Сара Бифин (; 25. октобар 1784 — 2. октобар 1850), такође позната као: Сара Бифен, Сара Бефин, или по удатом имену, Сара Рајт, била је енглеска сликарка рођена у Сомерсету.

Рођена је са ретким деформитетом познатим као фокомелија, услед ког није имала развијене руке, већ само рудиментарне ноге. Ипак, вежбањем је савршено овладала употребом уста за писање, сликање и извођење других задатака који захтевају употребу неког прибора.

Као девојчица,око 1797. године, била је уговором поверена Емануелу Дјуксу (), путујућем забављачу који ју је приказивао као атракцију широм Енглеске.

На Вартоломејском сајму () 1808. године привукла је пажњу Џорџа Дагласа, грофа од Мортона (; 1761 — 1827), који ју је касније спонзорисао за часове код сликара Краљевске академије уметности (), Вилијама Крејга (; око 1750 — 1828).

Њене уметничке заслуге препознате су 1821. године, када јој је Краљевско друштво уметности () доделило медаљу за историјску минијатуру, Краљевска академија прихватила њене слике, а Британска краљевска породица почела да наручује минијатурне портрете које је израдила.

Након смрти грофа од Мортона 1827. године, Сара Бифин је остала без спонзора па је доспела у финансијске потешкоће. Краљица Викторија јој је доделила пензију из Грађанске листе (), након чега се повукла у приватни живот у Ливерпулу.

Биографија мини|200п|Сара Бифин, аутопортрет, акварел на картону, 17,5 х 13,5 цм, ране 1840-е Сара Бифин је рођена 25. октобра 1784. године у Источном Квантоксхеду (), Сомерсет. Отац јој је био Хенри Бифин (), обућара, а мајка Сара (). Рођена је без руку и са неразвијеним ногама, као резултат урођеног стања фокомелије и достигла је висину од 91 центиметра. Бифин је живела са родитељима и четворо браће и сестара у скромној сеоској кући намењеној пољопривредним надничарима, недалеко од Источног Квантоксхеда. Научила је да чита, а потом је, упркос инвалидитету, овладала и писањем устима.

Око тринаесте године, њена породица ју је поверила Емануелу Дјуксу, који ју је приказивао као атракцију на сајмовима и путујућим изложбама широм Енглеске. Дјукс ју је рекламирао као Осмо чудо, истичући њену вештину писања и шивења устима. У том периоду научила је и да слика, држећи четкицу у устима. Организоване су јавне презентације на којима је публика, уз наплату улазнице, могла да је посматра како шије, црта и слика, где је истовремено продавала своје радове и аутограме. Израђивала је пејзаже и портретне минијатуре на слоновачи, а савременици су посебно истицали њену техничку вештину. Иако су се њене минијатуре продавале по цени од три гвинеја, претпоставља се да је током боравка код Дјукса примала тек око пет фунти годишње.

Током Вартоломејског сајма 1808. године, била је представљена као сирена на кочијима једног од путујућих забављача. Том приликом Џорџ Даглас, гроф од Мортона, желео је да се лично увери у њене сликарске способности. Због тога је више пута присуствовао изради њених минијатура како би се осигурало да нико други не може да их довршава или мења. Уверивши се у њен таленат, омогућио јој је школовање код Вилијама Крејга, сликара Краљевске академије уметности, и отворио јој приступ утицајним круговима, укључујући и краљевско покровитељство Џорџа III. Касније је радила и под заштитом Џорџа IV, Вилијама IV и краљице Викторије.

После 1817. године Бифин је напустила рад са Дјуксом, и уз подршку грофа од Мортона, отворила сопствени атеље у Лондону. Краљевско друштво уметности доделило јој је 1821. године медаљу за историјску минијатуру, док су њени радови били прихваћени и у Краљевској академији уметности. У истом периоду путовала је у Брисел са грофом од Мортона, где је добијала поруџбине са краљевског двора.

Њено име нашло је место и у енглеској књижевности: Чарлс Дикенс је помиње у романима Николас Никлби, Мартин Чазлвит и Мала Дорит, као и у тексту Позлаћени чланак, где њену судбину користи као метафору приликом описа грнчарских фигура оштећених у процесу печења. мини|200п|Сара Бифин, Портрет даме, акварел, 35,8 x 26 цм, 1843 Удала се 6. септембра 1824. године за банкарског службеника Вилијама Стивена Рајта (), и паузирала са сликањем. Међутим ова веза није потрајала па је после њиховог раздвајања, Вилијем преузео контролу над новцем који је Бифин зарадила и обезбедивши јој плату од 40 фунти годишње. Гроф од Мортона је преминуо 1827. године, па је остала без подршке свог племенитог спонзора и запала у финансијске проблеме. Вратила се сликарству као госпођа ЕМ Рајт () и тако излагала у Краљевској академији уметности почетком 1830-их.

Краљица Викторија јој је доделила годишњу пензију од 12 фунти, после чега се преселила у Ливерпул 1841. године где је основала студио потписијући своја дела као Госпођица Бифин. У Ливерпулу су њени присталице, предвођени британским трговацем и филантропом Ричардом Ратбоном (; 1788 — 1860), као и шведском оперском певачицом Џени Линд (; 1820 — 1887), организовали су, 1847. године, добровољно прикупљање прилога од јавности ради њеног издржавања у последњим годинама живота.

Сара Бифин је умрла 2. октобра 1850. године у 66. години живота. Сахрањена је на гробљу Сент Џејмс () у Ливерпулу, али данас њен надгробни споменик више не постоји.

Наслеђе

Према Удружење уметника света који сликају устима и ногама (), Бифин је била прва забележена британска сликарка који слика устима. Аутопортрет који је гравирао британски графичар и вајар Роберт Вилијем Сивијер (; 1794 — 1865), и објављен у Лондону 1821. године продат је у Сотбију 1986. године, а затим поново у Сотбију 2019. године. Продаја је била из колекције немачке колекционарке Ерике Пол-Штроер (; 1919 — 2016). Процењена цена на аукцији била је 800 — 1200 фунти, али је коначна продајна цена била 137.500 фунти.

Прва изложба њених радова у последњих 100 година била је под називом Без руку: уметност Саре Бифин, одржана у просторијама галерије Филип Молд и компанија () у Лондону 2022. године.

Музеј Сомерсета () у Тонтону, поседује велику колекцију радова Саре Бифин, а 2024. године добио је и аутопортрет уметнице. Друга дела могу се наћи у Националној галерији портрета () у Лондону.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Сара Бифин

Категорија:Рођени 1784. Категорија:Умрли 1850. Категорија:Енглески сликари