Софија Манојловић Протић (Сомбор, 1828 — Сомбор, 1917) била је прва забележена и призната сомборска сликарка и иконописац. Дала је значајан допринос развоју познате сомборске школе иконописа на стаклу током 19. века.
Биографија Софија Манојловић Протић је одрасла у старој сомборској иконописачкој породици, као чукунунука првог сомборског иконописца Мојсеја Поповића. Истим послом бавили су се и њен прадеда Андреј, деда Михаило и отац Георгије. Била је удата за сомборског учитеља Проку Манојловића.
У сећањима својих суграђана, због свог неуморног сликања икона на стаклу, остала је упамћена као „водена мајка“.
Уметнички рад Софија је, осим икона на стаклу, радила и друге иконописачке послове попут израде и осликавања лимених распећа за камене и дрвене крстове по Сомбору и на околним местима, као и „мустре“ (шаблоне) за гоблене, а сликала је и темпером на хартији.
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
Шкорић, Душан. Српске иконе на стаклу, Нови Сад, 2004. Цобељ, Штефка. Иконе на стаклу у збирци београдског колекционара Раденка Перића, Београд, 1973.
Категорија:Рођени 1828. Категорија:Умрли 1917. Категорија:Уметници из Сомбора Категорија:Српски сликари Категорија:Српски иконописци Категорија:Жене у уметности Категорија:Српски ликовни уметници