Цетињска гимназија је јавна гимназија на Цетињу, историјској пријестоници Црне Горе, основана 1880. године.
Историја Петар II Петровић Његош основао је прву свјетовну школу на Цетињу 1834. године. У другој половини XIX вијека основане су и и друге средње школе, укључујући Богословско-учитељску школу, Дјевојачки институт на Цетињу, као и пољопривредне школе у Даниловграду и Подгорици.
Сама Цетињска гимназија отворена је 1880. године. Нова школа основана је одлуком Државног савјета Књажевине Црне Горе под називом Књажевска црногорска државна гимназија. Првих пет година школа је радила као четвороразредна нижа реална гимназија, при чему је већина наставног кадра долазила из иностранства. Школа је основана на иницијативу Јована Павловића, који је био њен први директор, а касније и министар просвјете Црне Горе. Нова школа је у почетку била смјештена у згради Биљарде, са 16 ученика уписаних у прву генерацију. Наставни план и програм био је у великој мјери моделован по узору на сличне школе у Краљевини Србији и Аустроугарској. До 1883. године није постојао посебан закон који би регулисао статус ове установе.
Почетком 20. вијека сусједне земље, попут Краљевине Србије и Краљевине Хрватске и Славоније, у својим реалним гимназијама подучавале су три до четири страна језика, укључујући њемачки. Како би се ускладила са регионалним образовним стандардима и припремила ученике за више студије у Аустроугарској и Њемачком царству, њемачки језик је формално уведен у Цетињској гимназији у школској 1903/1904. години, 23 године након оснивања школе. Прије тога у гимназији су се учили руски, француски, грчки и латински језик.
Велика гимназија на Цетињу отворена је 1906. године на дан прославе празника Мале Госпојине. Свечано отварање обиљежено је вјерским освећењем зграде, коме су присуствовали представник министра просвјете, локални званичници, наставници и ученици. Током Аустроугарска офанзиве на Црну Гору у периоду Првог свјетског рата, гимназија је спасила мањи дио библиотечког фонда Народног музеја Црне Горе.
Током међуратног периода у Краљевини Југославији гимназија је радила у репрезентативној згради Плавог дворца. За вријеме Шестојануарске диктатуре догодио се инцидент када је на зиду исписан велики протестни графит „Живио комунизам“.
Током Другог свјетског рата у Југославији, 381 ученик или бивши ученик Цетињске гимназије погинуо је као припадник партизанског покрета отпора, док је 39 бивших ученика касније одликовано звањем Народног хероја Југославије.
Види још Богословија Светог Петра Цетињског Пљеваљска гимназија
Референце
Категорија:Гимназије у Црној Гори Категорија:Образовање на Цетињу