мини|Чаша органског млекаОрганско млеко се односи на бројне млечне производе од стоке узгајане у складу са методама органске пољопривреде. У већини случајева, употребу термина „органски“ или еквивалената попут „био“ или „еко“ на било ком производу регулишу надлежни органи за храну. Генерално, ови прописи прописују да стока мора: имати дозволу за испашу, бити храњена органски сертификованом сточном храном или мешавином за храну, не сме бити третирана већином лекова (укључујући говеђи хормон раста) и генерално мора бити третирана хумано.Organic Dairy Industry in Canada, Agriculture Agri-Food Canada http://www.dairyinfo.gc.ca/pdf/organic_profile_eng.pdf

Постоје вишеструке препреке за доношење чврстих закључака о могућим безбедносним или здравственим користима од конзумирања органског или обичног млека, укључујући недостатак дугорочних клиничких студија. Доступне студије дошле су до супротстављених закључака у погледу апсолутних разлика у садржају хранљивих материја између органског и конвенционално произведеног млека, као што су садржај протеина или масних киселина. Тежина доступних доказа не подржава став да постоје било какве клинички релевантне разлике између органског и конвенционално произведеног млека, у погледу хранљивих материја или безбедности.

Упоређивање са обичним млеком

Хемијски састав Студије су испитивале хемијске разлике у саставу органског млека у поређењу са обичним млеком. Ове студије генерално пате од збуњујућих варијабли и тешко их је генерализовати због разлика у урађеним тестовима, сезони тестирања и марки тестираног млека, као и зато што хирови пољопривреде утичу на хемијски састав млека. Третман намирница након почетног сакупљања (да ли је млеко пастеризовано или сирово), време између муже и анализе, као и услови транспорта и складиштења, такође утичу на хемијски састав дате серије.

Садржај хранљивих материја Мета-анализа научне литературе из 2012. није пронашла значајне разлике у садржају витамина у органским и конвенционалним биљним или животињским производима и открила је да се резултати разликују од студије до студије. Аутори су пронашли 4 студије о нивоима бета-каротена и алфа-токоферола у млеку; разлике су биле хетерогене и нису биле значајне. Аутори су пронашли мало студија о масним киселинама у млеку; све (осим једне) су биле о сировом млеку и сугеришу да сирово органско млеко може садржати знатно више корисних омега-3 масних киселина и вакценске киселине него сирово конвенционално млеко. Аутори нису пронашли значајне разлике између органског сировог млека и обичног млека у погледу укупних протеина, укупних масти или 7 других тестираних витамина и масних киселина. У другом прегледу је закључено: „Досадашњи резултати указују на то да је нутритивни садржај органског млека сличан садржају обичног млека. Може постојати другачији профил масних киселина у органском млеку, са већим уделом полинезасићених масних киселина (PUFA) у односу на друге масне киселине, али овај ефекат не изгледа да је доследан. Ова разлика ће бити мања код млека са смањеним садржајем масти“.

Мање свеобухватан преглед објављен 2012., који је обухватао само податке из студија објављених од 2008. до 2011., открио је да органски млечни производи садрже значајно више протеина, укупних омега-3 масних киселина и 5 других масних киселина, али мање линолне киселине, олеинске киселине и омега-6 масних киселина него конвенционално произведено млеко. Такође је утврђено да органски млечни производи имају значајно већи однос омега-3 и омега-6 масних киселина и индекс Δ9-десатуразе него конвенционални типови.

Остаци хемикалија и пестицида Забринутост потрошача која покреће потражњу за органском храном јесте забринутост да конвенционална храна може да садржи остатке пестицида и хемикалија. Многа истраживања органског млека нису мерила остатке пестицида. Један преглед литературе закључио је да „доступни докази указују на то да обично и органско млеко садрже сличне нивое хемијских и пестицидних остатака у траговима“.

Здравље и безбедност Мета-анализа из 2012. је истакла да „није било дугорочних студија о здравственим исходима популација које конзумирају претежно органску храну у односу на конвенционално произведену храну, контролишући социоекономске факторе; спровођење таквих студија би било скупо“. Мета-анализа из 2009. је приметила да је спроведено врло мало студија које су се бавиле директним последицама по људско здравље. Као што је горе поменуто, тешкоће у прецизном и смисленом мерењу хемијских разлика између органског и обичног млека отежавају екстраполацију здравствених препорука заснованих искључиво на хемијској анализи.

Преглед литературе који је објавила Америчка академија за педијатрију 2012. закључује да: „Нема доказа о клинички релевантним разликама између органског и обичног млека. Постоји мало, ако их уопште има, нутритивних разлика између органског и обичног млека. Нема доказа да су било какве разлике које могу постојати клинички релевантне. Нема доказа да органско млеко има клинички значајно већи ниво бактеријске контаминације од обичног млека. Нема доказа да конвенционално млеко садржи значајно повећане количине говеђег хормона раста. Било који говеђи хормон раста који би могао да остане у конвенционалном млеку није биолошки активан код људи због структурних разлика и подложности варењу у желуцу“.

Правна дефиниција Сва стока која се користи за органско млеко мора се одржавати коришћењем метода органске пољопривреде како је дефинисано у јурисдикцији у којој ће се млеко продавати и генерално мора бити сертификована да би се продавала као органска. Генерално, ови закони захтевају да се стоци дозволи испаша на пашњацима, да се храни органски сертификованом храном (која не сме да садржи нуспроизводе клања) и да се животиње не лече лековима (иако је такође незаконито ускраћивати неопходне лекове болесној животињи како би се одржао органски статус).

Аустралија: NASAA органски стандард Европска унија: ЕУ-Еколошка регулатива

Шведска: KRAV Уједињено Краљевство: DEFRA

Норвешка: Debio Organic сертификат Индија: NPOP, (Национални програм за органску производњу) Јапан: JAS стандарди Сједињене Америчке Државе: Стандарди Националног органског програма (NOP)

Укус мини|284x284п|Амбалаже органских млека здесна на лево: пиринчано, кокосово, сојино, од конопље и бадемово. У једној рецензији је наведено да се неким потрошачима свиђа укус органског млека, док се другима не свиђа; и сугерисано је да је количина термичке обраде вероватно значајан фактор у одређивању укуса млека. Одређени третмани, попут ултратермичке обраде коју користе произвођачи млека, могу млеку дати благи орашасти укус. Генерално, резултати тестирања укуса „нису јасни“ у погледу тога да ли је пожељније органско или обично млеко.

Економски фактори У поређењу са обичним фармама млека, органске фарме млека производе знатно мање млека по крави и њихов рад кошта више. Органске млечне задруге биле су успешна стратегија економског опстанка за мале и средње произвођаче на америчком Средњем западу. Органско млеко чини 18% продаје млека у САД и вредело је 2,5 милијарди долара током 2016.

Види још

Еколошка храна Одржива пољопривреда

Референце

Категорија:Млечни производи Категорија:Млеко