У хемијској номенклатури, ИУПАК номенклатура неорганске хемије (енгл. IUPAC nomenclature of inorganic chemistry) представља систематски метод именовања неорганских хемијских једињења, према препоруци Међународне уније за чисту и примењену хемију (ИУПАК). Објављује се у делу Номенклатура неорганске хемије (које се неформално назива Црвена књига).Nomenclature of Inorganic Chemistry IUPAC Recommendations 2005 - Пун текст (PDF)Верзија из 2004. са засебним поглављима у PDF формату: Идеално, свако неорганско једињење треба да има име из којег се може недвосмислено одредити формула. Постоји и ИУПАК номенклатура органске хемије.

Систем Имена „кофеин” и „3,7-дихидро-1,3,7-триметил-1H-пурин-2,6-дион” означавају исто хемијско једињење. Систематско име детаљно кодира структуру и састав молекула кофеина и пружа недвосмислену референцу на ово једињење, док га име „кофеин” једноставно именује. Ове предности чине систематско име далеко супериорнијим у односу на уобичајено (тривијално) име када су апсолутна јасноћа и прецизност неопходни. Међутим, ради краткоће, чак ће и професионални хемичари готово увек користити несистематско име, јер је кофеин добро позната уобичајена хемикалија са јединственом структуром. Слично томе, H2O се најчешће једноставно назива вода на српском језику, иако друга хемијска имена постоје.

Једноатомски анјони се именују са суфиксом -ид: на пример, F− је флуорид. Једињења са позитивним јоном (катјоном): Име једињења је једноставно име катјона (обично исто као и име елемента), након чега следи анјон. На пример, NaCl је натријум хлорид, а CaF2 је калцијум флуорид. Катјони прелазних метала који могу имати више наелектрисања означавају се римским бројевима у заградама да би се означило њихово наелектрисање. На пример, Cu+ је бакар(I), Cu2+ је бакар(II). Старија, застарела нотација је додавање суфикса -о или -ни на корен латинског имена за именовање јона са мањим или већим наелектрисањем. Према овој конвенцији, Cu+ је купро, а Cu2+ је купри. За именовање металних комплекса погледајте страницу о комплексима (хемија). Оксоанјони (вишеатомски анјони који садрже кисеоник) се именују са суфиксима -ит или -ат, за мању или већу количину кисеоника, респективно. На пример, је нитрит, док је нитрат. Ако су могућа четири оксоанјона, користе се префикси хипо- и пер-: хипохлорит је ClO−, перхлорат је . Префикс би- је застарео начин указивања на присуство једног јона водоника, као у „натријум бикарбонат” (NaHCO3). Модерни метод специфично именује атом водоника. Тако би се NaHCO3 изговарао као натријум хидроген карбонат.

Позитивно наелектрисани јони називају се катјони, а негативно наелектрисани јони анјони. Катјон се увек именује први. Јони могу бити метали, неметали или вишеатомски јони. Стога, име метала или позитивног вишеатомског јона следи име неметала или негативног вишеатомског јона. Позитивни јон задржава име свог елемента, док се за појединачни неметални анјон завршетак мења у -ид.

Пример: натријум хлорид, калијум оксид или калцијум карбонат.

Када метал има више могућих јонских наелектрисања или оксидационих бројева, име постаје двосмислено. У овим случајевима оксидациони број (исти као и наелектрисање) јона метала представљен је римским бројем у заградама непосредно иза имена јона метала. На пример, у уранијум(VI) флуориду оксидациони број уранијума је 6. Други пример су оксиди гвожђа. FeO је гвожђе(II) оксид, а Fe2O3 је гвожђе(III) оксид.

Старији систем је користио префиксе и суфиксе да означи оксидациони број, према следећој шеми:

Оксидационо стање Катјони и киселине Анјони Најниже хипо- -аста хипо- -ит   -аста -ит   -на -ат   пер- -на пер- -ат Највише хипер- -на хипер- -ат

Тако се четири кисеоничне киселине хлора називају хипохлораста киселина (HOCl), хлораста киселина (HOClO), хлорна киселина (HOClO2) и перхлорна киселина (HOClO3), а њихове одговарајуће коњуговане базе су јони хипохлорит, хлорит, хлорат и перхлорат. Овај систем је делимично изашао из употребе, али је преживео у уобичајеним именима многих хемијских једињења: модерна литература садржи мало референци на „фери хлорид” (уместо тога назива га „гвожђе(III) хлорид”), али имена попут „калијум перманганат” (уместо „калијум манганат(VII)”) и „сумпорна киселина” обилују.

Традиционално именовање Проста јонска једињења Јонско једињење се именује по његовом катјону након којег следи његов анјон. Погледајте вишеатомски јон за списак могућих јона.

За катјоне који имају више наелектрисања, наелектрисање се пише помоћу римских бројева у заградама непосредно након имена елемента. На пример, Cu(NO3)2 је бакар(II) нитрат, јер је наелектрисање два јона нитрата () 2 × −1 = −2, а пошто нето наелектрисање јонског једињења мора бити нула, Cu јон има наелектрисање 2+. Ово једињење је стога бакар(II) нитрат. У случају катјона са оксидационим стањем +4, једини прихватљиви формат за римски број 4 је IV, а не IIII.

