Јожеф Нађшандор () је био хонведски генерал у мађарској војсци. Погубљен је због учешћа у |Мађарској револуцији 1848. године и сматра се једним од 13 мученика из Арада.
Живот Школовао се у Краљевској католичкој академској главној гимназији (сада Католичка академска гимназија у Будимпешти). Војну службу у Царској војсци започео је 1823. године, служећи у 5. и 2. хусарском пуку.Piarista Rend Magyar Tartománya Központi Levéltára, III.9.a: Budapesti gimnázium levéltára, Régi korszak, Anyakönyvek, 42a-c. kötet (1816/1817). – „Cognoment et nomen: „N. Sándor Josephus”; „Locus, in quo anno superiore frequentavit: Varad.”) Године 1844. пензионисао се из војне службе. Године 1848. поново је ступио у службу; постављен је за мајора коњичке милиције Пештанске жупаније. Од октобра до децембра успешно је спречио аустријске гарнизоне у Араду и Темишвару да успоставе било какав контакт. У јануару 1849. године, заједно са Ернеом Кишом, учествовао је у офанзиви на Панчево. Због одличног учинка у првим биткама на југу, прво је унапређен у потпуковника, а потом у пуковника. Заједно са Јаношем Дамјанићем, инсистирао је на оставци Ернеа Киша. Када је Јанош Дамјанић преузео вођство Банатског корпуса, постављен је за генерала коњичке бригаде.Биографија Јожефа Нађшандора
Одликован је Орденом за заслуге другог реда за своју храброст учешћем у Другој бици код Солнока 5. марта 1849. године у којој је прогонио остатак непријатељских снага.
Заједно са трећим корпусом Дамјанича између Дунава и Тисе учествовао је у бици код Тапиобичке, бици код Ишасегa и Првој бици код Ваца, а затим је 5. априла унапређен у генерала. Учествовао је и у бици код Нађсалоа, а 26. априла у Првој бици код Комарома. Борио се у логору Артура Гергеија у опсади Будима. Упркос томе што је био прилично добар командант бригаде и дивизије, када је именован за команданта I. корпуса у мађарској војсци, овај задатак је био ван његових могућности. У бици код Переда, Трећој бици код Комарома и Другој бици код Ваца, постао је несигуран и није тачно знао шта да ради у критичним ситуацијама, што је изазвало проблеме мађарској војсци.
Дана 2. августа 1849. године, након преласка Токаја, сукобио се са руском царском војском, која је бројчано надмашила Мађаре скоро шест према један, код Дебрецена и претрпео пораз. Придружио се Ђергеју у Нађвараду, спремао се да се сукоби са војском генерала Шлика, али је наређење Ђергеја спречило ову акцију. Када је желео да се са својим официрима придружи батаљонима Бема у Лугошу, након проглашења Ђергејеве војне диктатуре, пратио га је и положио оружје у Вилагошу.
Смрт Био је међу официрима који нису подржавали Гергеија, чиме је више пута скретао пажњу Лајоша Кошута да га држи на оку. У војном савету је изјавио: „Ако би неко желео да буде диктатор, постао бих његов Брут.“
У Араду је осуђен на смрт вешањем, погубљен је као девети (пети међу онима који су такође погубљени вешањем).Јожефова осуда и смрт
Референце
Литература
Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Lázár Vilmos 1849-i honvédezredes aradi fogságában kivégeztetése előtt írt emlékiratai (Sátoraljaújhely, 1899) Hamvay Ödön: Az aradi tizenhárom (Budapest, 1904)
Спољашње везе Hermann Róbert: Az 1848-49-es forradalom és szabadságharc vértanúi – október 6. Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Nagysándor József levele menyasszonyának, Schmidt Emmának Fleisz János: A leghazafiasabb érzelmű tábornok. Nagysándor József Merényi-Metzger Gábor: „Nagysándor” József keresztelési anyakönyvi bejegyzése Várad, 2009/03 Nagysándor József tábornok búcsúlevele
Категорија:Рођени 1803. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени Категорија:Мађарско племство