Јарослав Јамски (Јарослав Исаакович Савицки, 28. марта 1882, 8. децембар 1937.) је свештеномученик Руске православне цркве.
Рођен је 28. марта 1882. године у селу Пухлоје, у Гродњенској области, у породици ђакона Исака Савицког. Након што је завршио Духовну семинарију 1903. године, рукоположен је за свештеника 1905. године.
Јарослав Исаакович се оженио Олгом Федоровном, и имали су двојицу синова и ћерку. Током Првог светског рата служио је у Женском манастиру Красносток, а након његове евакуације у Јекатеринску пустињу, остао је тамо до 1929. године, када је храм затворен.
Године 1919. био је узведен у чин протојереја. Године 1923. награђен је палицом за ревносно служење Цркви. Године 1929. постао је настојатељ храма светих мученика Флора и Лавра у селу Јам. У то време активно је подржавао парохијане који су страдали у условима колективизације, због чега је оптужен за контрареволуционарну делатност.
Уапшен је 27. новембра 1937. године, а осуђен и стрељан 8. децембра 1937. године. Сахрањен је на полигону Бутово код Москве.
Православна црква га помиње 20. новембра (3. децембра).
Референце
Категорија:Руски светитељи Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1937.