Холандска Девичанска Острва () су била некадашњи колективни назив за енклаве Холандске западноиндијске компаније на Девичанским oстрвима. Подручјем је управљао директор, чија позиција није била стална. Главни разлог за оснивање колоније овде био је њен стратешки положај између холандских колонија на југу (Холандски Антили, Суринам) и Нове Холандије. Холандска западноиндијска компанија је првенствено патила од конкуренције из Данске, Енглеске и Шпаније. Године 1680, преостала острва су постала британска колонија.

Историја Холандски гусар по имену Јост ван Дајк основао је прва стална насеља у области Суперс Хола, на западном врху Тортоле. Није познато тачно када је први пут стигао у то подручје, али до 1615. године, ван Дајково насеље је забележено у шпанским записима, уз напомену о његовом недавном проширењу. Трговао је са Шпанцима у Порторику и узгајао памук и дуван.

Неки извори тврде да су прва насеља на Девичанским острвима основали Шпанци, који су копали бакар у руднику бакра на Вирџин Горди, али не постоје археолошки докази који би потврдили постојање било каквих шпанских насеља на острвима или рударство бакра пре 19. века.

До 1625. године, ван Дајк је од стране Холандске западноиндијске компаније признат као приватни „покровитељ“ Тортоле и преселио је своје операције у Роуд Таун. Исте године, ван Дајк је пружио ограничену подршку холандском адмиралу Будевајну Хендриксу, који је опљачкао Сан Хуан, Порторико. У септембру 1625. године, у знак одмазде, Шпанци су покренули разарајући напад на Тортолу, пробивши њену одбрану и уништивши преостала насеља. Јост ван Дајк је побегао на острво које ће касније носити његово име, где се скривао од Шпанаца. Касније се преселио на острво Свети Тома док се Шпанци нису предали и вратили у Порторико.

Упркос шпанском непријатељству, Холандска западноиндијска компанија је и даље сматрала Девичанска острва важном стратешком локацијом, јер су се налазила на пола пута између холандских колонија у Јужној Америци (данашњи Суринам) и најважнијег холандског насеља у Северној Америци, Новог Амстердама (данас Њујорк). Велика камена складишта су изграђена у Фриботому, близу Порт Персела (источно од Роуд Тауна), са намером да ова складишта олакшају логистику између Северне и Јужне Америке.

Током овог времена, холандски досељеници су подигли неколико мањих земљаних утврђења и тврђаву са три топа изнад складишта, на брду на којем су Енглези касније, након свог одласка, изградили Форт Џорџ. Британци, пратећи Холанђане, су такође изградили дрвену палисаду, која је служила као осматрачница изнад града поред пута на месту које ће на крају постати Форт Шарлот. Такође су стационирали трупе у шпанском „доку“ близу језера Поквуд, које је касније постало познато као Форт Персел, али се данас обично назива „тамница“.

Године 1631, холандска Западноиндијска компанија изразила је интересовање за бакар који је откривен на Вирџин Горди, те је на острву основано насеље које је постало познато као „Мали Дајк“ (сада познато као Мали Дикс).

Године 1640, Шпанија је напала Тортолу под вођством капетана Лопеса. Уследила су још два шпанска напада 1646. и 1647. године, под вођством капетана Франсиска Винсентеоа Дураноа. Шпанци су усидрили ратни брод у лагуни Сопер у Вест Енду и искрцали људе. Затим су послали још један ратни брод да блокира луку. Након што је група извиђача известила да је све безбедно, Шпанци су искрцали још људи и пешке напали Форт Персел копном. Холанђани су убијени, а шпански војници су потом марширали до града на обали, где су побили све и уништили насеље. Изгледа да нису напали мања насеља даље уз обалу, код залива Богер или Вирџин Горде.

Остаци холандске владавине До средине 20. века, холандски креолски језик, познат као Негерхоланд, говорио се на острвима, посебно међу људима чији су преци били робови и онима који су радили на холандским плантажама. Такође постоје рушевине насеља које су изградили холандски колонисти.

Литература

Вернон Пикеринг, Кратка историја Британских Девичанских Острва

Девичанска Острва