Кишхаршањ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија Село се налази у подручју Шиклоша, тачније источно од њега. Суседна насеља су: Палкоња на северу, Вилањкевеед на североистоку, Нађхаршањ на истоку, Шиклошнађфалу на југоистоку, Еђхазашхарасти на југу, Шиклош на југозападу и Нађтотфалу на западу.
Историја Име насеља Харшањ (Kis-) помиње се већ у повељама 1235. године. Насеље је већ било значајно место око времена татарске најезде, његову територију је делило неколико земљопоседника и до почетка 14. века овде је основано неколико села. У Шарфелдеској граничној марки из 1247. године, пут који је водио до овог места називао се „главни пут који води до понедељне пијаце“, а јужно од планине (Kisharsányon) налазило се земљиште замка Барања.
У повељи мађарског краља Беле IV из 1249. године, ово земљиште замка се поново помиње, у којој наводи да је мало ко преживео разарања татарске најезде, али да би се они који су остали умножили и добили заштиту, по савету барона, поклонио је својим следбеницима погодна места за изградњу замка. Међу тим местима била је и планина Сашомљо, коју је поклонио свом клијенту: Миклошу [Балогу], испану из Дубице, благајнику младог краља, који је о свом трошку саградио замак на планини, а како би боље заштитио замак, поклонио му је 7 екења земље Харшања у подножју планине, која је припадала народу Барање, а коју су суседни Миклош и његови рођаци дуго држали. Записана је и њена граница, која одговара граници Кишаршања.
Пре 1241. године, порески службеници Барање, Септем из клана Леус и Бача из клана Липо, такође су били власници 50 хектара у Кишхаршању, које су морали да предају благајнику Јули [из клана Кан Шиклош], јер нису могли да обрачунају прикупљени новац. Око 1280. године, када је основан манастир Бајч, Миклош, син Јуле, дао је 50 хектара ове земље као надокнаду опатији Светог Тројства, коју је такође поседовао 1249. године, поред земље становника замка. Миклош Балог (Синитер) изградио је свој посед око замка Сашомљо који се уздиже изнад Нађхаршања, који је дат његовом зету, сину палатина Леринца Кеменеја, након синовљеве смрти без деце (1287–91).
Наведени домени краљевства били су: Уг, Пермани, Тотвелђ, Перечке, Боја, Хидвег, Пелмоноштор (1287), Харсањни, Бабоча, Вилагошберек, Керестеш, Банфалва, Белуш, Урошфалва, Седерјараш, Рекаш, Беркфалва. Летнек, Мајш, Фејерто и Честелек (1287). Између 1291-99, господар Сзарсомлиоа, Кемени, био је активан у јавном животу жупаније.
Године 1302. Харсани је био резиденција Кеменијевих синова, а пре 1309. године, краљ Карло Роберт је одузео замак од синова Кемениа и дао га испану из Барање. Године 1313, пут до Кишаршања помиње се и у Бајчевом граничном извештају. Године 1334, жупанија је такође одржала свој састанак у Харшању. Године 1335, њен свештеник је плаћао 30 бана папске десетине.
Демографија На попису из 2011. године, 84,1% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Бугари, 3,1% као Роми, 0,2% као Пољаци и 2,2% као Немци (15,6% се није изјаснило; укупан број може бити већи од 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 43,1%, реформисти 20,8%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,5%, неконфесионални 10,5% (24,6% се није изјаснило).Кишхаршањ Helységnévtár
У 2022. години, 90,5% становништва се изјаснило као Мађари, 2,4% као Роми, 0,2% као Немци, 1,3% као припадници других националности (9,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 28,4% су били римокатолици, 14,7% калвинисти, 0,2% лутерани, 1,9% остали хришћани, 1,5% остали католици, 15,8% неконфесионални (37,2% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кишхаршањ на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања