мини|Књига о Тимочкој дивизијиТимочка дивизија је оперативна јединица Краљевине Србије, касније и Краљевине Југославије, која је добила назив по реци Тимок, регруте су чинили војници из источне Србије. Тимочка дивизија је била копнена дивизија која се састојала од 13,14,15,20 пешадијског пука, коњичког ескадрона, болничарске јединице, јединице инжењерије и артиљеријске јединице, јединицом је командовао генерал.

Тимочка дивизија, као и свака друга дивизија је постојала у три варијанте, то јест три позива: Тимочка дивизија I позива коју су чинили мушкарци од 21 до 31 година

Тимочка дивизија II позива коју су чинили мушкарци од 31-38 година

Тимочка дивизија III позива коју су чинили мушкарци од 38-45 година, они најчешће нису били у борби него су били у позадини и чували нека битна места као што су на пример мостови.

Настанак Тимочке дивизије Указом краља Милана из 1881. године формира се прва српска стајаћа војска на дивизијском нивоу у пет дивизијских области. Једна од тих области је била Тимочка из које долази Тимочка дивизија. Прве њене борбе су почеле већ током Српско-бугарског рата 1885. године.

Тимочка дивизија у Балканским ратовима Учешће у Првом балканском рату, Тимочка дивизија I позива, под командом генерала Владимира Кондића, дала је кључни допринос у Првом балканском рату. Борећи се у саставу српске Друге армије војводе Степе Степановића, дивизија се истакла у Кумановској бици и тешким борбама током опсаде Једрена.

Важну улогу је Тимочка дивизија II позива имала у Другом балканском рату, када су четири дана водили битку без икакве помоћи у виду муниције, хране, људства, против бугарских војника за стратешко место Орлов баир које су бугарске трупе изненадним нападом покушале да освоје, да би српској војсци начинили тежак ударац у Брегалничкој битци.

Тимочка дивизија у Првом светском рату

Тимочка дивизија у Церској битки У битци на Церу Тимочка дивизија I позива је пребачена у састав II српске армије, она је имала функцију да притисне аустроугарске трупе које су заузеле Шабац.

Тимочка дивизија у Сремској офанзиви мини|Владимир Кондић Током Сремске офанзиве, 5/6 септембар 1914. године Тимочка дивизија је имала наређење да изведе демонстративну офанзиву и форсира Саву код Чеврнтије. Командант јединице је био генерал Владимир Кондић, јединица је за прелазак добила лошији, старији мостовни трен II армије након што је свој морала да да I армији. Потешкоће су стварале и нове руске пушке- Мошин-Наган М. 1891/1910 које су стигле у замену уместо старих Маузерки, са којима су војници били увежбани недељу дана пре почетка битке. Постављање понтона је требало да почне 6 септембра у 1 ујутру међутим због кашњења јединице мостовног трена оно је почело тек око 5 ујутру када је започето и превођење трупа преко реке ради формирања мостобрана. Током дана је пребачен цео 13. пук и мали део 15. као и 4 батерија са 2 дивизиона и 12 митраљеза што није било довољно да се одбрани од 30 батаљона, 5 ескадрона и 12 батерија аустроугарских трупа под командом Алфреда Крауса (nem. Alfred Krauß; Zadar, 26. april 1862 — Bad Goizern, 29. septembar 1938). Понтона није било довољно, што је уследило велико крвопролиће војника тимочке дивизије, неких убијених а неких подављених у Сави услед узалодоног покушаја да се дочепају српске обале Саве. Након пораза тимочке дивизије, командант јединице, генерал Кондић је био смењен и осућен кривим, након ревизије судског процеса ослобођен је кривице самим тим и затворске казне. Нови командант јединице је постао пуковник Војислав Живановић.

Тимочка дивизија у Колубарској битки мини|Божидар Терзић У време Колубарске битке Тимоча дивизија I позива којом је командовао Божидар Терзић је била у саставу II српске армије Степе Степановића док је Тимоча дивизија II позива пуковника Мирка Милосављевића била у саставу III армије Павла Јуришића Штурма. Тимочка дивизија I позива је имала задатак да брани централни део фронта, међутим начелник српског штаба Радомир Путник је због тога повукао Тимочку дивизију I позива и преместио је на потез Космај-Варовница како би ојачао одбрану Београда и зауставио продирање пете аустроугарске армије. Тимочка дивизија II позива је бранила друм Ваљево-Коцељево па све до коте 357, након повлачења дивизија брани потез Лазаревац-Лајковац где дочекује аустроугарску пешадију и наноси јој велике губитке. Након дефанзивне фазе Тимочка дивизија креће у контраофанзиву. Тимочка дивизија I позива тера аустроугарске трупе и долази на положај Торлак-Кумодраж, осваја Торлак. Тимочка дивизија II избија на десну обалу реке Саве и Обреновца где чува бок од аустроугарских трупа како не би правиле пометњу српским трупама које гоне аустроугарске војнике у правцу Београда.

