Хатиџа Мехмедовић (рођ. Бектић; 1952 — 22. јул 2018) била је босанскохерцеговачка активисткиња за људска права, једна од најпознатијих представница породица жртава масакра у Сребреници и дугогодишња председница удружења „Мајке Сребренице“. У јавности је постала позната по залагању за проналажење и идентификацију жртава, кажњавање одговорних за злочине у Сребреници и супротстављање њиховом негирању.
После убиства мужа, оба сина и више блиских сродника у јулу 1995, Мехмедовићева је постала једно од најпрепознатљивијих лица јавне борбе за правду у вези са Сребреницом. Њено деловање у литератури се најчешће разматра у оквиру студија о транзиционој правди, култури сећања и женском активизму после масовног злочина.
Биографија Рођена је 1952. у засеоку Бектићи код Сућеске, на подручју сребреничке општине. Пре рата живела је у околини Сребренице са мужем Абдулахом и синовима Азмиром и Алмиром. Током рата у Босни и Херцеговини нашла се међу цивилима у сребреничкој енклави.
У јулу 1995. изгубила је мужа, оба сина и два брата, Едхема и Хамеда. После рата живела је као расељено лице, а 2002. вратила се у Сребреницу, где је убрајана међу прве бошњачке повратнице у том крају. Њен једини комшија у то време био је старији Србин којем је помагала с кућанским пословима и куповином.
Посмртни остаци њеног мужа и синова касније су пронађени у масовним гробницама и идентификовани, а потом сахрањени у Меморијалном центру Поточари.
Јавни рад Мехмедовићева је била међу оснивачицама удружења „Мајке Сребренице“ и његова дугогодишња председница.
У јавним наступима наглашавала је да њена борба није усмерена против целог народа, него против злочина, некажњивости и покушаја њиховог порицања. Истицала је да не прихвата наметање колективне кривице Србима и да одговорност за злочине мора бити појединачна, а не национална.
Као представница удружења учествовала је на бројним комеморацијама, конференцијама и јавним скуповима посвећеним наслеђу Хашког трибунала. На конференцији о наслеђу Трибунала у Сарајеву говорила је у име мајки Сребренице и Жепе, тражећи да истина о Сребреници остане део јавног памћења и да жртве не буду сведене на статистички податак. У новембру 2017. отпутовала је у Хаг да присуствује изрицању пресуде Ратку Младићу, што је више извора забележило као један од њених последњих великих јавних наступа.
Смрт Преминула је 22. јула 2018. у Сарајеву, после дуге болести. Према више извора, боловала је од рака дојке. Сахрањена је 25. јула 2018. у Сућесци код Сребренице, а сахрани је присуствовао велики број људи.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Сребреничани Категорија:Босанскохерцеговачки активисти