Авион Јункерс EF 150 /Alexejew 150 је био прототип двомоторног фронтовског бомбардера пројектованог и изграђеног у Совјетском Савезу од тима састављеног од стручњака из немачког Јункерса и совјетских инжењера под руководством Семјона Михајловича Алексејеваhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1359. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Цртеж авиона Јункерс EF 150 / Alexejew 150 у 3 пројекције мини|десно|300п|Aвион Јункерс EF 150 / Alexejew 150 на писти мини|десно|300п|Авион Baade 152 Дрезден 1.5.1958 Године 1948, ОКБ-1 (Совјетски конструкциони биро који је водио немачки инжењер Карл Вилхелм Брунолф Бааде из Јункерса) је почео рад на новом млазном бомбардеру, означеном као РБ-2, конфигурације: масе 30 тона са два турбомлазна мотора ТРД ТР-3. Према првим прорачунима требао да постигне брзину у хоризонталном лету око 1.000 -{km/h}-. После детаљног разматрања ЦАГИ је одобрио пројект. За руководиоца ОКБ-1 постављен је С.М. Алексејев уз проширење пројектног тима, већ 1949. године био је направљен модел и неопходни цртежи а пројект означен као "150" (ознака према Јункерсовом систему је била EF 150 а према совјетском Алексејев 150). Направљена су два прототипа један за летна испитивања а други за статичка. После многобројних перипетија које прате сваку новотарију авион је први пут полетео 5. септембра 1952. године и до касне јесени је обављено осам летова. Њихови резултати су били обећавајући, али је снег убрзо онемогућио завршетак тестирања до краја године. Летови су поново почели у пролеће 1953 и до 9. маја је направљено 17 летова. При слетању 18. лета авион је прилично оштећен али без људских жртава. После овога авион није поправљан с обзиром да је у серијску производњу ушао бомбардер Ту-16. На овај начин је окончан пројект радног наслова "150". Немачки чланови пројектног тим на челу са Б.Бааде се у току 1954. године вратио у ДДР и тамо наставио да се бави пројектовањем авиона и професуромАрсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва, Машинострение, 2002. https://airpages.ru/eng/ru/150.shtml.
Технички опис Авиоон EF 150 је био висококрилни моноплан намењен извођењу бомбардерско извиђачким операцијама. Имао је високо стреласто крило, Т-реп, два турбомлазна мотора постављена у гондолама испод крила. Био је наоружан са три упарене топовске куполеhttps://airpages.ru/eng/ru/150.shtmlhttps://airwar.ru/enc/xplane/150.html.
Труп монокок конструкције и облог попречног пресека састојао се из три дела: предњи кабински део, средњи простор за бомбе и задњи репни део. Предња застакљена кабина је била под притиском и намењена је смештању пилота, копилота (који је уједно био и радараски ператер) и стрелца који је управљао горњом топовском куполом. Кабина је била заштићена оклопом одоздо. Одељак за бомбе (бомболук) са вратима на поду се налазио у средишњем делу авиона и могао је да прими до 6.000 -{kg}- бомби или додатне резервоаре за гориво. Задњи део је имао још једну кабину под притиском у којој се налазио радио-оператер/репни стрелац.
Погонска група авиона EF 150 се састојала од два турбомлазна мотора Љулка АЛ-5 потиска 49,5 kN који су се налазили у гондолама испод крила.
Крило је по свом облику било стреласто са углом стреле од 35о. Конструкција крила је била монокок а испод крила су се налазиле гондоле са крилним моторима. На крајевима крила су се налазиле помоћне ноге стајног трапа које су се за време лета увлачиле у крила. У централним деловима крила су се налазили резервоари за гориво. Крила су била опремљена управљачким површинама елеронима и закрилцима које су сгментиране. Покретање управљачких површина код овог авиона је вршен на комбиновани електро-хидраулично-механички начин. У време пројектовања то је био новитет, као што је и грејање крила електричним путем против залеђивања био новитет.
Репне површине се састоје од једног конзолног вертикалног стабилизатора за кога је везано кормило правца. На врху тог стабилизатора причвршћена су два хоризионтална стабилизатора у облику стреластог крила са кормилима висине. Сви елементи репа су металне конструкције обложене глатким металним лимом. Овако изверен реп авиона се назива Т-репом.
Стајни трап је био система бицикл. Испод осе трупа налазе се две стајне ноге трапа са обично удвојеним точковима. Предња нога је управљива а задња фиксна. Ове ноге примају на себе сву масу авиона као и ударне силе при полетању и слетању авиона као и силе кочења. На крајевима крила се налазе помоћне ноге са малим точковима чија је функција да држе авион у хоризонтали при слетању и мировању.
Наоружање: Предвиђено је било да авион буде наоружан са по 6 тешких митраљеза калибра 20 -{mm}- по два у горњој куполи, два у доњој куполи и два на репу авиона. Оперативно коришћење Оштећени бомбардер Јункерс EF 150 /Alexejew 150 је предат Московском авијацијском институту као помоћно средство за обуку а цртежи су послати експерименталним конструкторским бироима Тупољев, Беријев и Антоновhttps://airpages.ru/eng/ru/150.shtml. Ово су показатељи да је овај "пропали" пројект био од користи а и доказ да су и Совјети имали корист од немачких стручњака после ратаhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1359. На овом примеру се види да су они помогли Совјетима да премосте технолошки јаз који је постојао између немачке и савезника у развоју млазне авијације у току Другог светског рата.
Проф. Брунолф Бааде и његов пројектантски тим је по повратку у Немачку Демократску Републику (DDR) пројектовао први путнички авион у ДДР-у који је по Совјетском принципу ознаћен као Baade 152. Свака сличност овог авиона са EF 150 је "случајна"http://www.flying-things.ch/junkers.htmАрсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва, Машинострение, 2002. . Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Heinz J. Nowarra: Die deutsche Luftrüstung 1933–1945. Flugzeugtypen Henschel – Messerschmitt. Bd. 3, Bernard & Graefe, Bonn 1993, . Арсениев Е.В, Берне Л.П и др. История конструкций Самолетов в СССР 1951-1965 гг. Москва, Машинострение, 2002. . . London, Osprey. . Sharp, Dan. (2020) Secret Projects of the Luftwaffe - Vol 2 - Bombers 1939 - 1945, Mortons, ISBN: 9781911658092. Manfred Griehl: Jet Planes of the Third Reich, Secret Projects: Volume 2. Sturbridge, Massachusetts 2004: Monogram Aviation Publications.
Види још Јункерс EF 131 Јункерс EF 132 Јункерс EF 140 Јункерс EF 130 Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/ww2-german-bomber-aircraft.php#google_vignette https://airwar.ru/enc/xplane/150.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1359 https://airpages.ru/eng/ru/150.shtml https://www.cia.gov/readingroom/docs/CIA-RDP81-01028R000100150001-3.pdf https://www.facebook.com/groups/luft46models/posts/262817832916566/ https://forum.warthunder.com/t/okb-1-150/9431 http://www.flying-things.ch/junkers.htm
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Транспортни авиони Категорија:Експериментални авиони Категорија:Млазни авиони