Томислав Обрадов (Кула, 24. новембар 1943 — Београд, 2014) био је генерал-потпуковник Војске Југославије и стручњак за артиљерију. Током своје дуге војничке каријере обављао је низ високих командних и штабних дужности, међу којима се посебно истичу положај команданта чувене Дринске дивизије и начелника Четврте управе Генералштаба Војске Југославије. Учествовао је у одбрани земље током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године.
Биографија Томислав Обрадов је рођен 24. новембра 1943. године у бачком граду Кули, у тадашњој АП Војводина, од оца Гојка. Његов отац био је познат као један од најбољих занатлија-обућара у Југославији и један од оснивача фудбалског клуба Хајдук из Куле. По националности је био Србин. Основну школу завршио је 1959. године, након чега се опредељује за војни позив. Уписао је Артиљеријску подофицирску школу, коју је успешно завршио 1961. године. Даље војно образовање наставио је на Војној академији Копнене војске — смер артиљерија, где је дипломирао 1968. године. Касније се додатно усавршавао завршивши Командно-штабну академију Копнене војске 1979. године и престижну Командно-штабну школу оператике 1988. године.
Војна каријера Током своје богате војне каријере, Обрадов је службовао у више гарнизона широм бивше Југославије, укључујући Скопље, Задар, Бању Луку, Ваљево и Београд. Његово напредовање кроз хијерархију започело је унапређењем у чин водника 26. јула 1961. године. По завршетку академије произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1968. године, а затим је редовно унапређиван: у поручника (1971), капетана (1974), капетана прве класе (превремено 1976), мајора (1980), потпуковника (1985) и пуковника (1989). У генералитет улази 1995. године добијањем чина генерал-мајора, док је у чин генерал-потпуковника унапређен током рата, 16. јуна 1999. године.
На почетку официрске каријере обављао је дужност командира одељења у Војној академији Копнене војске (1961—1968), а затим је радио као командир вода (1968—1973) и командир батерије (1973—1975). Значајан део службе провео је у Артиљеријском школском центру у Задру као наставник (1975—1980), где је преносио знање будућим генерацијама артиљераца. Потом је био командант питомачког дивизиона (1980—1982) и начелник школе и курсева (1982—1985).
Након преласка у Београд, постаје референт у Управи артиљерије (1985—1988). Са распадом СФРЈ, његове дужности постају све сложеније и одговорније. Обављао је функцију команданта 389. ракетно-артиљеријске бригаде (1988—1992) и начелника Органа артиљерије Команде 1. армије (1992—1993). Након тога, преузима команду над Дринском дивизијом, на чијем челу остаје од 1993. до 1999. године, непрестано радећи на побољшању борбене готовости ове јединице. Последња активна дужност била му је на позицији начелника Четврте управе Генералштаба ВЈ, коју је обављао од 1999. до 2001. године.
Учествовао је у одбрани земље од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију у периоду од 24. марта до 26. јуна 1999. године, након чега је пензионисан 31. марта 2001. године.
Приватни живот и признања Томислав Обрадов је био ожењен супругом Мирјаном, инжењером статистике, са којом је имао двоје деце: кћерку Јелену (рођену 1970), инжењера шумарства, и сина Мирослава (рођеног 1974. године). Последње године живота провео је у Београду, где је и преминуо 2014. године на Војномедицинској академији (ВМА).
За своје вишегодишње заслуге у војној служби одликован је бројним војним и државним признањима, међу којима се издвајају: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден народне армије са сребрном звездом и Орден Војске Југославије 1. степена.
Види још Војска Југославије Дринска дивизија НАТО бомбардовање СРЈ Кула
Референце
Литература
Категорија:Официри Војске Југославије Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Куљани Категорија:Генерали Војске Југославије