Авион Арадо Ar 76 је немачки једноседи лаки ловац-напредни тренажни авион једномоторни, моноплан висококрилац (парасол), мешовите конструкције кога је направила фирма Arado Flugzeugwerke GmbH. Авион је пројектовао инжењер Валтер Блуме (нем. Walter Blume) 1934. годинеhttps://aviastar.org/air/germany/arado_ar-76.phphttps://www.nevingtonwarmuseum.com/ar-76.html. Пројектовање и развој мини|300п|Мотор Argus As 10 авиона Арадо Ar 76 мини|300п|Цртеж авиона Арадо Ar 76 у 3 пројекције мини|300п|Прототип авиона Арадо Ar 76 (D-IRAS) мини|300п|Бочни изглед серијског авиона Арадо Ar 76 Министарство ваздухопловства Трећег Рајха (нем.Reichsluftfahrtministerium) (RLM)је 1933. године издало спецификацију за лаки ловачки авион који би истовремено служио као напредни тренажер. На конкурсу су учествовале четири компаније: Арадо, Фоке-Вулф, Хајнкел и Хеншел. Арадов такмичар је био авион Арадо Ar 76 кога је пројектовао инжењер Валтер Блуме а први пут полетео априла месеца 1934. годинеhttps://airwar.ru/enc/fww2/ar76.htmlhttps://1000aircraftphotos.com/Contributions/Braas/4962.htm.
Иако је авион показао добре карактеристике у лету, на такмичењу је победио његов директни конкурент Фоке-Вулф Fw 56 Штесер (Focke-Wulf Fw 56 Stösser). Без обзира на то, Луфтвафе је наручио малу серијску производњу модела Ar 76 као резерву (осигурање) у случају да се Fw 56 суочи са проблемима у производњи.
Технички опис Труп: авиона Ar 76 састојао се од правоугаоне, заварене челичне цевасте просторне решеткасте конструкције са спољним додацима од лаких метала и дрвета тако да се добио елиптичан попречни пресек. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је пресвучен импрегнираним платном. У трупу се налазила једна отворена кабина са заштитним ветробранским стаклом.
Погонска група: Модел Ar 76 је био опремљен 8-мо цилиндричним ваздухом хлађеним, редним обрнути "V" распоред цилиндара, мотором Argus As 10С снаге 177 kW и двокраком дрвеном елисом фиксног корака и пречника 2,50 m, са поклопцем главчине. Резервоар за гориво запремине 175 литара је био смештем између мотора и заштитног зида испред седишта пилота. Резервоар за уље запремине 17 литара налазио се у моторном простору.
Крило је правоугаоног облика са заобљеним крајевима. По облику крила су била благо стреласта са углом стреле од 3о и диедром од 3о. Крило се састоји од три дела централног који је снажним носачима (балдахином) везан за труп авиона а за њега се причвршћују спољни панели крила. На спољним панелима крила су се налазили елерони. Панели су подупирачима причршћени за труп авиона. Крила су имала два носача (рамењаче) која су направљена од борова дрвета и ребра направљена од шперплоче и липовине. Конструкција крила је са доње стране између две рамењаче била обложена шпер плочама као и предња ивица крила а остатак како доње тако и горње стране потпуно обложена импрегнираним платном.
Репне површине: Репни део овог авиона је био исти као код авиона Арадо Ar 69.
Стајни трап: је био фиксан. Састојао се од две независне конзолне ноге у којима су се налазили гумени амортизери и уљни пригушивачи. Точкови су били са нископритисним гумама и хидрауличним кочницама. Испод репа се налазио смоуправљиви точак. Сви точкови су имали аеродинамичке облогеStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, .
Наоружање: Ловачка верзија авиона Ar 76 је била наоружана са 2 фиксна митраљеза MG 17 калибра 7,92 -{mm}- која су гађала кроз обртно поље елисе и 3 слободно падајуће бомбе масе 10 -{kg}-. Авион за обуку је био наоружан са једним митраљезом MG 17 и 3 школске бомбе од 10 -{kg}-https://histaviation.com/ar_76.htm.
Варијанте Ar 76a - Први прототип, (D-ISEN). Ar 76 V2 - Други прототип, (D-IRAS). Ar 76 V3 - Трећи прототип. Ar 76A - Серијски моделhttps://www.nevingtonwarmuseum.com/ar-76.html. Оперативно коришћење Укупно је произведено 189 авиона Арадо Ar 76. Авиони су ушли у оперативну службу током 1936. године. Користиле су их искључиво школе за обуку ловачких пилота (Jagdfliegerschulen) Луфтвафеа. Највећи део ових летелица повучен је из активне школске употребе до 1942. или 1943. годинеhttps://airwar.ru/enc/fww2/ar76.html. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Schneider Helmut, Flugzeug-Typenbuch 1936, Leupzig, Herm. Beyer Verlag, 1936 Green, William (2010). Aircraft of the Third Reich (1st ed.). London. p. 35. . . p. 71. Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Арадо L I Јункерс T 26 Јункерс T 23 PWS-10 PWS-15 АНФ Миро 170 Девоатин D.37 Моран-Солније MS.225 Моран-Солније MS.275 Икарус ИК-2 Компанија Арадо
Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/arado_ar-76.php https://airwar.ru/enc/fww2/ar76.html https://airpages.ru/eng/lw/ar76.shtml https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Braas/4962.htm https://www.nevingtonwarmuseum.com/ar-76.html https://histaviation.com/ar_76.htm http://www.aviation-library.org/database/handbook-aircraft-types.pdf https://silverhawkauthor.com/aviation/warplanes-of-germany-luftwaffe-arado-aircraft/
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Школски авиони