Едвин Пауел Хабл (; Маршфилд, 20. новембар 1889 — Сан Марино, 28. септембар 1953) NASA. . Приступљено 21. 6. 2011. је био амерички астроном који је одиграо кључну улогу у успостављању области вангалактичке астрономије и који се генерално сматра једним од најважнијих опсервационих космолога 20. века. Хабл је познат по томе што је показао да се рецесиона брзина галаксија сразмерно повећава с њиховим удаљеностима од Земље, што условљава ширење свемира. Познат као Хаблов закон, овај однос претходно је открио Жорж Леметр, белгијски свештеник и астроном који је свој рад објавио у слабо раширеном часопису. Још увек има много контроверзи које окружују питање, Nature. Edwin Hubble in translation trouble: Nature News (nature.com) Приступљено 2. 1. 2015. а неки тврде да се закон треба називати Леметровим законом, иако ова промена назива досада није узела маха у астрономској заједници.
Едвин Хабл је такође познат по томе што је пружио значајан доказ да су многи објекти класификовани као маглине заправо биле галаксије изван Млечног пута. Међутим, амерички астроном Весто Слајфер пружио је доказ за ову тврдњу скоро једну деценију пре Хабла. Слифер, ВМ (1917). Vol. 56. Proc. Am. Philos. Soc. стр. 404—409. Сегал, ИЕ (децембар 1993). Vol. 90. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. стр. 11114—11116.
Едвин Хабл је подржао интепретацију Доплеровог помераја у вези са питањем посматраног црвеног помераја, коју је раније предложио Слифер и која је довела до постављања теорије метричког ширења простора. Хабл, Едвин. . Vol. 84. Astrophysical Journal (The SAO/NASA Astrophysics Data System). стр. 517. Приступљено 2. 1. 2015. Хабл, Едвин. . Vol. 97. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (The SAO/NASA Astrophysics Data System). стр. 513. Приступљено 2. 1. 2015. Он је тежио веровању да би учесталост светлости могла — на неке до сада непознате начине — смањити дужа путовања светлости кроз простор. Брода, Енгелберт (1954). Die Kräfte des Weltalls (). Die Buchgemeinde authorized. Globus Zeitungs- Druck- und Verlagsanstalt, Gesellschaft m. b. H, Беч. стр. 18. »Es könnte [...] auch sein, dass nach einem — bisher noch nicht aufgefundenen — Gesetz der Physik jeder Lichtstrahl im Laufe langer Zeiträume, also beim Durcheilen weiter Strecken, an Schwingungszahl verliert und aus diesem Grunde allmählich röter wird. Da die Energie eines Lichtstrahls um so kleiner ist, je röter das Licht ist, so würde das gleichzeitig bedeuten, dass das Licht im Lauf von Jahrmillionen Energie verliert. (Die Energie müsste dann freilich in anderer Form wieder auftauchen.) Das Licht, das von den fernsten Nebeln stammt, hätte die meiste Energie verloren, und die Rotverschiebung wäre begründet. Zu dieser Anschauung neigt jener Astronom, der sich um die Messung der Rotverschiebung die größten Verdienste erworben hat — Edwin Hubble.« () —Едвин Хабл, Weiten des Weltalls: Unsere Milchstraße und ihre Nachbarn ()
Биографија Едвин Хабл је син Вирџиније Ли Џејмс (1864—1934) Virginia Lee Hubble (James) (c. 1864–1934) Приступљено 2. 1. 2015. и Џона Пауела Хабла (1860—1912), (records.ancestry.com) Приступљено 2. 1. 2015. директора осигуравајућег друштва из Маршфилда (Мисури). У Витон (Илиноис) породица се преселила 1900. године. У својим млађим данима Хабл је био више примећен због своје атлетске срчаности него због интелектуалне способности, с тим да није успевао зарадити „добре оцене” на било ком подручју осим правописа. Био је надарен спортиста који се бавио бејзболом, фудбалом, кошарком те атлетиком, како у средњој школи тако и на факултету. Играо је разне позиције на кошаркашком терену, од центра до бек шутера. У ствари, Хабл је 1907. године чак водио кошаркашки тим Универзитета у Чикагу, и то до прве титуле. Освојио је седам првих места и једно треће такмичећи се у атлетици у једној средњој школи 1906. године. Исте године, у Илиноису је такође поставио државни средњошколски рекорд за дисциплину скок увис. Још један од његових личних интереса било је и пецање, а аматерски се бавио и боксом. World of Physics; The Cloudy Night Book
