ЛГБТКју особе доживљавају насиље усмерено према њиховој сексуалности, родном идентитету или родном изражавању. Ово насиље може спроводити држава, као у законима који прописују кажњавање за хомосексуалне чинове, или га могу спроводити појединци. Оно може бити психолошко или физичко и мотивисано бифобијом, гејфобијом, хомофобијом, лезбофобијом и трансфобијом. Фактори утицаја могу бити културни, религијски, или политички обичаји и предрасуде.

Тренутно су хомосексуални чинови легални у готово свим западним земљама, а у многим од ових земаља насиље над ЛГБТК особама класификовано је као злочин из мржње.Stotzer, R.: , Институт Вилијамс, 6. 2007. Приступљено 9. августа 2007. Ван Запада, многе земље се сматрају потенцијално опасним за своју ЛГБТК популацију због дискриминаторног законодавства и претњи насиљем. Ту спадају већина афричких земаља (осим Јужне Африке), већина азијских земаља (осим неких земаља наклоњених ЛГБТ+ особама попут Јапана, Тајвана, Тајланда, Вијетнама и Филипина), као и неке бивше комунистичке земље попут Русије, Јерменије, Белорусије, Пољске, Словачке и Србије. Овакво насиље се често повезује са религијском осудом хомосексуалности или конзервативним друштвеним ставовима који хомосексуалност приказују као болест или ману карактера.

Историјски гледано, државно санкционисано прогоњење хомосексуалаца било је углавном ограничено на мушку хомосексуалност, названу „содомија”. Током средњег века и раног новог века, казна за содомију обично је била смрт. Током новог века (од 19. века до средине 20. века) у западном свету, казна је обично била новчана или затворска. Дошло је до пада броја локација где су хомосексуални чинови остали илегални од 2009. године када је било 80 земаља широм света (посебно широм Блиског истока, средње Азије и у већем делу Африке, али и у неким деловима Кариба и Океаније), при чему је у пет земаља била прописана смртна казна до 2016. године када су 72 земље криминализовале консензуалне сексуалне односе између одраслих особа истог пола.

У Бразилу, земљи са заштитом ЛГБТ+ права и легалним истополним браковима, према извештајима Геј групе Баије (ГГБ) забележена је највећа стопа убистава ЛГБТК особа на свету, са преко 380 убистава само у 2017. години, што је повећање од 30% у поређењу са 2016. годином. Геј мушкарци доживљавају потенцијално фатално насиље на неколико места у свету, на пример од стране ИДИЛ-а, каменовање у Нигерији и друго.

У неким земљама, 85% ЛГБТК ученика доживљава хомофобично и трансфобично насиље у школи, а 45% трансродних ученика напушта школу.

Државно санкционисано насиље

Историја мини|Швајцарски витез сер Рихард Пулер фон Хоенбург и његов штитоноша бивају кажњени за своје чинове содомије спаљивањем на ломачи. Цирих, Швајцарска. 1482. (Централна библиотека у Цириху)

Блиски исток Тора, која садржи основу за законике јудаизма, садржи, међу забранама против разних сексуалних односа у Књизи Левитској, и један стих забране мушко-мушког сношаја у Књизи Левитској 18:22. Да би се контекстуализовао нагласак који су библијски аутори имали за ову забрану, упоредите је са забраном из Књиге Левитске 18:19 против мушкарца који има сношај са женом током менструације или осам стихова из Књиге Бројева 35:1-8 потрошених на описивање урбаног планирања. Насилан кривични закон у вези са истополним сношајем прописан је у законицима Средњег асирског царства (1075. п. н. е.), у којима се наводи: „Ако мушкарац лежи са својим братом, када га кривично гоне и осуде, остаће са њим и претвориће га у евнуха”.

Европа upright=1.35|мини|лево|Илустрација из 16. века која приказује погубљење петорице фрањевачких фратара ватром и мучењем због содомије у Брижу, Белгија. 26. јула 1578.

Многи строго спровођени закони и казнени законици који су стриктно забрањивали праксу содомије примењивани су и појачавани широм целог европског континента како би се кривично гонили и кажњавали они који су проглашени кривим за своје кривично дело од 4. до 12. века.

