Напад Сједињених Америчких Држава на Венецуелу је била војна интервенција Сједињених Америчких Држава 3. јануара 2026. године у Венецуели. Америчке оружане снаге су покренуле ваздушне ударе на више локација широм северне Венецуеле, укључујући и главни град Каракас. Ово се сматра значајном ескалацијом у региону.

У 05.21 час по венецуеланском стандардном времену (ВЕТ), председник САД Доналд Трамп је у објави на мрежи тврдио да су венецуелански председник Николас Мадуро и његова супруга ухапшени и пребачени ван земље. Према речима државног секретара Марка Рубиа, Мадуро је ухапшен и суочиће се са кривичним оптужбама у Сједињеним Државама. Потпредседница Венецуеле потврдила је да су и Мадуро и његова супруга нестали и затражила „доказе да су живи”.

Позадина У августу 2025. године Сједињене Америчке Државе започеле су војно јачање у јужном Карипском мору, распоређујући ратне бродове и војно особље. Током септембра, Јужна команда САД отпочела је извођење војних удара на пловила у Карипском мору. Сједињене Америчке Државе су тврдиле да су поједина погођена пловила учествовала у трговини дрогом у корист Венецуеле.

мини|лево|Николас Мадуро и Силија Флорес у мају 2025. године Ове активности биле су део операције „Јужно копље“ (), кампање усмерене против наводних криминалних мрежа, укључујући оне за које се тврдило да су повезане са владом венецуеланског председника Николаса Мадура. Уочи удара, Сједињене Америчке Државе су оптужиле Мадура да управља нарко-државом и да је починио изборну превару на председничким изборима 2024. године. Иако је Национални изборни савет прогласио Мадура победником избора, резултати које је објавила опозиција указивали су да је њен кандидат, Едмундо Гонзалес, освојио убедљиву већину гласова. Доналд Трамп је раније означио две венецуеланске нарко-групе, Трен де Арагуа и Картел де лос Солес, као стране терористичке организације, уз тврдњу да је потоњи под директним вођством самог Мадура.

У новембру 2025. године Сједињене Америчке Државе су распоредиле носач авиона USS Gerald R. Ford, а у децембру су започеле пресретање и заплену нафтних танкера, уводећи поморску карантинску блокаду Венецуеле. Истовремено су крајем децембра покренуте и тајне операције унутар Венецуеле под директивом Централне обавештајне агенције. Доналд Трамп је и раније најављивао да ће америчка војска изводити ударе унутар венецуеланске територије.

У недељама које су претходиле нападу, након почетка операција усмерених на пловила која су углавном полазила из Венецуеле, потписан је споразум са острвском суседном државом Тринидад и Тобаго, којим је америчкој војсци омогућен приступ њеним аеродромима.

Напад мини|Амерички председник Трамп, вођа CIA Џон Ратклиф, и државни секретар Марко Рубио посматрају нападе мини|Карта ваздушних удара 3. јануара 2026.

Најмање седам експлозија пријављено је око 2.00часа по ВЕТ, а примећени су и нисколетећи авиони, углавном у близини Ла Гваире, Игеротеа, Месета де Мамо, Баруте, Ел Атиља, Чараљавеа и Кармен де Урије, што су углавном подручја унутар или у близини главног града Каракас. Већина експлозија била је усмерена на антене и активне војне базе. Први извештаји сугерисали су да су експлозије можда потекле са и из Форт Тиуне, две војне инсталације у том подручју; велике експлозије пријављене су и на аеродрому Игероте.

Према Асошијетед пресу, удари су трајали око пола сата. Виђен је дим који се уздизао из једног војног хангара у бази у Каракасу, док је друга остала без напајања електричном енергијом.

Давид Смолански, портпарол венецуеланске опозиционе лидерке , изјавио је за -{CBS News}- да су, поред Форт Тиуне и базе Миранда, погођени и лука као и антене на брду Серо Ел Волкан.

Министар одбране Венецуеле Владимир Падрино Лопез изјавио је да су амерички борбени хеликоптери испаљивали ракете и пројектиле у урбаним подручјима и да се ради на прикупљању информација о броју погинулих и рањених.

