Тај-кадајски језици

Тај-кадајски, тај-кадај, кра-дајски, кра-дај, дајски или сијамски језици, су језичка група од око 70 језика у југоисточној Азији и на југу Кине. Сви језици у породици су тонални, укључујући тајландски и лаоски, националне језике Тајланда и Лаоса.. London [etc.]: Routledge. Око 93 милиона људи говори Кра-Дај језике; 60% њих говори тајландски. Ethnologue наводи 95 језика у породици, од којих су 62 у тајској грани.

Тај-кадајски језици чине три подгрупе: хлајски језици (2 језика, 800 хиљада говорника) кадајски језици (9 језика, 95 хиљада говворника) кам-тајски језици (58 језика, 82 милиона говорника)

Прве две подгрупе језика се срећу на кинеском острву Хајнан.

Имена

Назив „кра-дај“ је предложио Вира Остапират (2000), пошто су кра и дај реконструисани аутоними кра и тај грана респективно. „кра-дај“ је од тада користила већина стручњака који раде на лингвистици југоисточне Азије, укључујући Норквест (2007),Norquest, Peter K. 2007. A Phonological Reconstruction of Proto-Hlai. Ph.D. dissertation, Department of Anthropology, University of Arizona. Питајапорн (2009),Pittayaporn, Pittayawat. 2009. The phonology of Proto-Tai. Ph.D. Thesis, Cornell UniversityPeter Jenks and Pittayawat Pittayaporn. Kra-Dai Languages. Oxford Bibliographies in "Linguistics", Ed. Mark Aranoff. New York: Oxford University Press. Бакстер & Сагарт (2014) и Енфилд и Комри (2015).N. J. Enfield and B. Comrie, Eds. 2015. Languages of Mainland Southeast Asia: The State of the Art. Berlin, Mouton de Gruyter.

Назив „тај-кадај” се користи у многим референцама, као и у Ethnologue и Glottolog, али Остапират (2000) и други сугеришу да је проблематично и збуњујуће, дајући предност имену „кра–дај”.." „Тај-кадај” потиче од застареле поделе породице на две гране, тај и кадај, које је први предложио Пол К. Бенедикт (1942). Године 1942. Бенедикт је ставио три кра језика (гелаоски, Лакуа (кабјаоски) и лачки) заједно са хлајским у групу коју је назвао „кадај”, од ка, што значи ’особа’ у гелаоском и лакуанском (кабјаоски) и дај, облику аутонима хлајског. Бенедиктова (1942) група „кадај” заснивала се на његовом запажању да крајски и хлајски језици имају бројеве сличне аустронежанским. Међутим, ова класификација је сада универзално одбачена као застарела након што је Остапират (2000) показао кохерентност крајског огранка, који се не сврстава у подгрупу са хлајским огранком као што је Бенедикт (1942) предложио. „Кадај“ се понекад користи за означавање целе породице кра-дај, укључујући и Солнитов рад (1988).Solnit, David B. 1988. "The position of Lakkia within Kadai." In Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai, Jerold A. Edmondson and David B. Solnit (eds.). pages 219-238. Summer Institute of Linguistics Publications in Linguistics 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1988. Comparative Kadai: Linguistic studies beyond Tai. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 86. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vii, 374 p.Edmondson, Jerold A. and David B. Solnit, editors. 1997. Comparative Kadai: the Tai branch. Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington Publications in Linguistics, 124. Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington. vi, 382 p. Додатно је збуњујуће што неке друге референце ограничавају употребу „кадаја” само на крајски огранак породице.

Назив „дајски” користи Роџер Бленч (2008).Blench, Roger. 2008. The Prehistory of the Daic (Tai-Kadai) Speaking Peoples . Presented at the 12th EURASEAA meeting Leiden, 1–5 September 2008. (PPT slides)

Одлике Тај-кадајски језици су језици са од 3 до 9 различитих мелодијских акцената. По правилу су моносилабички (речи се састоје из једног слога), и немају морфологију (конјугацију, декилнацију). Ред речи је најчешће по правилу: субјекат-глагол-објекат. Атрибути и именичке одредбе долазе иза именица које описују.

Значајнији језици Језици из ове групе по броју говорника: Тајландски (46 милиона, југозападни таи) Исан (са 20 милиона говорника, исан представља варијанту лаоског језика која се говори на Тајланду) Северни жуанг (10 милиона, северни таи) Лана (6 милиона, југозападни таи) Пак-тајски (5 милиона, југозападни таи) Јужни жуанг (4 милиона, централни таи) Лаоски (око 5 милиона, не рачунајући говорнике исана, југозападни таи) Шан (3 милиона, југозападни таи) Донг (2,4 милиона, кам-суи) Буји (2 милиона, северни таи)

Референце

Литература

Blench, Roger. 2004. Stratification in the peopling of China: how far does the linguistic evidence match genetics and archaeology? Paper for the Symposium "Human migrations in continental East Asia and Taiwan: genetic, linguistic and archaeological evidence". Geneva June 10–13, 2004. Université de Genève.

Edmondson, J.A. and D.B. Solnit eds. . Dallas: Summer Institute of Linguistics and the University of Texas at Arlington.

. Diller, A., J. Edmondson, & Yongxian Luo, ed., . London [etc.]: Routledge. . Edmondson, J. A., & Solnit, D. B. (eds.) . Summer Institute of Linguistics publications in linguistics, no. 86. Arlington, TX: Summer Institute of Linguistics. Mann, Noel, Wendy Smith and Eva Ujlakyova. 2009. Linguistic clusters of Mainland Southeast Asia: an overview of the language families. Chiang Mai: Payap University.

." . Salaya Nakhon Pathom, Thailand: Institute of Language and Culture for Rural Development, Mahidol University.

Спољашње везе

Класификација таи-кадаи језика Word lists of Tai–Kadai languages from the Austronesian Basic Vocabulary Database Tai–Kadai word lists by Ilya Peiros (Intercontinental Dictionary Series) StarLing: Tai–Kadai 100-word lists and etymology StarLing: Zhuang–Tai 100-word lists and etymology StarLing: Kam–Sui 100-word lists and etymology Appendix:Kra–Dai Swadesh lists (from Wiktionary's Swadesh list appendix) Kra–Dai vocabulary lists (from Wiktionary's Vocabulary lists appendix)

Категорија:Језичке породице *

Тај-кадајски језици

Źródło i licencja