Тимочка дивизија за време повлачења Тифус је 1915. оставио велике ране Тимочкој дивизији, али је није зауставио да пружи отпро аустроугарској офанзиви на јесен 1915. , Тимочка дивизија I позива је остала под истом командом, бранила је северну границу где су надирали Немци, међутим је услед Бугарског изненадног напада са истока у октобру 1915. била пребачена на тај фронт. Она је бранила правац према Нишу, како не би допустила окруживање српске војске која се повлачила са севера, водила је и јаке борбе против бугарских трупа у нади да обради Ниш и Пирот. Након неуспешне одбране, придружили су се осталој војсци у прелазу преко Албаније. Тимочка дивизија II позива је остала под истом командом и распоредом као у Колубарској битци, она је после јаких напада аустроугарске војске у октобру 1915. пребачена да брани Београд где је водила тешке и крваве бробе по улицама Београда, након пада Београда ова јединица је водила одбранбене борбе на правцу Раља-Топола како би купиле време државном и војном врху да се повуку на југ. Обе јединице су наставиле са војском пребацивање преко Албаније- Албанску голготу.

Тимочка дивизија за време офанзиве на Солунском фронту Након опоравка на Крфу, 1916. године Тимочка дивизија се реорганизује и оба позива се спајају и заједничким снагама са Југословенском дивизијом , под командом Ђуре Докића и Војислава Живановића у скупу другог ешалона у окрвиру деловања Друге српске армије бори се за пробој Солунског фронта.

Тимочка дивизија у ослобађању јадранске обале После ослобађања отаџбине Тимочка дивизија добија задатак да ослободи Јадранску обалу, средином ноембра 1918. године 4. батаљон 13. пука "Хајдук Вељко" ослобађа Сплит.

Тимочка дивизија за време миродоновског периода По завршетку ратних дејстава и повратка из Далмације, дивизија је враћена у своју матичну област. Штаб Тимочке дивизијске области био је смештен у Зајечару. Ушла је у састав Пете армијске области. Претрпела је бројне мировне реорганизације током 1920-их и 1930-их година у складу са буџетом и војним реформама Краљевине СХС. Стални кадар чинили су углавном регрути са простора источне Србије.

Тимочка дивизија за време Другог светског рата Тимочка дивизија је за време Другог светског рата била у саставу 5 пешадијске армије, њен командант је био пешадијски бригадни генерал Антоније Стошић, док је армијом командовао генерал Владимир Цукавац, дивизија је имала задатак да брани источну границу. Немачка 12. армија је напала из бугарске у правцу Ниша и Скопља, где је границу бранила Топличка дивизија, за тих неколико дана Тимочка дивизија је имала само неке граничне борбе, све док Немци нису сломили Топличку дивизију, након тога Немци су заузели Ниш и кренули долином Велике Мораве ка Београду и тако опколили целу пету армију коју су убрзо и заробили. Након тога Тимочку дивизију у таквом формату не постоји

Референце

Литература

Митровић, Андреј, Србија у Првом светском рату. Београд, 1984. Денда, Далибор, СРПСКА ВОЈСКА 1914–1918., (бројно стање, организација, формација и опремљеност), Институт за стратегијска истраживања, Београд, 2019. Dalibor Denda, Golgota Timočke divizije - https://www.mod.gov.rs/lat/17037/golgota-timocke-divizije17037 Драгољуб Ж. Филиповић, Крајинци и Тимочани у Великом рату, Неготин, 2018. Милић Ј Милићевић, На погрешној обали: пораз трупа Тимочке дивизије у бици код Чеврнтије (на Легету) 6. септембра 1914. године, Завод за уџбенике, Београд, 2015. Генерал Драгутин Милутиновић, Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године, 1926. Формација целе војске 6. октобар 1878. - https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/bib-propisi/pravni-i-politicki-sistem/15-78-pp-ukaz-o-formiranju-cele-vojske.pdf

Категорија:Први балкански рат