Цеље (, ) је град у Словенији и најважније насеље Савињске регије. Цеље је и управно средиште истоимене општине Цеље.
Географски положај Град Цеље се сместио у средишњем делу Словеније, 70 km североисточно од престонице Љубљане. У Цељу се укрштају путеви од Љубљане на западу ка Марибору на североистоку, од Зиданог Моста на југу, Велења до Словењ Градеца на северозападу као и Рогашке Слатине на истоку. Најважнији ауто-пут у држави између Љубљане и Марибора (А1) пролази северно од Цеља.
Природне одлике Град Цеље лежи на реци Савињи у југоисточном делу простране и густо насељене Цељске долине, на месту где се у реку уливају мање реке Воглајна и Ложница. Град је на надморској висини од 238 - 243 -{m}-, и то је најниже место Цељске долине. Јужно од града издижу се брда и планине Засавља, које град одељују од савске долине. На граду најближем брду налази се старо утврђење Цељски град (407 -{m}- н. в.).
Историја мини|180п|лево|Стари град Цеље мини|Cilli, Georg Matthäus Vischer, Topographia Ducatus Stiriae, Graz 1681 мини|Станетова улица - једна од главних пешачких улица у граду У време Келта, Цеље се звало Kelea, што је на келтском значило склониште.
У I веку п. н. е. насеље долази под утицај Римљана који му мењају име у Celeia, а у време владавине римског цара Клаудија (владао од 41. до 54. године) добија градска права под именом municipium Claudia Celeia. Античка Celeia је, према сачуваним записима, била богато и густо насељено место заштићено одбрамбеним зидинама и кулама, пуна зграда са више спратова, широким трговима и улицама.
У време великих сеоба град је био срушен. Обновљен је током раног средњег века. Под именом -{Cylie}- (Цеље) се први пут спомиње у адмонтовом летопису написаном између 1122. и 1137. године. У граду је било и средиште Грофова Цељских који су по њему и добили име.
Цеље је више векова било у поседу Хабзбурговаца. 1918. године град се прикључује Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославији, да би данас био један од водећих градова Словеније.
Становништво Град Цеље данас има око 37.490 становника и по броју је то четврти град у држави. 1900. године град је имао близу 7.000 становника, а 1940. године око 20.000 становника. Пре једног века град је имао већинско немачко становништво, које је исељено после Другог светског рата. Последњих година број становника у граду опада, али у предграђима расте. Ова појава је везана за пресељење младих људи и породица на шире градско подручје, где су услови живота бољи и комфорни.
Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.
Етничка припадност (према попису из 1991): Словенци: 33.434 (82,1%) Срби: 1.864 (4,6%) Хрвати: 1.687 (4,1%) Муслимани: 466 (1,1%) Југословени: 405 (1%) Албанци: 189 Македонци: 140 Црногорци: 93 Мађари: 41 Остали: 82 Непознато: 1972 (4,8%) Неопредељени: 249 Регионално опредељени: 88
Партнерски градови Гревенброих Зинген Славонски Брод Будва Череповец Ћуприја Грац Шпитал Добој
Галерија
Познати становници и особе рођене у Цељу Јоланда Чеплак (1976. -) атлетичарка Јанез Дрновшек (1950—2008) политичар, државник и други председник Словеније Ото Пестнер (1956. -) певач Јелко Кацин (1955. -) политичар
Побратими
Цеље је град-побратим са:
20п Гревенбројхом Немачка (од 1986) 20п Сингеном Немачка (од 1990) 20п Добојем Р. Српска, БиХ (од 1965) 20п Череповецом од 2009. 20п Шапцем од 2024.
Види још Црква Светог Саве у Цељу
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Словенији