Сликарство Округлих глава

мини|Фигуре Округлих глава и зооморфне фигуре, укључујући берберску овцу

Сликарство Округлих глава (енгл. Round Head rock art) је најранији насликани, монументални облик сахарске уметности на стенама, који је углавном настајао у периоду од 9500. BP до 7500. BP, а престао је да се ствара око 3000. BP. Периоду Округлих глава претходио је период Кел Есуф, а након њега уследио је Пасторални период. Уметност Округлих глава обухвата до неколико хиљада приказа у централној Сахари. Обично су приказани људи и дивље животиње (нпр. берберска овца, антилопа), са разним детаљима (нпр. плес, церемоније, маске, духовни животињски облици), насликани у овом стилу. Насликана уметност Округлих глава и угравирана уметност Кел Есуфа обично деле исти регион, а повремено се налазе у истим каменим склоништима. Уметност Округлих глава из Тасилија и околних планинских подручја носи значајну сличност са традиционалним подсахарским афричким културама.

Почетком 10. миленијума BP, током епипалеолита, зидови камених склоништа (нпр. Тин Торха, Тин Ханакатен) коришћени су као темељ за прото-сеоске колибе у којима су живеле породице, а које су биле изграђене уз та склоништа, као и за огњишта, што је можда било погодно за мобилни стил живота полуседелачких ловаца-сакупљача епипалеолита. Епипалеолитски ловци-сакупљачи изградили су једноставан камени зид, датован на 10.508 ± 429 cal BP/9260 ± 290 BP, који је можда служио као ветробран. Око 10.000. BP, епипалеолитски ловци-сакупљачи су се у одређеној мери бавили прерадом флоре и били су специјализовани за коришћење берберских оваца (Ammotragus lervia). Иако ретко, користили су се и керамички и литички комплекси. Ловци епипалеолита су посебно ловили берберске овце, између осталих животиња, а такође су користили керамику и основне литичке алате између 10.000. BP и 8800. BP. Ловци епипалеолита, који су имали сложену друштвену организацију, као и изузетне камене алате и керамику, створили су уметност Округлих глава. Током раног периода холоцена, полуседелачки епипалеолитски и мезолитски ловци, који су створили префињену материјалну културу (нпр. камено оруђе, украшену грнчарију) већ 10.000. BP, такође су створили угравирани Кел Есуф и насликани стил Округлих глава у региону (нпр. неки у Акакусу, неки у Тадрарту) у Либији, у региону (нпр. неки у Тадрарту, најбројнији у Тасили н'Аџеру) у Алжиру, у региону (нпр. Џадо) у Нигерији и у региону (нпр. Џадо) у Нигеру.

Током ране Сахаре, уметници Округлих глава, који су имали развијену културу и бавили се ловом и сакупљањем, такође су развили грнчарију, користили биљке и управљали животињама. Културна важност чувања берберских оваца (Ammotragus lervia) огледа се у њиховом присуству у уметности Округлих глава широм централне Сахаре (нпр. либијски регион Тадрарт Акакус, алжирски регион Тасили н'Аџер). Берберске овце биле су затворене у каменим торовима у близини пећине Уан Афуда. Ово се наставило до почетка пасторалног неолита у Сахари. Између 7500. п. н. е. и 3500. п. н. е., усред Зелене Сахаре, ловци-сакупљачи су узгајали, складиштили и кували дивљу флору централне Сахаре, а доместификоване животиње (нпр. берберске овце) су музли и гајили у близини склоништа Такаркори, што је репрезентативно за ширу Сахару; ово се наставило све до почетка пасторалног неолита у Сахари.

Између 8800. BP и 7400. BP, мезолитски ловци-сакупљачи ловили су различите врсте животиња и користили бројне технологије млевења и клесања камена, као и керамику у сврху повећања укупне количине сакупљених дивљих биљака. Међу ловцима-сакупљачима мезолита, дошло је до употребе керамике због повећаног насељавања и сакупљања дивље вегетације, као и до значајне употребе литичких алата за млевење, између 8800. BP и 7400. BP. У Уан Афуди, насеља мезолитских ловаца-сакупљача имала су остатке корпи са дивљом вегетацијом у њима, као и узице, које датирају између 8700. BP и 8300. BP.

