десно|мини|350x350п|Виногради у региону Брда десно|мини|350x350п|Традиционална виноградарска кућица у Птујском крају Словенија има више од 28.000 винарија које годишње производе између 80 и 90 милиона литара са 22.300 хектара винограда. Око 75% производње земље је бело вино. Готово сва вина се конзумирају у земљи, а само 6,1 милион литара годишње се извози — углавном у Сједињене Америчке Државе, Босну и Херцеговину, Хрватску, а у последње време и у Чешку. Већина производње вина у земљи спада у класификацију врхунског вина, а мање од 30% је класификовано као основно стоно вино (намизно вино). Словенија има три главна винска региона: Дравски виноградарски регион, Доњосавски виноградарски регион и Приморски виноградарски регион.

Виноградарство и винарство постоје у овом региону још од времена Келта и Илира, много пре него што су Римљани увели винарство у Француској, Шпанији и Немачкој. J. Robinson (ed) Third Edition pp. 632–633 Oxford University Press 2006 Истраживање из 2016. засновано на ДНК профилисању и историјским ампелографским изворима показало је да две међународне сорте црвеног грожђа, Блауфранкиш и Блауер Португизер, вероватно потичу из региона Штајерске у модерној Словенији.

Историја За разлику од многих европских винских региона, виноградарска историја Словеније претходи римским утицајима и може се пратити до раних келтских и илирских племена која су почела да гаје винову лозу за производњу вина негде између 5. и 4. века пре нове ере. До средњег века, хришћанска црква је контролисала већину производње вина у региону преко манастира. Под влашћу Аустроугарске, приватне винарије су имале извесно присуство у региону, али су постепено опадале након пада царства и почетка Југославије. До краја Другог светског рата, задруге су контролисале скоро сву производњу вина у региону, а квалитет је био веома низак јер је нагласак био на производњи вина на велико. Изузетак су биле неколико малих приватних винарија у региону долине Драве које су могле да наставе са радом.

1967. влада је основала PSVVS (Пословно удружење за виноградарство и производњу вина) које је успоставило праксе испитивања за обезбеђивање квалитета и издало печате одобрења за вина која су испуњавала стандарде организације. 1991. Словенија је била прва република која је прогласила независност. Иако је винска индустрија, као и други сектори словеначке привреде, доживела извесни пад након превирања током ратова, јаке везе региона са Западом омогућиле су индустрији да се брзо опорави. Данас је словеначка винска индустрија најнапреднија и најразвијенија од бивших југословенских република и почиње да добија интересовање на светском тржишту вина. лево|мини|Главне винске регије Словеније

Клима и географија Словенија има разнолику географију која пружа широк спектар микроклима. Регион има континенталну климу са хладним, сувим зимама и врућим летима. Далеки западни региони Приморја имају извесни медитерански утицај. Неке уобичајене виноградарске опасности у региону укључују пролећни мраз, сушу током вегетације и град током лета. Многи словеначки виногради налазе се у подножју Јулијских Алпа и Караванки и Панонске низије. Реке Драва и Сава имају главни утицај у долини Драве, односно долини Доње Саве. H. Johnson & J. Robinson pg 253 Mitchell Beazley Publishing 2005

Виноградски региони Словенија има три главна винородна региона: Приморски регион, који обухвата подручје традиционалног региона Приморске, Доњосавског региона, који обухвата Доњосавску долину, Белу Крајну и Доњокрајску, и Подравски регион, који обухвата Дравску долину. Приморски регион је међународно најпознатији регион Словеније. Иако је претежно произвођач белог вина, одговоран је за већину производње црвеног вина у Словенији.

Приморски регион Регион Приморске има два најпознатија и најистакнутија винска округа Словеније, округе Горишка брда и Копар. Подељен је на четири округа. Округ Брда граничи се са италијанским винским регионом Фурланијом-Јулијском крајином. Овај регион је био један од првих у Словенији који је направио концентрисани покушај да успостави међународни углед за квалитет. Подручје је засађено међународним сортама Мерло, Каберне Совињон, Шардоне, Совињон блан, Пино гри и Пино ноар, као и Рибола ђала, Рефоско и Совињон. Брда су најпознатија по свом белом вину Рибула и мешавинама Мерло-Каберне.

