Камут () је село у Мађарској, у југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у бекешком јарашу.Основни подаци и поштански број селаКамут са геоподацима].
Географија Камут се налази северозападно од Бекешчабе, између насеља Муроњ, Мезеберењ и Меземеђер.Таксативни подаци о насељу
Историја Камут се помиње у документима још у доба Арпада и имао је цркву у 12. веку.Szatmári I.: Árpád-kori templomok Kamuton. [Árpádenzeitliche Kirchen in Kamut]. ArchÉrt 121-122 (1994-95) Остаци две цркве из доба Арпада пронађени су на граници данашњег Камута (на југозападу и северозападу). Према средњовековним документима, постојала су два Камута један поред другог: Киш-Камут и Нађ-Камут.
Године 1295. помиње се под именима Камавлт и Камаултер (Kamawlth, Kamaulther), у то време Теодоров син, Пете, био је власник насеља. Године 1469. жупанија Бекеш је овде одржала једну од својих судских седница. У 15. веку, породица Камути, која је била једна од најистакнутијих земљопоседничких породица у жупанији Бекеш, имала је овде своје седиште.
Камут је доживео свој врхунац у првој половини 16. века. У то време, жупанија је овде одржавала своје опште скупштине. Било је седиште округа од 1517. до 1552. године.
Насеље је касније неколико пута уништавано, током турског периода и касније, али је увек осле тога било обновљено. Крајем 17. века насељавали су га реформисани Власи (Румуни). Године 1705. уништили су га Раци (Срби).Haan Lajos: Békés vármegye hajdana. I. Történelmi rész (Pest, 1870) Насеља, градови, села, пусте жупаније Бекеш Године 1731. још увек су се могли открити неки остаци некадашње цркве, а у селу је било око 30 кућа.Karácsonyi János: Békésvármegye története. II. kötet (1896) II. könyv. Különös rész. Az egyes városok községek továbbá a birtokos és nemes családok története I. szakasz. Az egyes városok és községek története, 235. o.
Уместо два Камута која су некада постојала, била је позната само једна, јединствена Камутска пуста. Највећи део овога (цела граница старог села Киш-Камут и највећи део границе старог Нађ-Камута) припојен је граду Бекешу пре 1770. године.
Крајем 19. века помиње се као пуста. У то време на овом месту није било кућа.
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља изјаснило се да су мађарске националности.
На попису из 2011. године, 92,5% становника се изјаснило као Мађари, 0,2% Немци, 0,8% Словаци (7,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 14%, калвинисти 30,3%, лутерани 3,9%, неконфесионални 34,4% (14,5% се није изјаснило).
У 2022. години, 93,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% као Словаци, 0,2% као Немци, 0,2% као Пољаци, 0,1-0,1% као Украјинци, Роми и Румуни, 1,4% као друга, недомаћа националност (6,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 17,2% су били калвинисти, 8,6% римокатолици, 2,7% лутерани, 0,4% гркокатолици, 2,1% остали хришћани, 0,5% остали католици, 39,5% без деноминације (29% није одговорило).
Референце
Литература
Györffy György: Békésvármegye. Látnivalók Békés megyében - VendégVáró útikönyvek (Well-PRess Kiadó, Miskolc, 2001, )
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Камут на fallingrain.com Камут на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш