Игнац Терек () је био генерал мађарске војске, учесник мађарске револуције и Рата за независност 1848–49. и један од арадских мученика.
Његов живот Потицао је из малоземљопоседничке мађарске племићке породице. Његов отац је био Игнац Терек из Немешкоја, благотворни благајник породице грофа Грасалковича у Геделеу, а мајка му је била Францишка Корхер. Средњошколско образовање је започео у Геделеу (I и II разред), а затим је наставио на Краљевској католичкој универзитетској гимназији (III и IV разред). Коначно, од 1809. до 1811. године, био је ученик Ђенђешке гимназије (V и VI разред). Дипломирао је на Бечкој војноинжењерској академији и придружио се царској војсци као поручник (1816). Године 1839. придружио се племићкој телесној гарди, где је предавао теорију фортификације. Предавао је, између осталих, Артуру Гергеију и Ђерђу Клапки. Пре револуције, служио је прво у Лембургу, а затим у Загребу са чином потпуковника.Кратка биографија Игнаца Терека
Рат за независност У октобру 1848. служио је у замку Комаром и придружио се пуној војсци која је чекала одбрану. Зими 1848-1849. био је утврђен у замку Комаром, градећи одбрамбене зидине. Након Виндиш-Грацовог успеха код Комарома, командант Мајтењи, заједно са многим другим официрима у замку, био је приморан да поднесе оставку, што је довело до премештања Игнаца на ту позицију. Одлуку је потврдила влада, а он је именован за генерала 28. јануара. У априлу 1849. заменио га је Јанош Ленкеј.Игнац Терек, Годишњица сећања на арадске мученике
У јуну му је влада наредила да сруши одбрамбене фортификације недавно ослобођеног Будима како би се спречило његово поновно освајање и да изгради бедеме у Сегедину и на десној обали Тисе. У јулу је отпутовао у Сегедин да са својим људима изгради утврђења на десној обали Тисе. Након што је напустио сегединска утврђења, Терек се придружио влади која се повлачила у Арад, где је добио упутства од Кошута да припреми план за велику изградњу замка. Терека су заробили Руси код Вилагоша, који су га убрзо предали Аустријанцима, заједно са другим војним генералима.Игнац Терек на rubicon.hu
После пораза револуције Игнац Терек је пред војним судом оправдао своје поступке својом мађарском националношћу, „Моја савест ми је опростила.“ Војни суд га је осудио на вешање, а он је био шести (други међу погубљенима конопцем). (Игнац Терек је доживео срчани удар пре него што га је џелат могао извршити пресуду.)Мученици Револуције и Рата за независност 1848-49 – 6. октобар.
Његови посмртни остаци пронађени су 1932. године и почивају у крипти спомен-стуба у Араду.
Референце
Литература
A gyöngyösi Berze Nagy János Gimnázium jubileumi emlékkönyve. 1634–1984. (Szerk. biz. Márta Ferenc, Fülöp Lajos stb. Kiad. a Gimn. Igazg.) Gyöngyös, 1984 Csorba László: , Budapest, . o.
Új magyar életrajzi lexikon I. (A–Cs). Főszerk. Markó László. Budapest: Magyar Könyvklub. 2001. 228. o.
Спољашње везе Magyar életrajzi lexikon Révai nagy lexikona II. köt. (Arány–Beke). Budapest: Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, 132. o. (1911)
Категорија:Рођени 1795. Категорија:Умрли 1849. Категорија:Мађарски војници Категорија:Мађарски генерали Категорија:Учесници револуције 1848. Категорија:Погубљени