Римски бројеви заправо показују оксидациони број, али у простим јонским једињењима (тј. не у металним комплексима) ово ће увек бити једнако јонском наелектрисању метала. За једноставан преглед погледајте .

Списак уобичајених имена јона Једноатомски анјони: хлорид сулфид фосфид

Вишеатомски јони: амонијум хидронијум нитрат нитрит хипохлорит хлорит хлорат перхлорат сулфит сулфат тиосулфат хидроген сулфит (или бисулфит) хидроген карбонат (или бикарбонат) карбонат фосфат хидроген фосфат дихидроген фосфат хромат дихромат борат арсенат оксалат цијанид тиоцијанат перманганат

Хидрати Хидрати су јонска једињења која су апсорбовала воду. Именују се као јонско једињење након којег следи нумерички префикс и -хидрат. Нумерички префикси који се користе наведени су у наставку (погледајте ИУПАК нумерички мултипликатор): моно- ди- три- тетра- пента- хекса- хепта- окта- нона- дека- На пример, CuSO4·5H2O је „бакар(II) сулфат пентахидрат”.

Молекуларна једињења Неорганска молекуларна једињења именују се са префиксом (погледајте горњи списак) испред сваког елемента. Електронегативнији елемент се пише последњи и са суфиксом -ид. На пример, H2O (вода) може се назвати дихидроген моноксид. Органски молекули не следе ово правило. Поред тога, префикс моно- се не користи са првим елементом; на пример, SO2 је сумпор диоксид, а не „моносумпор диоксид”. Понекад се префикси скраћују када се завршни самогласник префикса „сукобљава” са почетним самогласником у једињењу. Ово чини име лакшим за изговор; на пример, CO је „угљеник моноксид” (уместо „монооксид”).

Уобичајени изузеци Слово „а” у префиксу пента- се не испушта испред самогласника. Као што је наведено на страници 69 ИУПАК-ове Црвене књиге из 2005. године: „Крајњи самогласници мултипликативних префикса не би требало да се елидирају (иако је 'моноксид', уместо 'монооксид', дозвољен изузетак због опште употребе).”

Постоји низ изузетака и посебних случајева који крше горња правила. Понекад се префикс изоставља са почетног атома: I2O5 је познат као јод пентаоксид, али би га требало звати дијод пентаоксид. N2O3 се назива азот сесквиоксид (сескви- значи ).

Главни оксид фосфора назива се фосфор пентаоксид. Заправо би требало да буде дифосфор пентаоксид, али се претпоставља да постоје два атома фосфора (P2O5), јер су они потребни како би се уравнотежили оксидациони бројеви пет атома кисеоника. Међутим, годинама је познато да је стварни облик молекула P4O10, а не P2O5, али се ипак обично не назива тетрафосфор декаоксид.

При писању формула, амонијак је NH3 иако је азот електронегативнији (у складу са конвенцијом коју користи ИУПАК и која је детаљно описана у Табели VI Црвене књиге). Слично томе, метан се пише као CH4 иако је угљеник електронегативнији (Хилов систем).

Номенклатура неорганске хемије мини|десно|Насловна страна издања Црвене књиге из 2005. године Номенклатура неорганске хемије, коју хемичари обично називају Црвена књига, представља збирку препорука о ИУПАК номенклатури, које ИУПАК објављује у неправилним интервалима. Последње комплетно издање објављено је 2005. године, у папирној и електронској верзији.

+Објављена издањаГодина издањаНасловИздавачISBN2005.Препоруке 2005 (Црвена књига)RSC Publishing0-85404-438-82001.Препоруке 2000 (Црвена књига II)(додатак)RSC Publishing0-85404-487-61990.Препоруке 1990 (Црвена књига I)Blackwell0-632-02494-11971.Дефинитивна правила 1970Butterworth0-408-70168-41959.Правила из 1957.Butterworth1940/1941.Правила из 1940.Научни часописи

Види још ИУПАК номенклатура ИУПАК номенклатура органске хемије Списак неорганских једињења Кристализациона вода ИУПАК номенклатура неорганске хемије 2005 (Црвена књига) Номенклатура органске хемије (Плава књига) Величине, јединице и симболи у физичкој хемији (Зелена књига) Компендијум хемијске терминологије (Златна књига) Компендијум аналитичке номенклатуре (Наранџаста књига)

Референце

Литература

Спољашње везе Веб-сајт ИУПАК-а - Номенклатура ИУПАК (стари сајт) Црвена књига ИУПАК (стари сајт) Црвена књига - PDF (Препоруке из 2005) Препоруке 2000-Црвена књига II (непотпуно) ИУПАК (стари сајт) Серија књига о номенклатури (познате као „Књиге у боји”)

Категорија:Хемијска номенклатура Категорија:Неорганска хемија