Његове студије на Универзитету у Чикагу биле су концентрисане на области математике и астрономије, што је резултовало дипломирањем на Одсеку за науку 1910. године. Хабл је постао члан удружења Капа сигма. Провео је три године на Краљичином колеџу Универзитета у Оксфорду, и то након што је стекао своју диплому бахелора као један од научника добитника Родос стипендије, првобитно студирајући судску праксу уместо науке (као обећање свом оцу на самрти). Лемоник, Мајкл Д (29. март 1999). . Тајмс, УК Приступљено 2. 1. 2015. Касније дипломира и књижевност и шпански језик, зарађујући магистарски степен. The Rhodes Trust. . »Hubble, Edwin – The Queen's College, Illinois « Приступљено 2. 1. 2015.
Године 1909, Хаблов отац одлучује да се са својом породицом пресели из Чикага у Шелбивил, тако да породица може живети у малом граду; на крају се настанјују у оближњем Луивилу. Његов отац умире у јануару 1912. године, док је Едвин још у Енглеској; у лето 1913, Едвин се враћа да брине о својој мајци, двема сестрама те млађем брату (што чини и његов брат Вилијам). Породица се преселила још једном, и то у Еверет авенију (у луивилшком насељу Хајландс нејборхуд), да би се сместили и Едвин и Вилијам. Килкопф, Џон Ф. Edwin Hubble, Family, and Friends in Louisville 1909–1916 Приступљено 2. 1. 2015.
Хабл је такође био и савестан син који се — упркос огромном интересу за астрономију од детињства — предао захтеву свог оца да студира право, прво на Универзитету у Чикагу, а касније на Оксфорду, иако је успут успео да похађа и неколико математичких и научних курсева. Након смрти оца 1912. године, Едвин се из Оксфорда вратио на Средњи запад, али није имао мотивацију за бављење адвокатуром. Тако је (на)учио шпански, физику и математику у гимназији у Њу Олбанију (Индијана), годину дана пре него што је одлучио да „почне поново” у доби од 25 година, тј. да постане професионални астроном. Такође је тренирао дечачки кошаркашки тим у Индијани. Након годину дана предавања у средњој школи започиње постдипломске студије уз помоћ свог бившег професора са Универзитета у Чикагу, да би студирао астрономију на универзитетској Џеркс опсерваторији, где докторира 1917. године. Његова дисертација је носила назив Фотографско истраживање бледих маглина (). Хабл, Едвин. Приступљено 2. 1. 2015.
Када је Конгрес објавио рат Немачкој 1917. године, Хабл је пожурио са докторском дисертацијом за свој докторат, волонтирајући за војску САД (постаје члан новонастале 86. пешадијске дивизије). Уздигао се до чина мајора и сматран је „погодним” за дужности у иностранству, где бива послат 9. јула 1918. године. 86. дивизија никада није ни учествовала у борби, а након завршетка Првог светског рата Хабл проводи годину дана у Кембриџу, где обнавља студије астрономије. 1919. године Џорџ Елери Хејл, оснивач и директор Маунт Вилсон опсерваторије (Карнеги институције; Пасадена, Калифорнија), Хаблу нуди одређену дужносну позицију, што он прихваћа и наставља радити све до своје смрти. Хабл је такође служио у америчкој војсци у Абердин Прувинг Граунду (Мериленд) током Другог светског рата. За свој тамошњи рад добио је одликовање — Легија за заслуге. Непосредно пред смрт, Маунт Паломаров огромни (5,1-метарски) рефлектор телескопа Хејл бива завршен, а Хабл постаје први астроном који га је користио. Наставио је своје истраживање на Маунт Вилсон и Маунт Паломар опсерваторијама, где је остао активан све до своје смрти.
