мини|Два примера кредитних картица мини|Два примера дебитних картица Платна картица је део платног система издата од финансијске институције, као што је банка, који омогућава њеном клијенту (власнику картице) приступ средствима на одређеним банковним рачунима клијента или путем кредитног рачуна и вршење плаћања електронским трансфером помоћу платног терминала и приступ банкоматима. Такве картице су познате под различитим називима, укључујући банковне картице, ATM картице, клијентске картице или готовинске картице.
Постоји више врста платних картица, а најчешће су кредитне и дебитне картице. Најчешће је платна картица електронски повезана са рачуном или рачунима који припадају власнику картице. Ови рачуни могу бити депозитни рачуни или кредитни рачуни, а картица је средство за аутентификацију власника картице. Међутим, картице са чуваном вредношћу чувају новац на самој картици и нису нужно повезане са рачуном у финансијској институцији. Највеће глобалне организације за плаћање картицама су: UnionPay, Visa, Mastercard и American Express.
Такође може бити паметна картица која садржи јединствени број картице и неке безбедносне информације као што је датум истека или са магнетном траком на полеђини која омогућава различитим машинама да читају и приступају информацијама. У зависности од банке издаваоца и преференција клијента, ово може омогућити да се картица користи као картица за банкомат, омогућавајући трансакције на аутоматским банкоматима; или као дебитна картица, повезана са банковним рачуном клијента и која се може користити за куповину на продајном месту; или као кредитна картица везана за линију коју обезбеђује банка. 2017. у свету је било 20,48 милијарди платних картица.https://nilsonreport.com/publication_chart_and_graphs_archive.php?1=1&year=2018 . Retrieved October 24, 2022.
Историја Историјски гледано, платне картице су такође служиле као картица за гарантовање чекова, сада готово несталог система на месту продаје.
Прве платне картице биле су картице за банкомате које је издала банка Barclays у Лондону 1967. и Chemical Bank на Лонг Ајленду 1969. 1972. Lloyds Bank је издала прву банковну картицу са магнетном траком за кодирање информација, користећи лични идентификациони број (PIN) ради безбедности.
Паметна картица, која је представљена 1970-их, прилагођена је за употребу као платна картица. Паметне платне картице су уведене у банкарски сектор 1979., а у ширу употребу су ушле средином 1980-их.
Мреже картица У неким банкарским мрежама, две функције кредитних картица и дебитних картица су комбиноване у једну картицу, једноставно названу „банковска картица“. Оне могу обављати банкарске задатке на банкоматима, а такође и трансакције на продајним местима, при чему обе функције користе PIN.
Interac и Debit Mastercard су примери мрежа које повезују банковне рачуне са опремом на продајним местима.
Техничке карактеристике Платне картице су обично пластичне картице и заобљеним угловима са радијусом од 2,88–3,48 мм, у складу са стандардом ISO/IEC 7810.
Обично имају јединствени број који је у складу са стандардом нумерације ISO/IEC 7812, име власника картице и датум истека картице, поред других безбедносних карактеристика. Историјски гледано, овај текст је био утиснут да би се направио отисак на вишеделним папирним обрасцима, а неке картице се и даље производе на овај начин.
Врсте Платне картице имају заједничке карактеристике, као и одступања. Врсте платних картица могу се разликовати на основу карактеристика сваке врсте картице, укључујући:
Кредитна картица
мини|287x287п|Visa кредитна картица У САД и другим земљама, кредитна картица је повезана са кредитном линијом (обично названом кредитни лимит) коју је креирао издавалац кредитне картице за власника, а коју власник може да користи (тј. позајми), било за плаћање трговцу за куповину или као готовински аванс власнику картице. Већину кредитних картица издају или преко локалних банака или кредитних унија, али неке небанкарске финансијске институције такође нуде картице директно јавности.
Корисник картице може отплатити пуни дуг или мањи износ до датума доспећа. Уплаћени износ не може бити мањи од „минималне уплате“, било фиксног износа или процента од дуга. Камата се наплаћује на део дуга који није отплаћен до датума доспећа. Каматна стопа и начин обрачуна накнаде разликују се између кредитних картица, чак и за различите врсте картица које издаје иста компанија. Многе кредитне картице се могу користити и за подизање готовине преко банкомата, што такође носи накнаде за камату, обично обрачунате од датума подизања готовине. Неки трговци наплаћују накнаду за куповине кредитном картицом, јер ће им издавалац картице наплатити накнаду.