Класификација

Уметност на стенама је категорисана у различите групе (нпр. бубалски, Кел Есуф, Округле главе, пасторални, кабалински, камиљи), на основу различитих фактора (нпр. уметнички метод, организми, мотиви, суперпозиција).

Око 5000. BP, биво (Pelorovis antiquus) у Африци претрпео је масовно изумирање; последично, угравирани прикази ових макроскопских, дивљих бивола у незатвореним зонама стенске уметности довели су до њихове идентификације као бубалских. Насупрот томе, смештена у затвореним зонама уметности на стенама, налази се угравирана уметност Кел Есуф („дух мртвих” на туарешком језику), која приказује мале људске форме кратких руку са ногама и пенисним додацима.

У насликаној уметности Округлих глава обично се приказују људски облици и дивље животиње (нпр. берберска овца, антилопа), са мноштвом детаља (нпр. плес, церемоније, маске, духовни животињски облици). Насликана уметност Округлих глава и угравирана уметност Кел Есуф обично деле исти регион, а повремено и иста камена склоништа, за разлику од угравиране бубалске уметности, која се ретко појављује у зонама где претежно доминира сликарство Округлих глава.

У поређењу са насликаном уметношћу Округлих глава, поред методе производње, прикази припитомљене стоке су оно што чини угравирану/насликану пасторалну уметност јединственом; ови специфични прикази у централној Сахари служе као доказ о доласку нових популација у регион. Смањена појава великих дивљих организама и повећана појава једногрбих камила и коња приказаних у каснијој стенској уметности (нпр. пасторална, камиља, кабалинска) широм Сахаре служе као доказ све већег исушивања Зелене Сахаре.

Хронологија

За уметност на стенама у Сахари, највише спорења међу академским круговима изазвала је тема хронологије. Округле главе, Кел Есуф и бубалска уметност, као најстарији хронолошки типови, сматрају се мање поузданим у поређењу са млађим хронолошким типовима (нпр. уметност која приказује сахарску фауну, што би се могло хронолошки апроксимирати на одређени временски распон). Због тога су развијене две врсте хронологија (тј. висока хронологија и ниска хронологија).

Датум за бубалску уметност процењен је на касни период плеистоцена или рани период холоцена коришћењем остатака глине, мангана и оксида гвожђа у тамној патини. Процењено је да су се камени зидови развили између 9200. BP и 5500. BP коришћењем супстанци органског порекла пронађених у дубинама стена. За петроглифе у Курти из праисторијског Египта, који приказују дивље животиње, процењује се да потичу из периода пре најмање 15.000. BP; ово се користи као додатни аргумент да бубалска уметност датира знатно пре 10.000. BP.

Иако Кел Есуф и бубалска уметност нису пронађене једна преко друге, Кел Есуф уметност је пронађена испод слојева Округлих глава, осим што се налази у тамној патини. Због слојевитости и уметничких сличности између уметности Кел Есуф и Округлих глава у централној Сахари, угравирана уметност Кел Есуф сматра се уметничким претходником насликане уметности Округлих глава.

Потврда високој хронологији дата је преко декоративно детаљне сахарске керамике датиране на 10.726. BP. Шпатула и литички алати за млевење са остацима окера на њима, који служе као доказ о сликању, пронађени су у каменом склоништу у Акакусу са уметношћу Округлих глава. Боја са слика Округлих глава у региону (нпр. Акакус) Либије такође је тестирана и датирана на 6379. BP. Све то показује континуитет традиције Округлих глава дубоко у пасторални период.

