Кевагоселеш () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија мини|лево|200п|Поглед са брда Јакаб (врх Бабаш) Кевагоселеш се налази западно од Печуја, у подножју планинског венца Мечек, тачније у подножју брда Јакаб. Од главног пута број 6 одвојен је Черкутским брдима. Брдо и венац брда су вредно подручје заштите природе. Пермски црвени пешчар који чини брдо Јакаб формира јединствене стенске формације на падини изнад села: Бабаш-серкекек и Жонгор-кек. Зелени пешчар који се налази дубље садржи уранијум.
Клима села је субмедитеранска, захваљујући којој су се на његовом подручју развиле посебне, заштићене биљне заједнице (папрат, црна анемона, жута камењарка, тресетна маховина.)
Историја мини|лево|200п|Остаци римске виле са маузолејом Археолошки налази са подручја Ковагоселеша датирају још из каменог доба. У бронзаном и гвозденом добу, на брду Јакаб, надвијајући се изнад села, уздизао се један од најмонументалнијих земљаних радова Карпатског басена. Трагови фарми и села која су припадала планинском граду могу се наћи и на подручју данашње општине.Кратка историја Кевагоселеша
У римско доба, улогу замка на брду Јакаб преузели су Сопијане (Sopianae), претходници данашњег Печуја, а на подручју Ковагоселеша направљена је римска вила и припадајуће насеље. У 4. веку, поред виле је изграђена ранохришћанска гробљанска капела са осликаном гробницом. У 5. веку, римско становништво које је бежало од Хуна заменили су Остроготи, чије је гробље откривено у близини римске виле. У 6. веку, Лангобарди, а затим и Авари, населили су регион. Такође знамо за неколико гробља овог потоњег народа из Кёвагоселеша.
Мађари су се појавили у 10. веку на месту садашњег села. У средњем веку, насеље је дошло под власништво Печујске катедрале. Село је основано и на Јакаб-хеђу. Међутим, 1225. године, бискуп Берталан је поклонио њену цркву пустињацима које је окупио и поред ње саградио манастир. Овај манастир је постао једини монашки ред основан у Мађарској, прва кућа Павлинског реда. Становници села испод планине били су углавном црквени племићи, како сазнајемо из документа написаног око 1290. године. У овом документу се први пут помиње име села, Селеш (Sceuleus)(мађ:Szőlős).
У средњем веку, село се ширило око цркве. Захваљујући својој заштићеној локацији, преживело је ратове турског доба нетакнуто, а његово мађарско католичко становништво средњовековног порекла је остало.
Виноградарство је било важан извор прихода за његове становнике, што је допринело просперитету града у 19. веку. Црвени пешчар са брда Јакаб, које се уздиже изнад села, вађен је у средњем веку, али је добио велики значај у модерном добу. Тада је, 1773. године, имену града додат префикс Кеваго (Kővágó).
Дана 14. новембра 1949. године, путнички авион авио-компаније Мазовлет срушио се на брду Јакаб, на ободу Кевагоселеша, при чему је погинуло шест од седам људи у авиону. Ово је била прва мађарска цивилна ваздушна катастрофа после Другог светског рата.
Рударство уранијума у том крају започело је крајем 1950-их, када је изграђен нови део града за смештај рудара и њихових породица. Након што је рударство престало, бивша налазишта и јаловишта почела су да се рекултивишу крајем 1990-их. Овде се данас налази и изложба рударства уранијумске руде у Рударском музеју Мечека.
Демографија На попису из 2011. године, 84,3% становништва се изјаснило као Мађари, 12,4% као Роми, 0,2% као Хрвати, 0,2% као Пољаци и 0,8% као Немци (15,4% се није изјаснило; укупан број може прећи 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 49,7%, реформисти 4,1%, лутерани 1%, гркокатолици 0,8%, неконфесионални 17,9% (26,1% се није изјаснило).Кевагоселеш Helységnévtár
У 2022. години, 85,2% становништва се изјаснило као Мађари, 10% као Роми, 6,6% као Немци, 0,3% као Словенци, 0,3% као Хрвати, 0,2% као Пољаци, 0,1-0,1% као Словаци, Украјинци и Бугари, 3,6% као друга, недомаћа националност (13,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 35,4% су били римокатолици, 2,9% калвинисти, 1% лутерани, 0,8% гркокатолици, 0,3% остали хришћани, 0,6% остали католици, 18,8% као неконфесионални (40% није одговорило).
Референце
Литература
Kővágószőlős, Szerk.: Füzes Miklós, Kővágószőlős 2001. Timár György: A Nyugat-Mecsek középkori templomai, Tájak Korok Múzeumok Kiskönyvtára, 651. Nagy Levente: Római kori villa és késő római sírkamra Kővágószőlősön, Régészeti Értékeink, é.n. Buzás Gergely: A Jakab-hegyi pálos kolostor, Várak, Kastélyok, Templomok, III/4. 2007. augusztus, 8-11.
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кевагоселеш на fallingrain.com Kővágószőlős a Vendégvárón
Категорија:Насељена места у жупанији Барања