Лакшми Сахгал рођена као Лакшми Сваминатан у Индији 24. октобра 1914. године (енгл. Lakshmi Swaminathan, 24 October 1914 - 23 July 2012) борила се за слободу, била је друштвена активисткиња и прва жена командант Индијске националне армије (енгл. INA) .

Младост Њен отац, С. Сваминатан (енгл. S. Swaminathan), био је успешан адвокат на вишем суду у Мадрасу, док је њена мајка, Аму Сваминатан (енгл. Ammu Swaminathan), била позната социјална радница и активисткиња за независност Индије. Одгајана у породици која је ценила образовање и друштвену одговорност, Лакшми (Lakshmi) је рано показала интересовање за медицину и борбу против друштвених неправди.

Била је студенткиња медицине и 1938. године је дипломирала гинекологију и акушерство. Након краћег неуспелог брака 1940. године одлази у Сингапур где отвара приватну клинику. Тамо је бесплатно лечила сиромашне раднике и мигранте из Индије, показујући велику емпатију и посвећеност хуманитарном раду од самог почетка.

Предвођење женског пука у рату мини|Лакшми Сахгал салутира као командант Женског пука "Рани од Џансија" у саставу Индијске националне армије (енгл. INA) Када су Јапанци током Другог светског рата окупирали Сингапур, Лакшми (енгл. Lakshmi) ступа у контакт са Индијском националном армијом, коју је предводио националистички лидер Субас Чандра Босе (Subhas Chandra Bose). Босе је желео да формира женски пук који би се борио за ослобођење Индије од британске колонијалне власти. Лакшми је са огромним ентузијазмом преузела команду над овим пуком, названим "Рани од Џансија" (енгл. Rani of Jhansi Regiment). Добила је чин капетана и остала је упамћена као Капетан Лакшми (Lakshmi). Храбро је предводила своје трупе у операцијама у џунглама Бурме, где су је британске снаге на крају заробиле 1945. године. У Индију се вратила као хероина са статусом националног мита. мини|Капетан Лакшми Сахгал у војној униформи Индијске националне армије

Хуманитарни активизам и борба за угрожене Након повратка у домовину Лакшми се у марту 1947. године удала за пукобника Према Кумара Сахгала (Prem Kumar Sahgal), такође истакнутог официра Индијске националне армије. Пар се настанио у Канпуру, великом индустријском центру, где су добили две ћерке, Субасини (Subhasini) и Анису (Anisa Puri). Иако се привидно повукла из високе политике, Лакшми (Lakshmi) никада није престала са активним радом на терену. У Канпуру је отворила нову лекарску ординацију и наставила да бесплатно лечи сиромашне и радничку класу. Њена хуманитарна улога поново долази до пуног изражаја током драматичне поделе Индије и Пакистана 1947. године, када је неуморно радила на збрињавању и интеграцији милиона избеглица које су изгубиле све.

Лекарка на првој линији хуманитарних криза Током наредних деценија, кад год би избила велика криза, Капетан Лакшми (енгл. Captain Lakshmi) је била ту. Године 1971, током рата за независност Бангладеша, отпутовала је на границу у Западни Бенгал како би организовала и водила велике избегличке кампове и обезбедила медицинску негу за милионе људи који су бежали од сукоба. Када се 1984. године догодила стравична индустријска катастрофа у Бопалу, она је одмах повела медицински тим на терен како би спасила животе хронично затрованих грађана. Исте године, након убиства премијерке Индире Ганди (Indira Gandhi), када су широм Канпура избили брутални анти-сикховски немири, седамдесетогодишња Лакшми (Lakshmi) је физички излазила на улице, супротстављала се насилним групама и штитила домове и радње својих суграђана Сикха од уништења.

Политички ангажман и председничка номинација Иако је деценијама деловала првенствено као лекарка и активисткиња, Лакшми Сахгал (Lakshmi Sahgal) се 1971. године и званично прикључила Комунистичкој партији Индије "Марксисти". Постала је чланица Горњег дома индијског парламента (енгл. Rajya Sabha) и једна од кључних оснивачица Свехиндског демократског савеза жена (енгл. AIDWA), организације која се борила за економска, правна и социјална права жена у Индији. За свој немерљив допринос изградњи индијског друштва и одбрани секуларних вредности, председник Индије јој је 1998. године уручио орден Падма Вибушан (Padma Vibhushan), једно од највиших државних признаја.

Председнички избори 2002. године Њен најзначајнији излазак на велику политичку сцену догодио се 2002. године. Коалиција левичарских партија номиновала је тада 87-годишњу Лакшми Сахгал за председницу Индије, Главни противкандидат био јој је др А. П. Џ. Абдул Калам, (Abdul Kalam) славни научник и отац индијског ракетног програма. Иако је било јасно да Калам има подршку владајуће већине и да ће победити, Лакшми (Lakshmi) је свесно прихватила кандидацију. Искористила је председничку кампању као платформу да јавно критикује пораст верског екстремизма, кастинске дискриминације и сиромаштва у земљи, подсећајући нацију на идеале слободе за које се борила у младости.

Одлазак хероине и последњи чин хуманости Чак и у дубокој старости, све до неколико дана пред смрт, сваког јутра је одлазила у своју клинику у Канпуру и лечила пацијенте. Преминула је 23. јула 2012. године у 97. години живота након срчаног удара. У складу са својим целоживотним хуманитарним опредељењем, завештала је своје тело Медицинском факултету у Канпуру за научна истраживања.

Референце