Сенткираљ () је насељено место у јужним равницама Мађарске. Налази се у тисакечкешком срезу Бач-кишкунске жупаније.Основни подаци и поштански број селаСенткираљ са геоподацима].

Географија Сенткираљ се налази на северној граници жупаније Бач-Кишкун, на ивици лесног гребена Кишкуншаг, граничи се са Кечкеметом на западу, а његов центар је удаљен око 20 километара од седишта жупаније.

Историја Име Сенткираљ се први пут помиње 1354. године, у повељи коју је издао краљ Лајош I. Међутим, археолошки налази указују на то да су овде живели током доба Арпада. Село је добило своје древно име по краљу Светом Стефану. Прва црква средњовековног Сенткираља стајала је на месту данашње реформатске цркве. Кумани су се касније населили у овом селу, на празном земљишту које им је поклонио краљ Лајош I.Кратка историја Сенткираља

У доба Арпада, на овом краљевском имању је можда било 5 села, од којих су три имала цркву. На месту гробља које је коришћено до 1060-их и 70-их година, касније је изграђено насеље, које је било прилично велико. Најранији темељни зидови цркве изграђене овде могу се наћи испод данашње реформатске цркве. Зграда је уништена током или након татарске најезде, а живот у селу је престао добрих сто година.

По одласку татара Кумани су се населили на овом подручју, што потврђују и ископавања. Кумани који су се овде населили били су номадска народна група која је одржавала паганске обичаје. Краљ Лајош I им је дозволио да се населе на празном краљевском имању под условом да тамо живе у складу са хришћанском вером и моралом. Археолошка истраживања доказују да су заузимали подручје око старе сеоске цркве из доба Арпада. Рушевина је обновљена крајем 14. века, а прве „куће причвршћене за земљу“ и гробље стајале су поред ње. Али досељеници су је вероватно користили само привремено, као зимску резиденцију, као што указује и назив Сенткираљ смештај из 1490. године.

У документу из 1438. године, Сенткираљ је наведен међу имањима земљопоседника Иштвана Бозвањија. У извештају од 22. маја 1488. године наводи се да су у граничној патроли која је покривала неколико села били присутни Ладислав и Јован, Кумани из Сенткираља, који су вероватно били потомци Кумана који су се овде населили, јер су поседовали даровницу коју је издао краљ Лајош I 1356. године, коју је аутентично преписао и потврдио за њих краљ Владислав II 27. јануара 1493. године. Племић који је овде живео успео је да развију своје насеље и повећају свој положај захваљујући еколошким и економским условима. Као резултат тога, Владислав II им је 1493. године доделио палатинушка права. Током турског периода 1526. године, Турци су ушли у подручје између Дунава и Тисе и извршили велика разарања. Међутим, претпоставља се да су село Сенткираљ и његово становништво лакше преживели упаде османске војске, јер су могли да побегну од њих преко Тисе.

После 1541. године име куманских властелина Сенткираља се не налази у документима, али село није потпуно исцрпљено. Његова власничка права стекла је породица Паличко из Кечкемета, а затим Мартон Сегеди такође из Кечкемета. Пал Шукан је 1583. и 1586. године изнајмљивао и издавао у закуп десетину од оваца насеља. Дана 13. јануара 1588. године, повељом коју је издао краљ Рудолф I, он је такође поклонио имање Сенткираљ Ласлу Кубињију, коморском одборнику.

Сеоска црква је изграђена 1901. године и исте године је и посвећена 14. децембра. Црква је посвећена Светон Стефану. Демографија Попис из 1785. године помиње 111 римокатоличких становника Сенткираља, док је 1845. године овде већ стално живело 494 људи. Према прецизним подацима пописа из 1850-51. године, у Сенткираљу је живело 804 мушкарца и 762 жене у 349 домаћинстава. Од њих је 1332 било римокатолика, а 221 калвиниста. Године 1881. живело је 2.043 људи у 451 кући, док је 1891. године 3.095 људи живело у 503 куће. Пораст становништва може се објаснити првенствено имиграцијом, али касније је и висок природни прираштај повећао број становника. Велике породице, са 4-6 или чак више деце, нису биле реткост у Сенткираљу. Године 1930, број људи који су живели у Пусти био је 3.417, док је 1940. године био 3.850. То је био највећи број људи у Сенткираљу до данас.

На попису из 2011. године, 94,2% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,5% као Немци и 2,5% као Румуни (5,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 67,4%, реформисти 16,3%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 3,6% (11,6% се није изјаснило).

У 2022. години, 93% становништва се изјаснило као Мађари, 1,2% као Немци, 0,5% као Роми, 0,5% као Румуни, 0,1% као Бугари, 0,1% као Пољаци, 2,9% као друге националности које нису домаће (6,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 46,3% су били римокатолици, 12,9% калвинисти, 0,4% евангелисти, 0,3% гркокатолици, 0,2% православци, 0,3% остали хришћани, 0,7% остали католици, 6,7% неконфесионални (32% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Сенткираљ на fallingrain.com Сенткираљ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун