Марко Минуције Феликс (латински: Marcus Minucius Felix, умро око 210. године) био је ранохришћански апологета и римски адвокат; рођен је у Африци. Познат је по својој одбрани хришћанства у облику дијалога „Октавија“, вероватно написаног између 180. и 192. године (под Комодом).
Постоји само један древни примерак Апологије, који је папа Лав X поклонио Францу I, краљу Француске. Фаусто Сабео је објавио ово дело 1543. године као осму књигу Арнобијевог дела „Против јереси“, које је било укључено у исти рукопис. Грешку је открио Франсоа Бодуен 1560. године. Бројна каснија издања укључују она Јакоба Гроновија (Лион, 1709), Ј. Г. Линднера (1760. и 1773), Е. фон Муралта (Торино, 1836) и Ј. П. Миња у делу Patrologia Latina.
Овај дијалог се сматра једним од најбољих дела ране хришћанске апологетике због својих књижевних вредности и логичких аргумената. Научници верују да се у великој мери ослањао на дела Цицерона и Сенеке. Минуције Феликс оповргава политеизам, одбацује оптужбе за оргије и атеизам против хришћана и пружа опис хришћанске вере и живота.
Занимљиво је да дијалог садржи једну од најранијих референци на игру „палачинки“.
Референце
Категорија:Хришћански апологети Категорија:Римски филозофи