Копарски округ је најтоплији вински регион у Словенији. Гроздови рефоска и малвазије су најраспрострањенији у Копру. Крашки плато, који се налази у близини италијанског града Трста, познат је по вину типа Теран, које је веома тамно, веома кисело црвено вино направљено од рефоска засађеног у црвеном земљишту богатом гвожђем у региону. Друге сорте које се гаје у региону укључују Пикола нера. Allen Lane 2012

Випавска долина је специјализована за лагана, освежавајућа бела вина направљена од локалних сорти грожђа Пинела и Зелен. Остале сорте грожђа које се налазе широм приморја укључују Барберу, Пино блан, Каберне Фран, Ципро, Глеру, Кларницу, Грашевину, Малочрн, Мускат, Сира и Витовску Гргање.

Доњи Савски регион мини|Вино горјанског краја на Жумберачким планинама Доњи Савски регион је једини словеначки вински регион који производи више црвеног вина него белог, мада не у великој мери. Подручје је подељено на три округа. Бизељско-брежички округ је познат по производњи пенушавих вина и киселих белих вина направљених од грожђа Румени плавец. Долењска је позната по производњи Цвичека направљеног од мешавине белог и црвеног грожђа, најчешће Краљевине и Жаметовке. Бела Крајина је позната по свом црвеном вину направљеном од блауфранкиша и мушката. Остале сорте грожђа које се налазе у Доњој долини Саве укључују пино блан, каберне совињон, шардоне, гаме, пино ноар, нојбургер, ранину, ржачину жлахтнину, ризлинг, шентловренку, шипон, сиви пино, траминец и цвајгелт. Тренутно у региону Доње долине Саве доминира производња вина на велико, а не премијум вина.

Дравски регион Дравски регион је највећи вински регион у Словенији и подељен је на 7 округа. Радгонско-капелски округ је био први вински регион у Словенији који је производио пенушаво вино користећи методу шампењоз. Љутомерско - ормошки округ обухвата село Јерузалем које је познато по белом вину направљеном од Дишечјег траминца и ранине. Заједно са Радгонско-капелским и мариборским округом, Љутомерско-ормошки округ производи нека од најбољих примера вина из долине Драве. Док се квалитет Халошког округа побољшава, тај округ, заједно са окрузима Прекмурје, Централнословеначка брда и Шмарје-Вирштањ, има малу производњу која се конзумира локално. Скоро 97% вина произведеног у региону долине Драве је бело вино.

Виноградарство и винарство лево|мини|Пенушаво вино из Брда Многи виногради у Словенији се налазе дуж падина или обронака брда у терасастим редовима. Историјски гледано, винова лоза је формирана у стилу перголе који оптимизује приносе воћа. Међутим, нагласак на производњи вина вишег квалитета подстакао је више винограда да пређу на стил формирања лозе по принципу Гујота . Стрми терен већине винограда подстиче употребу ручне бербе уместо механичке.

Вина у Словенији су традиционално пратила аустријску преференцију за једносортна вина у односу на мешана вина, али производња мешаних вина је у порасту. Док су вина историјски одлежавала у великим словеначким или славонским дрвеним бурадима, тренд је био да се користе мала и различите величине француских и словеначких храстових буради. У Приморској и црвена и бела вина често пролазе кроз малолактичку ферментацију, при чему се у долини Драве и долини Саве та техника обично користи само за производњу црвеног вина. У Приморју се десертна вина праве у стилу пасито, док се регион Брда специјализује за вина направљена од Вердуца и Пиколита . У региону долине Драве, ботритизована вина се производе од велшризлинга, ризлинга и шипона и класификују се по систему сличном немачкој класификацији вина заснованој на слаткоћи.

Словеначки закони о вину прописују да сва вина морају бити подвргнута хемијској анализи и дегустацији пре него што буду пуштена на тржиште. Након тестирања, винима се додељује ниво квалитета према систему сличном систему Европске уније. Категорије квалитета су следеће:

стоно вино () сеоско вино са сертификованим географским амблемом ( , ) квалитетно вино са заштићеним географским пореклом (, ) вино врхунског квалитета са заштићеним географским пореклом (, )

Ознаке словеначких вина укључују ниво слаткоће вина, у распону од сувог, полусувог, полуслатког и слатког. Посебан традиционални назив (; ПТП) је ознака која се примењује на традиционално словеначко вино из одређене регије. Од 2009. ПТП вина у Словенији су крашки теран из Словеначког приморја, доњокрањски цвичек, белокрањец и метлишка чрнина, и црни и бели бизељчан.

Види још

Винарство Привреда Словеније

Референце

Спољашње везе

Словеначки вински портал

Категорија:Вино по државама Категорија:Странице са непрегледаним преводима