Мушка привилегија је систем предности или права која су доступна мушкарцима на основу њиховог пола. Приступ мушкарца овим бенефицијама може варирати у зависности од тога колико се уклапају у идеалну мушку норму њиховог друштва.

Академске студије мушке привилегије биле су у фокусу феминистичких истраживања током 1970-их. Ове студије су почеле испитивањем препрека за једнакост између полова. У каснијим деценијама, истраживачи су почели да се фокусирају на интерсекционалност и преклапајућу природу привилегија које се односе на пол, расу, друштвену класу, сексуалну оријентацију и друге облике друштвене класификације.

Преглед

Посебне привилегије и статус додељују се мушкарцима у патријархалним друштвима. Ово су друштва дефинисана мушком супремацијом, у којима мушкарци имају примарну моћ и доминирају у улогама политичког лидерства, моралног ауторитета, друштвене привилегије и контроле имовине. Уз системску субординацију жена, мушкарци стичу економске, политичке, друштвене, образовне и практичне предности које су мање-више недоступне женама. Дугогодишња и неоспорна природа оваквих патријархалних система, јачана генерацијама, тежи да привилегију учини невидљивом за њене носиоце; то може довести до тога да мушкарци који имају користи од такве привилегије свој посебан статус приписују сопственим индивидуалним заслугама и достигнућима, а не незарађеним предностима.

У области социологије, мушка привилегија се сматра укорењеном у структуру друштвених институција, као када се мушкарцима често додељује ауторитет над женама на радном месту и имају користи од традиционалне улоге жена као неговатељица. Привилегије се могу класификовати као позитивне или негативне, у зависности од тога како утичу на остатак друштва. Научница женских студија Пеги Макинтош пише:

Неке негативне предности које прате мушку привилегију укључују ствари као што је очекивање да ће мушкарац имати боље шансе од једнако квалификоване жене да буде запослен, као и да ће бити плаћен више од жене за исти посао.

Обим Термин „мушка привилегија” се не односи на усамљену појаву употребе моћи, већ описује једну од многих системских структура моћи које су међузависне и међусобно повезане кроз друштва и културе.

Привилегије не деле подједнако сви мушкарци. Абхиџит Дас тврди да разумевање мушке привилегије захтева разумевање како притисака који се врше на мушкарце кроз традиционалне родне улоге, тако и систематских предности које добијају. Дас наглашава да ови притисци и предности нису једнаки за све мушкарце, већ варирају у зависности од фактора као што су раса, класа, каста итд. Истраживање Даса показује да задржавање пажње на мушким слабостима штети нашој способности да откријемо предности које мушкарци добијају на основу пола заједно са њиховом друштвеном доминацијом. Процес борбе против упорне родне неравноправности захтева учешће мушкараца у проучавању тога како патријархална предност користи појединим мушкарцима, док се истовремено разуме како се такве бенефиције преклапају са другим факторима који одређују друштвени положај.

Они који се највише уклапају у идеалну мушку норму имају највећу корист од привилегије. У западним патријархалним друштвима овај идеал је описан као „бео, хетеросексуалан, стоички, богат, снажан, чврст, компетитиван и аутономан”. Научници који се баве мушким студијама називају ову идеалну мушку норму хегемонијском мушкошћу. Док у суштини сви мушкарци у одређеној мери имају користи од привилегије, они који се видно разликују од норме можда неће у потпуности имати користи у одређеним ситуацијама, посебно у друштву других мушкараца који јој више одговарају.

Мушкарци који су у младости искусили вршњачко насиље и насиље у породици, посебно, можда неће прихватити идеју да су корисници привилегије. Такви облици присилног насиља повезани су са идејом токсичне мушкости, специфичног модела мушкости који ствара хијерархије доминације у којима су неки фаворизовани, а другима се наноси штета.

Невидљивост мушке привилегије може се видети, на пример, у дискусијама о јазу у платама међу половима у Сједињеним Америчким Државама; на јаз се обично указује навођењем зарада жена као процента од зарада мушкараца. Међутим, коришћење женске плате као почетне основе наглашава дивиденду коју мушкарци добијају као веће зараде (32% у 2005. години). У трговини, мушка доминација у власништву и контроли финансијског капитала и других облика богатства произвела је несразмеран мушки утицај на радничке класе и запошљавање и отпуштање радника. Поред тога, несразмеран терет се ставља на запослене жене када се очекује да буду искључиво одговорне за бригу о деци; већа је вероватноћа да ће бити отпуштене или ће им бити ускраћено напредовање у професији, чиме се стављају у економски неповољнији положај у односу на мушкарце.

Академска истраживања

Најраније академске студије привилегије појавиле су се са радом феминистичких научница у области женских студија током 1970-их. Таква истраживања су почела испитивањем препрека за једнакост између полова. У каснијим деценијама, истраживачи су почели да се фокусирају на интерсекционалност и преклапајућу природу привилегија које се односе на пол, расу, друштвену класу, сексуалну оријентацију и друге облике друштвене класификације.

Пеги Макинтош, једна од првих феминистичких научница која је испитивала мушку привилегију, писала је и о мушкој привилегији и о привилегији белаца, користећи метафору „невидљивог ранца” да опише скуп предности које носе, често несвесно и непризнато, чланови привилегованих група. Према Макинтош, привилегија није резултат усаглашеног напора да се угњетавају они супротног пола; међутим, инхерентне користи које мушкарци добијају од системске пристрасности доводе жене у урођено неповољан положај. Предности ове неизоговорене привилегије могу се описати као посебне одредбе, алати, односи или разне друге прилике. Према Макинтош, ова привилегија заправо може негативно утицати на развој мушкараца као људских бића, и мало ко доводи у питање да се постојећа структура предности може оспорити или променити.