Иако је Хабл одрастао као хришћанин, касније је постао агностик. Бези, Том. . iUniverse. »John terribly depressed, and asked Edwin about his belief. Edwin said, "The whole thing is so much bigger than I am, and I can't understand it, so I just trust myself to it, and forget about it." It was not his nature to speculate. Theories, in his opinion, were appropriate cocktail conversation. He was essentially an observer, and as he said in The Realm of the Nebulae: "Not until the empirical resources are exhausted, need we pass on to the dreamy realms of speculation." Edwin never exhausted those empirical resources. "I am an observer, not a theoretical man," he attested, and a lightly spoken word in a lecture or in a letter showed that observation was his choice.«
Хабл је имао срчани удар у јулу 1949. године, док је био на одмору у Колораду. Збринут је од стране своје супруге, Грејс Хабл, а наставио је живети на модификованим дијетама. Умро је од церебралне тромбозе (спонтано крвно згрушавање у мозгу), 28. септембра 1953. године у Сан Марину (Калифорнија). Сахрана му није била одржана, а његова супруга никада није открила место гробнице.
Открића
Свемир сеже и изван граница Кумове сламе Долазак Едвина Хабла на Маунт Вилсон у Калифорнији 1919. године поклопио са (отприлике) са завршетком израде 2,5-метарског Хукер телескопа, тада највећег телескопа на свету. У то време преовладавао је став да се свемир састојао искључиво од Млечног пута. Коришћењем Хукер телескопа на Маунт Вилсону, Хабл је открио цефеиду (врста променљиве звезде) код неколико спиралних галаксија, укључујући Андромеда галаксију (Месје 31) и Месје 33. Његова запажања из 1922/1923. доказала су дефинитивно да су ове галаксије исувише удаљене да би биле део Млечног пута (а биле су, у ствари, целе галаксије изван наше Кумове сламе). Ова идеја је наишла на противљења многих у астрономском друштву тог времена, нарочито од стране Харлоа Шеплија са Универзитета Харвард. Упркос противљењима, Хабл — онда тридесетпетогодишњи научник — своје закључке по први пут објављује 23. новембра 1924. у Њујорк тајмсу, а потом још и формално представља у писменој форми, 1. јануара 1925. године, ни мање ни више него на састанку Америчког астрономског друштва. Хаблова открића доносе темељну промену у научном погледу на свемир. Присталице Хаблове теорије о ширењу свемира тврде да је Хаблово откриће галаксија ван наше помогло да се отвори пут и створи добра подлога за даља истраживања за будуће астрономе. Astronomy Encyclopedia (2002). Life in the universe. London: Philip's, Credo Reference Иако се неколико од његових више реномираних колега једноставно „ругало” идеји о ширењу свемира, Хабл је ипак завршио са објављивањем свог проналаска нових маглина. Овај чин му је донео награду под називом Награда Америчке асоцијације () и пет стотина долара из Одбора за награде „Бартон Е. Ливингстон”.
Хабл је такође осмислио неретко коришћене системе за класификацију галаксија, где су оне груписане према свом појављивању у фотографским снимкама. Створио је различите групе галаксија у оно што је постало познато као Морфолошка класификација галаксија / Хаблова секвенца.
Црвени помак се повећава са удаљеношћу мини|десно|250п|2,5-метарски Хукер телескоп на Маунт Вилсон опсерваторији, који је Хабл користио за мерење удаљености галаксија и вредности брзине ширења свемира