Авион Арадо Ar 231 је био немачки једноседи, једномоторни извиђачки авион за подршку подморницама, пројектовала га је и израдила компанија -{Arado Flugzeugwerke GmbH}- 1940. године. Пројектовање и развој мини|лево|200п|Авион Ar 231 мини|лево|200п|Ar 231 у контејнеру мини|десно|300п|Мотор Hirth HM 501A авиона Арадо Ar 231 мини|десно|300п|Цртеж авиона Арадо Ar 231 у 3 пројекције мини|десно|300п|Aвион Арадо Ar 231 у склопљеном стању Авион Арадо Ar 231 је развијен 1940. године на захтев немачке морнарице као извиђачки авион намењен класи великих подморница класе Типа XI. Ове подморнице су због своје величине назване "подморничке крстарице". Услов за овај авион је био да буде склопив тако да може да стане у цилиндар под притиском (подморнички контејнер) пречника 2 метра и дужине 8 метара. Авион је био конципиран као висококрилни моноплан са отвореном кабином и пловцима направљен у потпуности од метала. Авион је покретао ваздушно хлађени, шестоцилиндрични линијски мотор Hirth HM 501 A снаге 120 -{kW}-. У економском режиму лета, Ar 231 је могао да остане у ваздуху четири сата, уколико би подморница морала неочекивано да зарони.
Технички опис Авион Арадо Ar 231 је био палубни једномоторни, једноседи, висококрилни (парасол) моноплан, хидроавион са пловцима потпуно металне конструкције.
Труп: је потпуно металне монокок конструкције састављен од два дела: моторни део и остатак трупа (кабински и репни део) са вертикалним стабилизатором чини другу целину. Моторни део се састојао од металних, ковањем обликованих носача мотора и носача капотаже мотора направљене од дуралуминијумског лима у виду поклопаца мотора. Иза мотора се налазио простор у коме су смештени резервоари за гориво и уље. Овај простор је од кабине пилота био одвојен противпожарним зидом. Кабина пилота је била опремљена потребним инструментаријумом и управљачким командама авиона. Кабина је била отворена са ветробранским стаклом. Иза пилотског седеишта је био пртљажни простор.
Погонска група: са састојала од једног 6-цилиндричног ваздушно хлађеног инвертованог линијског клипног мотора Hirth HM 501 снаге 120 kW и двокраке дрвене вучне елисе фиксног корака.
Крило: Високо крило причвршћено за труп авиона челичним подупирачима. Крило је правоугаоног облика са полукружним крајевима и благо стреласто. Крило је троделно. Централни део крила је подупирачима ослоњен на труп и он је кос тако да је леви панел крила на вишем нивоу за дебљину крила од десног панела, због тога што се два спољна дела крила (панели) склапају уназад једно преко другог. Оба панела имају по један коси упорник који трећину крила спаја са трупом авиона и тиме повећава крутост крила. Комплетно крило је потпуно металне конструкције како носећа конструкција, тако и оплата крила и сви покретни делови крила елерони и закрилца.
Репне површине: на вертикални стабилизатор који је био саставни део трупа авиона је било је целом његовом дужином закачено кормило правца. При врху вертикалног стабилизатора постављени су хоризонтални стабилизатори, који су косим упорницима ослоњени на труп авиона, са кормилима висине. Током тестирања авиона како би се повећала стабилност авиона у лету на крајевима хоризонталнох стабилизатора су додати вертикални стабилизатори.
Стајни трап: овог авиона се састоји од два склопива потпуно метална пловка са израженом кобилицом, подељена на четири водонепропустљивих делова. Пловци су имали водено кормило. Оперативно коришћење Произведено је укупно 4 авиона Арадо Ar 231 као прототипови који су послужили за тестирање његове намене. Први прототип је полетео 25.07.1940. године. Тестирање је убрзо показало да су Ar 231 крхки, недовољно снажни и тешки за летење чак и по мирном времену. До јачине ветра 2 ситуацију је било могуће контролисати. Међутим, код јачине ветра 6 па надаље, појавио се проблем да авион није могао бити укрцан без судара са подморницом. Из тог разлога, изградња је обустављена након четири прототипа. Два Ar 231 су 10.01.1942. укрцани у помоћну крстарицу Штир да на њој послуже као извиђачки авиони. Оба ова авиона су уништени приликом потапања Штира 27.09.1942. године. Преостала два авиона су служили за тестиране све до марта 1943. године када су буквално физички уништенаhttps://airwar.ru/enc/sww2/ar231.html. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. . Volker Koos: Arado Flugzeugwerke 1925–1945. Heel, Königswinter 2007, , S. 93–95. . London, UK: Putnam & Company. . . Portland House. .
Види још Арадо Ar 95 Арадо Ar 196 Арадо Ar 199 Хидроавиони Компанија Арадо
Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/arado_ar-231.php https://airwar.ru/enc/sww2/ar231.html https://histaviation.com/ar_231.html https://histaviation.com/arado-ar-231-details.html https://www.reddit.com/r/WeirdWings/comments/en5nmw/arado_ar_231_a_foldable_submarinelaunched/ https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Braas/12355.htm https://airpages.ru/eng/lw/ar231.shtml https://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/arado/ar231.htm https://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ar231.html#google_vignette
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Извиђачки авиони Категорија:Хидроавиони