Мило Вујовић (Љуботињ, 1881 – 1935) је био црногорски политичар на крају Првог светског рата и у годинама које су уследиле, посебно у црногорској влади у егзилу и у борби за независност Црне Горе након њеног уједињења са Србијом.
Биографија Служио је као министар у црногорској влади, а најзначајнији је био министар финансија и грађевина у влади Евгенија Поповића од маја 1917. до фебруара 1919. године. Наставио је да обавља министарске и везне функције у владама у егзилу и након завршетка рата 1918. године.
Такође је служио као званични представник црногорске владе на међународним догађајима, као што су сахрана краља Николе I у Сан Рему (март 1921) и сахрана премијера Милутина Вучинића у Риму (септембар 1922).
Политички активизам из егзила Након уједињења Црне Горе са Србијом и губитка независности своје земље, Вујовић се преселио у Италију, а затим у Сједињене Америчке Државе (1923), где је постао један од најактивнијих лидера црногорске емигрантске заједнице. Тамо је основао Слободну црногорску странку сељака и радника и сарађивао са разним одборима и публикацијама које су браниле права и независност Црне Горе, против онога што су сматрали анексијом.
Улога у црногорском егзилу Из егзила је одржавао активне дипломатске и политичке односе са представницима земаља попут Италије, Француске и Русије, тражећи међународну подршку за црногорску ствар и организујући политички отпор против присилне интеграције Црне Горе у нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца након Првог светског рата.
Мило Вујовић је био истакнута личност у црногорској политици почетком 20. века, посебно у турбулентним временима након завршетка Првог светског рата. Његова каријера се заснивала на високим министарским позицијама у црногорској влади, а касније и на политичком активизму унутар емигрантске заједнице, која је настојала да одржи црногорски идентитет и независност упркос уједињењу са Србијом.
Категорија:Црногорски политичари