Напори да се испита улога привилегије у животима студената постали су редовна карактеристика универзитетског образовања у Северној Америци. Скретањем пажње на присуство привилегија (укључујући мушке, беле и друге облике) у животима студената, едукатори су настојали да подстакну увиде који могу помоћи студентима да допринесу социјалној правди. Такви напори укључују модел привилегије „невидљиви ранац” Пеги Макинтош и „Контролну листу мушких привилегија”.

Психолог Томас Чаморо-Премузиц предлаже да се некомпетентни мушкарци несразмерно промовишу на руководеће позиције јер послодавце, уместо да ригорозно тестирају компетентност, привлаче самопоуздање, харизма и нарцизам.

Културни одговори

Заговорници права мушкараца и права очева, као и антифеминистички оријентисани мушкарци, често прихватају да су традиционалне мушке улоге штетне за мушкарце, али поричу да као група и даље имају институционалну моћ и привилегију, и тврде да су мушкарци у 21. веку сада жртве у односу на жене.

Неки су преузели активне улоге у оспоравању опресивног сексизма и мизогиније, тврдећи да је мушка привилегија дубоко повезана са угњетавањем жена. Они описују мушко опресивно понашање као културне особине научене унутар патријархалних друштвених система, а не као урођене биолошке особине. Заговорници унутар ширег мушког покрета оријентисани ка профеминизму или антисексизму тврде да традиционалне родне улоге штете и мушкарцима и женама. „Либерални” профеминизам тежи да нагласи начине на које мушкарци пате због ових традиционалних улога, док „радикалнији” профеминизам тежи да нагласи мушку привилегију и полну неједнакост. Неки мушкарци могу такође бити заговорници женских права, али поричу да је њихова привилегија у целини део проблема о којем је реч.

Преферирање синова у односу на ћерке

У Индији и Кини, мушко потомство се често фаворизује у односу на женску децу. Неке манифестације преферирања синова и обезвређивања жена су елиминисање нежељених ћерки кроз занемаривање, малтретирање, напуштање, као и женско чедоморство и фетицид упркос законима који забрањују чедоморство и прекид трудноће на основу пола. У Индији су неке од ових пракси допринеле искривљеном односу полова у корист мушке деце при рођењу и у првих пет година живота. Други примери привилеговања мушког потомства су посебне церемоније „молитве за сина” током трудноће, више церемонија и свечаности након рођења дечака, навођење и представљање синова пре ћерки, и уобичајене честитке које повезују добру срећу и благостање са бројем синова.

Разлози који се наводе за преферирање синова у односу на ћерке укључују улогу синова у верским породичним обредима, које ћеркама није дозвољено да обављају, и веровање да су синови стални чланови биолошке породице док ћерке припадају породици свог мужа након брака у складу са патрилокалном традицијом. Остали разлози укључују патрилинеарне обичаје према којима само синови могу да носе породично име, обавезу плаћања мираза ћеркином мужу или његовој породици, и очекивање да ће синови финансијски подржавати своје биолошке родитеље док се сматра непожељним или срамотним примати финансијску подршку од ћерки.

Нијансе у мушкој привилегији Дарен Остин је открио да ће људи који се противе политикама родне равноправности кроз антиегалитарна уверења тежити да поричу постојање мушке привилегије. Аутори су проучавали Аустралијанце који су правдали родну дискриминацију кроз процене засноване на заслугама које приписују неједнакост индивидуалним способностима уместо системској неједнакости. Антиегалитарни ставови заједно са традиционалним родним уверењима обликују мушке перспективе о динамици привилегија, чиме одржавају системске хијерархије родне дискриминације.Austin, Darren E. J.; Marques, Mathew D.; Stukas, Arthur A. . Analyses of Social Issues and Public Policy. 24 (3): 1017–1031. ISSN 1530-2415.

Карин Швитер је открила да су мушкарци који раде у професијама у којима доминирају жене, као што су брига о деци и медицинска нега, често третирани повољније због своје реткости. Иако су ови мушкарци препознали предности које су добили, често су покушавали да оправдају овај третман указујући на своје личне вештине или истичући физичке особине попут снаге или дубљег гласа. На тај начин су своју привилегију уоквирили као заслужену и легитимну, а не незарађену. Уоквирујући своју привилегију на овај начин, избегавали су дубље разговоре о системској родној неједнакости и на крају су појачали традиционалне родне улоге на својим радним местима.Schwiter, Karin; Nentwich, Julia; Keller, Marisol . Gender, Work & Organization. 28 (6): 2199–2215. ISSN 1468-0432.

Види још

Андроцентризам Антидискриминациони закон Шовинизам Род Родно означавање у називима занимања Родна пристрасност на Википедији Харем ефекат (наука) Почасни мушкарац Генерички антецедент Извештај о глобалном јазу међу половима Мушкарац као норма

Референце

Литература

Категорија:Мушкарци у историји Категорија:Родна равноправност Категорија:Сексизам Категорија:Друштвена привилегија Категорија:Феминистичка терминологија Категорија:Феминистичка теорија