Након удара, Доналд Трамп је у објави на мрежи Truth Social у 05:21 ч по венецуеланском времену навео да је венецуелански председник Николас Мадуро ухапшен заједно са супругом и да су пребачени ван земље, као и да ће касније тог јутра бити одржана конференција за медије у Мар-а-Лагу. Према CBS News, операцију усмерену на Мадура извела је јединица Delta Force. Потпредседница Венецуеле потврдила је да су Мадуро и његова супруга нестали и затражила „хитне доказе да су живи”.

Последице Федерална управа за ваздухопловство издала је NOTAM којим се америчким авионима забрањује летење на свим висинама унутар венецуеланског ваздушног простора, позивајући се на „текуће војне активности”. Амбасада Сједињених Америчких Држава у Каракасу издала је упозорење за остајање у склоништу. Јужни део Каракаса је, према извештајима, остао без струје. Званичници администрације Трампа потврдили су да су упознати са ситуацијом. CBS News је известио да је председник Трамп наредио ударе унутар Венецуеле, укључујући и нападе на војне објекте; међутим, америчка влада није објавила званично саопштење.

Председник Венецуеле Николас Мадуро прогласио је национално ванредно стање након експлозија. Влада је обећала да ће се бранити од америчких војних акција које имају за циљ промену режима, које је описала као „империјалистичку агресију”, и позвала на сазивање Савета безбедности Уједињених нација.

Реакције Венецуела Влада Венецуеле саопштила је да одбацује и осуђује војну агресију, окрививши Владу Сједињених Америчких Држава, али без директног помињања Доналда Трампа. Председник Николас Мадуро прогласио је ванредно стање као одговор на инцидент. Опозициона лидерка Марија Корина Мачадо изјавила је за CBS News да подржава Трампову стратегију.

Опозициони извори у Венецуели рекли су за Sky News да верују да је Мадурово хапшење било „договорени излаз” са Сједињеним Државама.

Сједињене Америчке Државе Сенатор Брајан Шац, члан Одбора Сената за спољне послове, упозорио је против било каквог америчког војног ангажмана у Венецуели, написавши на мрежи X да Сједињене Државе „немају виталне националне интересе у Венецуели који би оправдали рат”. Републикански сенатор Мајк Ли написао је на X да се „радује сазнању шта би, ако ишта, уставно могло да оправда” ове ударе.

Африка

: Одељење за међународне односе и сарадњу објавило је саопштење за јавност у којем се поступци Сједињених Америчких Држава оцењују као „очигледно кршење Повеље Уједињених нација“. У саопштењу се наводи да Повеља „не овлашћује спољну војну интервенцију у питањима која су суштински унутрашња надлежност суверене државе“, а Јужна Африка се позвала на историју како би показала да „војне инвазије против суверених држава доносе искључиво нестабилност и продубљивање кризе“. Такође је позвала Савет безбедности Уједињених нација (СБУН) да се хитно састане ради разматрања ситуације.

