Керештарча () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у бекешком јарашу.Основни подаци и поштански број селаКерештарча са геоподацима].

Географија Керештарча је насеље које се налази у централно-северном делу жупаније Бекеш, у северно од насеља Мезеберењ, удаљеном 7 километара. Њени други суседи су: Керешладањ на северу и Чардасалаш на западу. Граничи се углавном ненасељеним забаченим подручјима која припадају Мезеберењу на истоку.

Са становишта физичке географије, лежи на јужном рубу равнице Кереш, на левој обали реке Кетеш-Кереш, у близини малог региона Бекеш-хата.Magyarország kistájainak katasztere. Szerkesztette Dövényi Zoltán. Második, átdolgozott és bővített kiadás. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 270. o. Поплавна равница Кетеш-Кереш је дивљи, шумарцима прекривен предео, на левој обали поплавна равница је местимично широка 100 метара, а у подножју насипа налази се низ кубних јама. Готово цела долина Кереша је заштићена, као и колоније дропља и места за гнежђење водених и птица певачица у оближњим степама Куншага. Ван насеља, поред насипа, налазе се рукавци Кереша, као што су Папрев-цуг, Неметјарој-холтаг, Ерде-цуг или Харчаш-цуг, од којих су неки полако постали засићени воденим биљкама, зарасли су, имају плитку воду или су већ пресушили. Нотар Керештарче је 1864. године написао:„Харчаш-цуг је значајан по томе што је сом имао стални дом у кривини реке поред овог угла, само се сом могао ловити у веома великим количинама на овом месту, али и то је нестало због регулације вода.“Таксативни подаци о насељу

Историја Керештарча је бивше рибарско село. Име села се први пут помиње у Варадинском регеструму 1221. године, у вези са тужбом као Тереха. Тужба је повезана са именом Пала, сина Каланде. Име „Керестарча“ потиче од личног имена Тарча, коме је допринео префикс Кереш. Археолошки налази из каменог доба доказују да је предео било насељен дуго времена.Кратка историја Керештарче

Године 1383, село је било у власништву у облику 12 кметских парцела најстарије и најугледније породице округа, породице Абрахамфи из клана Чолт. У 15. веку овде је одржана и скупштина округа. Године 1500, земљопоседник по имену Веер је саградио властелинство (на месту данашње градоначелникове канцеларије), затим је село уништено под турском влашћу и обновљено је тек 1700. године. Године 1720, овде је живело 44 породице. Године 1728, гранични спор између Керостарче и Керешладања доспео је на суд, у којем је извесни старац Маркус лажно сведочио у име Ладања, што је резултирало победом Ладања на суђењу. Јанош Арањи је овековечио инцидент у својој песми „Лажни сведок“ (A hamis tanú) (1852).

Године 1851, становништво је бројало 3.446 људи, који су живели од сточарства, узгоја грожђа и воћа и риболова. Надимак становника Тарче, „халкромелек“ (halkörmölők), односи се на чињеницу да се село сматрало важним локалним рибарским центром до краја 19. века. Колера и куга су неколико пута опустошили подручје и насеље у 18. и 19. веку. Први мост је изграђен 1880. године. Садашњи мост је отворен 1978. године. Дана 14. марта 1881. године, три четвртине Керестарче је однела огромна поплава. Године 1891, број становника је већ био 5.385.

Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као друге (углавном Роми, Немци и Словаци) етничке припадности.

На попису из 2011. године, 84,6% становника се изјаснило као Мађари, 4,2% као Роми, 0,3% као Немци, 0,2% као Румуни, 0,3% као Словаци (15,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 5,2%, калвинисти 34%, лутерани 1,4%, неконфесионални 36,3% (22,4% се није изјаснило).

У 2022. години, 94,8% становништва се изјаснило као Мађари, 2,7% као Роми, 0,4% као Немци, 0,2% као Словаци, 0,1% као Румуни, 1,1% као друга националност која није домаћа (5,2% се није изјаснило; због двојних идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 28% су били реформати, 3,3% римокатолици, 1,7% лутерани, 0,1% православци, 0,1% гркокатолици, 0,5% остали хришћани, 1,2% остали католици, 32,8% неконфесионално (32,4% није одговорило).

Референце

Литература

Györffy György: Békésvármegye.

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Керештарча на fallingrain.com Керештарча на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш