Лајош Аулих () је био генерал-мајор мађарске војске, трећи министар рата револуције и Рата за независност 1848–49. и један од арадских мученика.
Порекло, породица, студије Рођен је у немачкој грађанској породици. Његов отац, Флоријан Аулих, био је угледан члан немачке заједнице у Пожоњу, који је од зараде као крчмар могао да обезбеди пристојан живот породици и школовање синова у приватним школама. Мајка му је била Терезија Кишер. Лајош и његов млађи брат Пал током школовања су имали и војну обуку, што их је подстакло да се прикључе војсци. Пал је касније постао војни судија и током Рата за независност служио као главни војни судија на италијанском фронту а умро је 1881. године као пензионисани генерал.Vasárnapi Ujság, 1881, 40. szám Лајош је са деветнаест година, 1812, започео војну каријеру као каплар у 2. (Хилерском) пешадијском пуку са седиштем у Пожоњу.
На почетку мартовске револуције 1848. године Аулих је био потпуковник у аустријском пешадијском пуку „Цар Александар“. Овај пук се заклео на верност новом мађарском уставу и истакао се у битци код Сентомаша, што је довело до његовог унапређења у пуковника и команданта пука. Пред крај 1848. године, борио се против Шварценберг-Симунихове војске на левој обали Дунава.
Дана 7. марта 1849. године, министар рата, Лазар Месарош, унапредио га је у генерала и добио команду над 2. армијским корпусом. Мађарске победе над Виндиш-Грецом у марту и априлу делимично су биле последица Аулихових напора. Док је Артур Гергеји потом журио да ослободи тврђаву Комарно, Аулих је 24. марта ушао у Пешту, коју су царске снаге евакуисале, где је дочекан са слављем и прослављен као херој дана.
Од почетка маја учествовао је у опсади и нападу на Будим. У јулу је послат у Комарно са Ласлом Чањијем и Ернеом Кишом да убеди Гергеија да се покори мађарској влади, али нису успели. Након Гергејеве оставке, Аулих је постао министар рата, али је убрзо после тога прогласио предају.János B. Szabó, "Hungary's War of Independence" , History Net Након што су га заробили Руси су га предали аустријским војним властима. На суђењу је био проглашен кривим погубљен (обешен) је у Араду 6. октобра 1849. године, заједно са још дванаест генерала.Az aradi vértanúk Válogatta, szerkesztette, az előszót és a jegyzeteket írta Katona Tamás 1849. augusztus 26 – október 6., mek.oszk.hu
Референце
Литература
Kedves Gyula: , Budapest, . o. Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Спољашње везе Magyar életrajzi lexikon Aulich Lajos szócikk Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Категорија:Рођени 1793. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени Категорија:Људи из Братиславе