Жупанијски град (систем већа) () је у мађарској јавној управи постојао између 1870. и 1929. године, то је била правна категорија градова.
Стварање Као резултат такозваних општинских закона (1870:42.tc., 1871:18.tc. и 1886:22.tc.), од оних трговачких градоваBácskai Vera – Nagy Lajos: Piackörzetek, piacközpontok és városok Magyarországon 1828-ban. Budapest: Akadémiai. 1984. и мањих слободних краљевских градоваСлободни краљевски градови који нису имали економску моћ да формирају независну општину (попут градова са општинским правима) основани су градови са редовним већима. Они нису припадали окружној организацији, већ су били директно потчињени жупанијској власти.
Организација Његово највише тело било је градско веће, а први функционер градоначелник. Градску управу чинили су градоначелник, главни писар, подписар(и), тужилац, архивар итд. Градско веће је било одговорно за „унутрашње послове“, али је градска управа могла да делује само као управни орган првог степена.
Укидање ове категорије Правна категорија градова са редовним већем промењена је у жупанијски град Законом из 1929:30.>Magyar Történelmi fogalomtár (szerk. Bán Péter; Gondolat, 1989)
Види још Трговиште (насеље) Жупанијски град (грађанско доба) Слободни краљевски град (Мађарска) Јараш (Срез) (Járás) Кишкезшег (Kisközség) НСТЈ статистички региони Мађарске Административна подјела Мађарске Слободни краљевски град (Мађарска) Административно уједињене жупаније Велико село (грађански период) Град са жупанијским правима (систем локалне самоуправе)
Референце
Категорија:Историја Мађарске у новом веку Категорија:Административна подјела Мађарске