Мехмед Крајишник Папек (Бања Лука 1929 – 16. мај 1953) је био југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер.

Биографија Рођен је у Бањој Луци 1929. године. Отац Асим и мајка Тахира (рођена Хаџидедић) имали су још двоје млађе д‌јеце, ћерку Амиру-Секу и сина Мустафу-Мују. Мехмед је завршио Средњу техничку школу, електро смјер и запослио се у Електричном предузећу „Бања Лука“. Као дијете често је ишао на тренинге и утакмице БСК за који су наступали његови ујаци Мустафа и Исхак Хаџидедић. Ипак фудбал је почео играти у ФК Борац Бања Лука. Његови најбољи пријатељи, а истовремено и саиграчи у Борцу били су Младен Стипић и Осман Спахић. Са двадесет година кренуо је на одслужење војног рока у Македонију гдје је био распоређен, заједно са пријатељем и саиграчем Стипићем. За Београд су отпутовали возом. У Београду на жељезничкој станици, гдје су требали пресјести у воз за Скопље, сачекала их је војна полиција и спровела их у Генералштаб ЈНА. У то вријеме ФК Партизан је важио за "војни" клуб у којем су генерали ЈНА имали главну ријеч. Како су и Крајишник Стипић запали за око великим клубовима (осим Партизана, заинтересовани су били и Динамо и Сарајево) Партизан је искористио своју "војну предност" те су обојица задржани да служе војни рок у Београду, уствари да те двије године играју за Партизан. Обојица су одмах почели да тренирају у ФК Партизан. Убрзо је услиједио пут у Вијаређо (Италија ) на свјетски познати међународни турнир омладинских тимова. На турниру је Партизан освојио прво мјесто, а Папек је, као стандардни првотимац, био звијезда домаће и стране штампе. Након Италије, Папек је постао стални члан првог тима и услиједила су гостовања по Њемачкој и унутрашњости СР Србије У то вријеме у првом тиму Партизана играли су великани југославенског, и европског, фудбала Златко Чајковски, Стјепан Бобек, Марко Валок... По завршетку војног рока, и поред покушаја да га задрже у Партизану, Папек се враћа у Бању Луку и наставља играти за Борац.

Представници великих југословенских клубова су и даље долазили у Бању Луку и наговарали Папека да пређе код њих. Папек, под тим притисцима, почео је размишљати о наставку каријере у неким од тих клубова. Због близине Загреба, био је најближе одлуци да пређе у Динамо. Међутим, баш у то вријеме задобио је на тренингу повреду кољена те му је Динамо заказао хитан специјалистички преглед у Загребу, 16. маја 1953 године. Папек је аутобусом отпутовао у Загреб и извршио све потребне прегледе. У Загребу се, случајно, сусрео са својим радним колегама из Електричног предузећа, који су у Загреб дошли камионом. Понудили су га да се са њима врати у Бања Луку, што је он и прихватио. Враћајући се по ноћи и налетили су на неосвијетљен паркиран камион натоварен жељезним цијевима. Од силине удара, цијеви су пробиле кроз предње стакло удариле у Папека и усмртиле га. Сви остали који су се налазили у камиону остали су неповријеђени. Паркирани камион са натовареним цијевима је такође био из Бања Луке, власништво предузећа "Инсталатер". Приређен му је посљедњи испраћај. Саобраћај је био блокиран, а километарска колона се кретала од болнице, преко главног моста, кроз Малу чаршију па кроз Ступницу до харема "Ступница". Цијелим путем је мноштво људи стајало са стране улица и опраштала се од младог играча.

Референце

Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Југословенски фудбалери Категорија:Фудбалери Борца Бања Лука Категорија:Фудбалери Партизана Категорија:Спортисти из Бање Луке