У Француској разлика између дебитних и кредитних картица заснива се на томе када се рачун клијента задужује за трансакцију. Дебитна картица задужује рачун клијента чим се трансакција изврши, док кредитна картица аутоматски задужује рачун на крају месеца.
Дебитна картица
мини|Куповина дебитном картицом Код дебитне картице, када корисник картице обави куповину, средства се директно подижу или са банковног рачуна корисника картице или са преосталог износа на картици, уместо да корисник врати новац касније. У неким случајевима, „картице“ су дизајниране искључиво за употребу на интернету, па стога не постоји физичка картица.
Употреба дебитних картица постала је широко распрострањена у многим државама и претекла је употребу чекова, а у неким случајевима и готовинских трансакција, по обиму. Као и кредитне картице, дебитне картице се широко користе за куповину путем телефона и интернета.
Дебитне картице такође могу омогућити тренутно подизање готовине, делујући као банкоматска картица и као картица за гаранцију чека. Трговци такође могу понудити купцима услуге „повраћаја новца“/„исплате готовине“, где купац може подићи готовину уз куповину. Трговци обично не наплаћују накнаду за куповине дебитном картицом.
Остало Друге врсте платних картица укључују:
Поклон картица Картица продавнице
Технологије ISO/IEC стандарди 7810, 7811, 7812, 7813, 8583 и 4909, дефинишу физичка својства платних картица, укључујући величину, флексибилност, локацију магнетне траке, магнетне карактеристике и формате података. Они такође пружају стандарде за финансијске картице, укључујући доделу опсега бројева картица различитим институцијама које издају картице.
Рељефно штампање десно|мини|Израелски ручни штампач картица Првобитно је идентификација рачуна за плаћање била заснована на папиру. 1959. American Express је био први оператер кредитних картица који је издао рељефне пластичне картице које су омогућиле ручно штампање картица за обраду, што је убрзало обраду и смањило грешке у транскрипцији. Други издаваоци кредитних картица су следили тај пример. Информације које се обично рељефирају су број картице, датум истека картице и име власника картице. Иако је метод штампања претежно замењен магнетном траком, а затим интегрисаним чипом, картице су и даље биле рељефне у случају да трансакција мора да се обрађује ручно донедавно. У оквиру ручне обраде, верификација власника картице се вршила тако што је власник картице потписао ваучер за плаћање, након чега би трговац проверио потпис са потписом власника картице на полеђини картице. Картице су у складу са стандардом ISO/IEC 7810 ID-1, ISO/IEC 7811 о рељефу и стандардом за нумерисање картица ISO/IEC 7812.
Магнетна трака десно|мини|225x225п|Пример полеђине типичне дебитне картице : Магнетне траке су почеле да се уводе на дебитне картице 1970-их година са појавом банкомата. Магнетна трака чува податке са картице који се могу очитати физичким контактом и провлачењем поред главе за читање. Магнетна трака садржи све информације које се појављују на предњој страни картице, али омогућава бржу обраду на продајном месту од тадашње ручне алтернативе, као и накнадно од стране компаније за обраду трансакција. Када се магнетна трака користи, власнику картице ће бити издат PIN, који се користи за идентификацију власника картице на продајном месту, и потпис више није потребан. Магнетна трака је у процесу допуњавања интегрисаним чипом.
Паметна картица
Паметна картица, чип картица или картица са интегрисаним колима је било која картица џепне величине са уграђеним интегрисаним колима која може да обрађује податке. Меморијске картице садрже само компоненте за неиспарљиву меморију и можда неку специфичну безбедносну логику. Микропроцесорске картице садрже компоненте испарљиве меморије и микропроцесора. Картица је направљена од пластике, углавном PVC-а, али понекад и ABS-а. Картица може да садржи холограм како би се избегло фалсификовање. Коришћење паметних картица је такође облик јаке безбедносне аутентификације за јединствено пријављивање унутар великих компанија и организација.
Злоупотреба Због повећаног броја илегалних копија картица са магнетном траком, Европски савет за плаћања је 2003. основао Радну групу за спречавање превара са картицама, која је изазвала обавезу да се сви банкомати и ПОС апликације пређу на коришћење решења са чипом и PIN-ом до краја 2010. SEPA је потпуно уклонио захтев за магнетном траком са бивших Maestro дебитних картица."EPC Card Fraud Prevention Forum – Agreement on new measures to fight card fraud" , 19. July 2010 by Cédric Sarazin
Види још
Наплатни гејтвеј Систем плаћања
Референце
Категорија:Платни системи Категорија:Платне картице Категорија:Странице са непрегледаним преводима