Римско царство Током републиканске ере Древног Рима, слабо потврђени Lex Scantinia кажњавао је сваког одраслог мушкарца за чињење сексуалног преступа (stuprum) против малолетног мушког грађанина (ingenuus). Није јасно да ли је казна била смрт или новчана казна. Закон је такође могао бити коришћен за кривично гоњење одраслих мушких грађана који су својевољно преузимали примајућу пасивну улогу у истополном пенетративном сношају, али кривична гоњења су ретко бележена и одредбе закона су нејасне; као што је приметио Џон Бозвел. „Ако је постојао закон против телесно пожудних односа између појединаца истог пола, нико у време Цицерона није знао ништа о њему”. (1980)}, quotation on . See also Craig Williams, (1999)}, ; Eva Cantarella, (1992)}, ff.; Thomas A.J. McGinn, (1998)}, ; Amy, (Oxford University Press, 1983, 1992), ; Jonathan Walters, "Invading the Roman Body", in (1997)}, noting particularly the overly broad definition of the (American Philosophical Society, 1953, reprinted 1991), and 719. Freeborn Roman men could engage in sex with males of lower status, such as prostitutes and slaves, without moral censure or losing their perceived masculinity, as long as they took the active, penetrating role; see Сексуалност у старом Риму.

Када је цело Римско царство дошло под хришћанску власт почевши са владавином Константина Великог, сви облици содомитских активности између појединаца (посебно оних истог пола) све су више потискивани, често под претњом смртне казне.(Теодосијев законик 9.7.6): Сва лица која имају срамни обичај да осуђују мушко тело делујући у улози женског тела на трпљење туђег пола (јер изгледа да се не разликују од жена), испаштаће злочин ове врсте у осветничким пламеновима пред очима народа. Године 342. н. е., хришћански римски цареви Констанције II и Констанс прогласили су содомитски брак нелегалним.Теодосијев законик 9.8.3: „Када се мушкарац ожени и спрема се да се понуди мушкарцима на женски начин (quum vir nubit in feminam viris porrecturam), шта он жели, када је пол изгубио сав свој значај; када је злочин такав да није профитабилно знати га; када се Венера претвори у други облик; када се љубав тражи, а не налази? Наређујемо да се статути подигну, да се закони наоружају осветничким мачем, како би те злогласне особе које су сада, или које ће убудуће бити криве, могле бити подвргнуте изврсној казни.” Убрзо након око 390. године н. е., римски цареви Валентинијан II, Теодосије I и Аркадије прогласили су све чинове содомије нелегалним кривичним делом против поретка људске природе у цивилизованом друштву, а они који су проглашени кривим строго су укоравани и осуђивани на јавно спаљивање до смрти. Римски цар Јустинијан I (527–565. н. е.) направио је од содомита жртвено јагње за проблеме попут „глади, земљотреса и пошасти”. (2011)}, .

Швајцарска Најраније познато погубљење због содомије забележено је у аналима града Базела 1277. године. Помињање је само једна реченица: „Краљ Рудолф спалио је господара Хасписперха због порока содомије.” Погубљени је био опскурни члан немачко-швајцарске аристократије; није познато да ли је постојала политичка мотивација иза погубљења.

Француска и Фиренца Током средњег века, Краљевина Француска и град Фиренца такође су увели смртну казну. У Фиренци, млади дечак по имену Ђовани ди Ђовани (1350–1365?) био је кастриран и спаљен између бутина усијаним гвожђем по налогу суда према овом закону. Ове казне су се наставиле и у ренесанси, и прошириле су се на швајцарски кантон Цирих. Витез Рихард фон Хоенберг (умро 1482.) спаљен је на ломачи заједно са својим љубавником, својим младим штитоношом, током овог времена. У Француској, француски писац Жак Шосон (1618–1661) такође је жив спаљен због покушаја да заведе сина једног племића.

Енглеска

У Енглеској, Закон о бугерији 1533. учинио је содомију и бестијалност кажњивим смрћу. Овај закон је замењен 1828. године, али је содомија остала кажњива смрћу према новом закону све до 1861. године, иако су последња погубљења била 1835. године.

Малта У Малти у седамнаестом веку, шкотски путник и аутор Вилијам Литгоу, пишући у свом дневнику у марту 1616. године, тврди да су шпански војник и малтешки тинејџер јавно спаљени до пепела јер су признали да су заједно практиковали содомију. Да би избегли ову судбину, Литгоу је даље тврдио да је стотину бардасоа (дечака проститутки) отпловило за Сицилију следећег дана.

