Против Тимарха, који је био на суђењу због мушке проституције, открива ставове Атињана према хомосексуалности.. Blackwell, 338. п. н. е. – Света чета Тебе, до тада непоражени елитни батаљон састављен од сто педесет педерастичних парова, уништена је од стране снага Филипа II Македонског, који жали због њиховог губитка и хвали њихову част.

3. или 2. век п. н. е. 227. п. н. е., 226. п. н. е., 216. п. н. е., или 149. п. н. е. – Током Римске републике, Lex Scantinia је наметао казне онима који су починили сексуални злочин (stuprum) над слободнорођеним младићем; ретко се помињао или спроводио, а можда је коришћен и за кривично гоњење мушких грађана који су добровољно преузимали пасивну улогу у хомосексуалним односима.John Boswell, , Није јасно да ли је казна била смрт или новчана казна. За одраслог мушког грађанина се сматрало природним и друштвено прихватљивим да жели и ступа у истополне односе, све док је његов партнер био мушки проститутка, роб или infamis, особа искључена из правне заштите која се пружа грађанину. У Царском периоду, Lex Scantinia је оживео Домицијан као део свог програма судских и моралних реформи..

1. век п. н. е. о. 90-их – 80-их п. н. е. – Квинт Лутације Катул био је у кругу песника који су кратке, лаке хеленистичке песме учинили модерним у касној Републици. Оба његова сачувана епиграма обраћају се мушкарцу као објекту жеље, сигнализирајући нову хомоеротску естетику у римској култури. 57. – 54. п. н. е. – Катул пише Carmina, укључујући љубавне песме Јувенцију, хвалећи се сексуалном вештином са младићима и насилним инвективама против пасивних хомосексуалаца. о. 50. п. н. е. – Lex Julia de vi publica, закон Римске републике, донет је да дефинише силовање као присилни секс над „дечаком, женом или било ким”, а силоватељ је био подложан смртној казни. Мушкарци који су били силовани били су изузети од губитка правног или друштвеног статуса који су трпели они који су своја тела подвргавали употреби за задовољство других; мушка проститутка или забављач био је infamis и искључен из правне заштите која се пружала грађанима доброг статуса. По закону, роб није могао бити силован; сматран је имовином, а не правно особом. Власник роба је, међутим, могао да тужи силоватеља за штету на имовини.Digest 48.6.3.4 и 48.6.5.2.Такође видети Digest 48.5.35 о правним дефиницијама силовања које су укључивале дечаке. 46. п. н. е. – Луције Антоније, брат Марка Антонија, оптужује Гаја Октавија да се „предао Аулу Хирцију у Шпанији за триста хиљада сестерција.” 44. п. н. е. – Након атентата на диктатора и конзула Гаја Јулија Цезара, Гај Октавије је јавно именован у Цезаровом тестаменту као његов усвојени син и наследник. Према Марку Антонију, он је оптужио Октавија да је своје усвајање од стране Цезара заслужио сексуалним услугама.Светоније, Август 68 , 71 42. – 39. п. н. е. – Вергилије пише Буколике, при чему је Еклога 2 значајан пример хомоеротске латинске књижевности. 27. п. н. е. – Римско царство је успостављено под влашћу Августа. Први забележени истополни брак догодио се током његове владавине, хомосексуална проституција је опорезована, а ако би неко био ухваћен у сексуално пасивној улози са другим мушкарцем, римски грађанин је могао изгубити своје држављанство. 26, 25. и 18. п. н. е. – Тибул пише своје елегије, са референцама на хомосексуалност. 7. – 1. п. н. е. – Цар Аи од Хана имао је љубавну истополну везу са Донг Сианом. У једном историјском запису, цар Аи је одсекао сопствене рукаве да не би пробудио свог вољеног Донг Сиана.

Нова ера 1. миленијум

1. век Филон Александријски и Марко Манилије дали су описе трансродних особа током раног Римског царства. Филон је изјавио: „Улажући сву могућу пажњу у своје спољашње украшавање, не стиде се чак ни да употребе свако средство да вештачки промене своју природу мушкараца у жене”. Такође је посведочио да су неки чланови ове групе, у ту сврху, уклањали своје пенисе. 5. – 15. н. е. – Направљен је Ворен пехар, римски сребрни пехар за пиће украшен рељефом са два приказа мушких истополних односа. 37. – 41. – Под влашћу римског цара Гаја Јулија Цезара Августа Германика, уведено је опорезивање проституције широм Римског царства. Калигула је такође или протерао или разматрао протеривање spintria из Рима. Гај Светоније Транквил извештава да се Калигула тешко могао обуздати, након дугих молби, да не баци spintriae у море. 54. – Нерон постаје цар Рима. Нерон се венчао са два мушкарца, Питагором и Спор, у законским церемонијама, при чему су Спору додељене регалије које су носиле жене Цезара.Ornamentis Augustarum: Светоније, Живот Нерона 28–29 , разматра Craig A. Williams, . Јувенал и Марцијал бележе (са неодобравањем) да мушки парови имају традиционалне свадбене церемоније.

десно|мини|Зидна слика женског пара из Приградских терми у Помпеји 79. – Ерупција Везува затрпава приморска одмаралишта Помпеја и Херкуланеум, чувајући богату збирку римске еротске уметности, укључујући приказе мушко-мушког и женско-женског односа. 98. – Трајан, један од најомиљенијих римских царева, започиње своју владавину. Трајан је био познат по својој хомосексуалности и наклоности према младићима. То је искористио краљ Едесе, Абгар VII, који је, након што је изазвао Трајанов гнев због неког прекршаја, послао свог згодног младог сина да се извини, чиме је добио опроштај.Дион Касије, Epitome of Book 68.6.4; 68.21.2–6.21.3 Тацит пише Германију. У Германији, Тацит пише да је казна за оне који се упуштају у „телесну срамоту” међу германским народима „гушење у блату и мочварама под гомилом грања”. Тацит такође пише у Германији да су германски ратнички поглавари и њихове пратње били „у време мира, лепота, а у време рата, одбрана”. Тацит је касније у Германији написао да свештеници свевског под-племена, НахарвалиЗа правопис, видети Hans-Werner Goetz, Jörg Jarnut, Walter Pohl (eds.), . страна 62. или Наханарвали, „облаче се као жене” да би обављали своје свештеничке дужности.

2. век