На основу 13 узорака седимената узетих са пода директно поред или у близини зидова уметности Округлих глава у Сефару и Ти-н-Тазарифту, што је утврђено методом оптички стимулисане луминисценције, уметност Округлих глава је можда створена усред холоцена и може имати датум terminus ante quem од 9000. BP до 10.000. BP. Већина научника сматра да су од 9500. BP до 7500. BP уметници стварали уметност Округлих глава.

Клима

Од 60.000. BP или 40.000. BP до 20.000. BP постојала је Атеријска култура. Између 16. и 15. миленијума BP окружење је било влажно. Од 20.000. BP до 13.000. BP постојао је варирајући климатски систем. Планинске регије са вишим надморским висинама биле су знатно влажније од нижих подручја без планина, што је довело до варијација у клими. Подручја на високим надморским висинама имала су знатне количине падавина, до те мере да су се развила језера, док су подручја на ниским надморским висинама била изразито сува. Током касног периода плеистоцена, са својим варирајућим климатским системом, планинско окружење остало је довољно влажно да омогући опстанак животиња, биљака и људи.

Порекло

мини|Висораван Џадо: пример слике Округлих глава која приказује антропоморфну фигуру веома сличну моделу Кел Есуф мини|Фигура Округлих глава која носи маску у стилу берберске овце

Мори (1967) је први претпоставио да се уметност Округлих глава развила из уметности Кел Есуф у региону Акакуса; ова хипотетичка еволуција добија на значају јер су слике Округлих глава насликане преко Кел Есуф гравира у Тадрарту у Алжиру. Ово се сматра доказом да Кел Есуф хронолошки претходи Округлим главама, а такође се перципира као образац развоја од једноставнијих Кел Есуф гравира до сложенијих слика Округлих глава (нпр. са приказаним прстима). Моријеву хипотезу подржали су и Халије (1999) и Страјдтер са сарадницима (2002–2003).

Невероватне сличности између уметности Кел Есуфа и Округлих глава укључују следеће особине: форме у облику „полумесеца” повезане за рамена, угравиране форме у облику „полумесеца” поред фигура, фигуре са луковима и штаповима, као и рогови на главама Кел Есуф фигура који су по конфигурацији (нпр. облик, положај) слични Округлим главама. Због одсуства ових сличности у пасторалној уметности, оне се могу закључити као културне специфичности јединствене за ловце-сакупљаче који су стварали Кел Есуф и Округле главе.

Културна специфичност Кел Есуф уметности су форме пениса; ови додаци могу бити индикатори мушкости, а можда су изостали у Округлим главама због табуа. Осим овог одсуства, обе уметности углавном приказују мушке фигуре.

Упоредна анализа стенске уметности из Тасили н'Аџера и Џадоа довела је до закључка да је уметност Округлих глава из Џадоа била претеча уметности Округлих глава у Тасили н'Аџеру. Са планинским подручјем Џадо као својим исходиштем, ствараоци су мигрирали ка Тасилију и као наставак традиције произвели уметност Тасили н'Аџера.

„Уклесане Џадо-Округле главе”, или Кел Есуф уметност, у планинама Џадо у северном Нигеру сматрају се веома сличним Округлим главама у Алжиру и Либији; стога се верује да су ловачка друштва која су их створила била део исте културне јединице и идеологије.

Док се Округле главе ређе налазе у Алжиру и Либији, најзаступљеније су на платоу Тасили. Претече ове уметности су можда настале у планинској северној области Нигера (нпр. Адрар Бус, Аир). Ова подручја сматрају се археолошки сличним (нпр. грнчарија). Дивља флора и животиње коришћене су у културама ловаца-сакупљача између 10.000. BP и 8000. BP. На основу датирања керамике, језгро најстарије керамике Сахаре вероватно се налазило у заједничком региону Нигера и Алжира. Уметници су вероватно потекли из овог језгра. Појава и ширење керамике у Сахари могу се повезати са настанком обе врсте стенске уметности.

Уметност Округлих глава и ловци-сакупљачи

Уметност Округлих глава