Холокауст У нацистичкој Немачкој и окупираној Европи, хомосексуалци и родно неусаглашени људи били су међу групама које су биле мете Холокауста (Види Прогон хомосексуалаца у нацистичкој Немачкој). Године 1936., песника Федерика Гарсију Лорку погубили су десничарски побуњеници који су успоставили Франкову диктатуру у Шпанији.

Савремено доба

, 64 земље криминализују консензуалне сексуалне чинове између одраслих особа истог пола. Иран Брунеј Авганистан (четврта осуда) Мауританија Саудијска Арабија Иако је максимална казна за хомосексуалност погубљење, влада тежи да користи друге казне (новчане казне, затворску казну и бичевање), осим ако владини званичници не сматрају да су хомосексуалци оспорили државни ауторитет учешћем у ЛГБТ+ друштвеним покретима. Сомалија Уганда Уједињени Арапски Емирати Јемен Делови Нигерије (неке државе у северном подручју)

53 земље у којима су хомосексуални чинови криминализовани али се не кажњавају смрћу, по регионима, укључују:

Африка Алжир, Бурунди, Камерун, Чад, Комори, Египат, Еритреја, Есватини, Етиопија, Гамбија, Гана, Гвинеја, Кенија, Либерија, Либија, Малави, Мали, Мароко, Нигерија (смртна казна у неким државама), Сенегал, Сијера Леоне, Јужни Судан, Судан, Танзанија, Того, Тунис, Уганда, Замбија, Зимбабве Азија Бангладеш, Аће (Индонезија), Ирак, Кувајт, Малезија, Малдиви, Мјанмар, Оман, Пакистан, Шри Ланка, Сирија, Туркменистан, Уједињени Арапски Емирати, Узбекистан, Појас Газе под Палестинском управом Кариби Гренада, Гвајана, Јамајка, Свети Винсент и Гренадини Пацифичка острва Кирибати, Папуа Нова Гвинеја, Самоа, Соломонова Острва, Тонга, Тувалу

Авганистан, где такви чинови остају кажњиви новчаним казнама и затворском казном, укинуо је смртну казну након пада талибана 2001. године, који су је прописали од 1996. године. Индија је криминализовала хомосексуалност до 6. септембра 2018. године, када је Врховни суд Индије прогласио члан 377 Индијског кривичног законика неважећим и арбитрарним када се тиче консензуалних односа одраслих особа које на то пристају у приватности.

Јамајка има неке од најоштријих закона против содомије на свету, при чему хомосексуална активност носи десетогодишњу затворску казну.

Међународне организације за људска права као што су Хјуман рајтс воч и Амнести интернешенел осуђују законе који криминализују хомосексуалне односе између одраслих особа које на то пристају. Од 1994. године, Комитет Уједињених нација за људска права такође је пресудио да такви закони крше право на приватност загарантовано у Универзалној декларацији о људским правима и Међународном пакту о грађанским и политичким правима.

Кривични напад

мини|Група аргентинских травестија носи ковчег свог убијеног пријатеља, августа 1987. Чак и у земљама где је хомосексуалност легална (већина земаља ван Африке и Блиског истока), постоје извештаји о хомосексуалним особама које су мете вршњачког насиља или физичких напада, па чак и убистава.

Према Геј групи Баије (ГГБ), најстаријој невладиној организацији за права хомосексуалаца у Бразилу, стопа убистава хомосексуалаца у Бразилу је посебно висока, са пријављених 3.196 случајева током 30-годишњег периода од 1980. до 2009. године (или око 0,7 случајева на 100.000 становника годишње). Најмање 387 ЛГБТ Бразилаца убијено је у 2017. години.

ГГБ је пријавио 190 документованих наводних хомофобичних убистава у Бразилу у 2008. години, што чини око 0,5% намерних убистава у Бразилу (стопа убистава 22 на 100.000 становника од 2008. године). 64% жртава били су геј мушкарци, 32% су биле транс жене или трансвестити, а 4% су биле лезбијке.Gay-Bashing Murders Up 55 Percent (ipsnews.net, 22. 4. 2009.)