Азија

: Министарство спољних послова саопштило је да је „дубоко шокирано и снажно осуђује САД због непромишљене употребе силе против суверене државе и напада на њеног председника“, те да напади „озбиљно крше међународно право, нарушавају суверенитет Венецуеле и угрожавају мир и безбедност Латинске Америке и Кариба“. Саопштење је објављено упркос томе што је Трамп неколико сати пре напада изјавио за Fox News да Кина неће имати примедбе на операцију због његовог доброг односа са кинеским лидером Си Ђинпингом. Кинеска амбасада у Венецуели саветовала је кинеске држављане да избегавају путовања у Венецуелу због безбедносне ситуације. Напади су уследили дан након што је Мадуро 2. јануара примио кинеску делегацију, у којој је био и специјални представник кинеске владе за латиноамеричка питања, Ћију Шијаоћи. : Министарство спољних послова позвало је индијске држављане да избегавају небитна путовања у Венецуелу након америчке акције и затражило да држављани који се већ налазе у Венецуели остану у контакту са индијском амбасадом у Каракасу. Индија је позвала све укључене стране да сукобе решавају мирним путем и дијалогом ради очувања регионалног мира и стабилности. : Јвон Мевенкенг, портпаролка Министарства спољних послова, позвала је на „деескалацију и дијалог“, уз заштиту грађана, нагласивши „значај поштовања међународног права и принципа Повеље УН“. Саопштено је да се ситуација прати ради безбедности индонежанских држављана. : Министарство спољних послова издало је саопштење у којем снажно осуђује амерички напад на Венецуелу и позива Уједињене нације и друге државе да реагују на, како је наведено, очигледно кршење националног суверенитета и територијалног интегритета те земље. : Гидеон Сар, министар спољних послова, изјавио је путем Twitter-а да „Израел поздравља операцију Сједињених Држава, коју је предводио председник Трамп, као лидер слободног света. У овом историјском тренутку, Израел стоји уз народ Венецуеле који воли слободу и који је патио под Мадуровом нелегалном тиранијом. Израел поздравља уклањање диктатора који је предводио мрежу дроге и терора и нада се повратку демократије у земљу и пријатељским односима међу државама. Народ Венецуеле заслужује да остварује своја демократска права. Јужна Америка заслужује будућност без осовине терора и дроге.“ Европа : Министарство спољних послова саопштило је да „помно прати развој догађаја у Венецуели“ и позвало све стране на уздржаност и поштовање међународног права. : Министарство спољних послова изразило је „дубоку забринутост“ због ескалације насиља и нагласило да се свака криза мора решавати дипломатским средствима, у складу са Повељом УН. : Министарство спољних послова је изразило „подршку народу Венецуеле и стабилности државе и региона”, позвавши на „све актере да се понашају рационално, одговорно и са суздржавањем да би се спречила даља ескалација и патња”. Министарство је такође рекло да је „Мадуро диктатор и да би свет био боље место без владара као што је он”. : Министарство спољних послова оштро је осудило америчке нападе, назвавши их „актом агресије“ и „флагрантним кршењем међународног права и суверенитета Венецуеле“. : Министарство спољних послова позвало је на хитну деескалацију и нагласило потребу за политичким решењем кризе кроз дијалог. : Министарство спољних послова истакло је да подржава напоре Уједињених нација у циљу очувања међународног мира и безбедности. : Министарство спољних послова саопштило је да је „забринуто због употребе силе“ и да је неопходно пронаћи дипломатско решење кризе. : Министарство спољних послова саопштило је да је стабилност у Латинској Америци од значаја за међународну заједницу и да је дијалог једини пут напред. : Влада Ирске позвала је на уздржаност и нагласила да међународно право мора бити поштовано у свим околностима. : Министарство спољних послова изразило је забринутост и подржало улогу Уједињених нација у посредовању и спречавању даље ескалације. : Влада Кипра изразила је забринутост због погоршања безбедносне ситуације и нагласила да је неопходно поштовати суверенитет и територијални интегритет држава. : Влада Косова подржала је став Сједињених Америчких Држава, наводећи да је акција усмерена ка „обнови демократије и заштити људских права“ у Венецуели. : Министарство спољних послова саопштило је да пажљиво прати ситуацију и позвало на мирно решење кризе. : Литванске власти нагласиле су да је неопходно поштовати међународни правни поредак и избегавати употребу силе. : Савезно министарство спољних послова изразило је забринутост због војне интервенције и позвало на мирно и политичко решење кризе. : Норвешка је саопштила да подржава дипломатско решење и улогу међународних институција у спречавању даљег сукоба. : Министарство спољних послова истакло је да је стабилност у региону важна и да је дијалог неопходан. : Португалске власти позвале су на мирно решење кризе и нагласиле поштовање међународног права. : Министарство спољних послова изразило је забринутост и позвало на дипломатско решење. : Министарство спољних послова оштро је осудило америчке нападе, назвавши их „чином агресије“ и упозорило на опасност од ширења сукоба и нарушавања глобалне безбедности.