мини|десно|190п|Ледник Франц Јозеф Глацијални процес је геоморфолошки процес који настаје деловањем леда, снега и мраза (ниских температура). Овако су обједињена три процеса, која се, иначе, разликују. Дејство леда представља глацијални процес у ужем смислу. Геоморфолошко дејство снега назива се нивациони процес, док се деловање мраза назива криогени процес.
Обједињење ова три процеса учињено је због тога што њихови агенси делују истовремено и на истом простору. Њихови механизми су међусобно веома блиски и повезани, па су слични и ефекти које они изазивају. Облици ова три процеса су, такође, веома слични, и са постепеним прелазима једних у друге.
Општу и основну карактеристику глацијалног процеса чине изузетно велики морфолошки учинци. У овом процесу се еродују, транспортују и акумулирају велике количине материјала. Због тога, глацијални процес, иако временски ограничен, оставља за собом јасно уочљиве промене у рељефу.
Подручја развоја
Подручја развоја глацијалног процеса одређује снежна граница. То је висинска зона изнад које је биланс инсолације и радијације негативан, тј. количина топлоте коју Земља прима од Сунца је мања од количине топлоте коју Земља емитује. Због тога се све атмосферске падавине јављају у чврстом агрегатном стању. Снег и лед се задржавају током вишегодишњег, па и вишевековног, периода.
Положај снежне границе зависи од више фактора. Основни фактор је географска ширина, тј. климатски појас. У оквиру истог климатског подручја постоје велика варирања висине снежне границе. Њен положај је условљен експозицијом падине, односно њеним положајем или изложеношћу ка северу или ка југу. Граница се мења и са сезонским колебањима температуре, с повећањем или смањењем влажности.
С обзиром на положај снежне границе и простор захваћен глацијалним процесом, издвајају се два главна подручја развоја глацијалног процеса: поларне области и подручја високих планинаМарковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Механизам процеса мини|лево|200п|Формирање леда ледника Агенс глацијалног процеса је удружено деловање температурних промена, тј. дејство мраза, као и кинетичке енергије снега и леда. До покретања снега и леда долази постепено, због тога што се наслаге годинама не отапају, па се, наслагама новог снега, преко старијег, повећава његова укупна дебљина. Под притиском наслага дебелих од 30 до 50 -{m}- почиње прекристализација доњих слојева снега и настаје зрнасти снег. Прекристалисали зрнасти снег назива се снежаник. У литератури се веома често користи и немачки термин фирн.
Даљим повећавањем притиска, услед гомилања новог снега, снежаник прелази у лед. Снежаник се под притиском отапа, па се јавља појава течења доњих слојева, који су ослобођени притиска. Овај процес понавља се из године у годину, стотинама и хиљадама година. Тако настају огромне масе леда. Када наслаге леда постану дебеле, он се понаша пластично, и почиње да тече.
Покренути лед назива се ледник. У међународној, па и српској стручној литератури, често се користи немачки термин глечерАнђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт. Ледници имају велику кинетичку енергију али су им брзине кретања обично врло мале. Такође, и снег може да име велику кинетичку енергију. На стрмим падинама, при гравитационом кретању, снег може имати велику кинетичку енергију, и приликом кретања обухватати нагомилане снежне масе на падини. Обурвана маса снега назива се лавина.
Садржај глацијалног процеса, као геоморфолошког процеса, чине ерозија, транспорт и акумулација материјала.
Ерозија
Глацијална ерозија обавља се непосредно и посредно. Обе врсте могу изазвати и друге видове ерозије (најчешће колувијалну) а јављају се и пратеће појаве.
Непосредна ерозија представља покретање стенског материјала под дејством масе леда у покрету. Кретањем леда се покреће већ припремљени материјал али се откидају и покрећу и делови матичне стенске масе. Посредну ерозију обављају комади стенске масе које лед откида и носи. Изазване појаве најчешће су представљене одроњавањем и осипањем материјала. Ледник, крећући се, поткопава стенске масе поред којих пролази и нарушава природну равнотежу. Тиме изазива колувијални процес, који доводи до одроњавања и осипања. Посебан вид пратећих појава представља солифлукција, или течење тлаПешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет.
Транспорт
Због чврстог агрегатног стања транспортног средства, материјал који ледници преносе не трпи никакве селекције по крупноћи. Материјал се транспортује по површини, унутар тела или у подини ледника. У подини и на странама ледника долази до обраде материјала, али не и до његовог заобљавања. Материјал је представљен угластим комадима, оштрих ивица, ређе слабо заобљених, величине од крупноће глине (0,001 -{mm}-) до блокова метарског пречникаЂорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука.
Транспорт у глацијалном процесу редовно траје веома дуго. Он се обавља скоковито. За време хладнијих периода, ледници су снажнији и бржи, и транспортују се веће количине стенског материјала. У току топлијих периода, њихова кинетичка енергија значајно опада, па им се смањује и транспортна моћ.
Акумулација
Акумулација стенског материјала врши се када ледник смањи своју кинетичку енергију. Међутим, промена кинетичке енергије је скоковита, па се акумулација врши целом дужином ледника, по његовим странама, на дну, а велика количина материјала бива пренета до краја ледника и ту таложена. Акумулиран материјал није сортиран по крупноћи. Акумулиран материјал у случају дебљих и снажнијих ледника је ситнији, док је у случају тањих ледника хетерогенији. Гранулометријски најситнији материјал акумулирају покровни ледници поларних области.
Типови ледника
Према начину и месту развића, издвајају се два основна типа ледника: покровни тип и алпски тип. Покровни тип ледника чине велики леднички покривачи, који су настали у поларним областима. Врло често се назива и континентални тип ледника. Ледници алпског типа развијени су у високим планинским областима, а као класична област њиховог данашњег развића узимају се Алпи. Још се називају и долински ледници, јер наслеђују долине некадашњих река.
Покровни тип ледника мини|десно|180п|Покровни тип ледника, Арарат Покровни, или континентални, тип ледника, још се назива и инландајс, од енглеских речи „-{inland ice}-“, што у дословном преводу значи унутрашњи лед, тј. лед унутар копна. Овај тип ледника развијен је на Антарктику и Гренланду.
Покровни тип ледника има облик доме или спљоштене куполе. Највећа дебљина леда је у центру, где владају највећи притисци. Под притиском лед пластично тече. Креће се радијално (од центра). Кретање је углавном независно од рељефа подлоге. Кретањем ледника ублажава се рељеф подлоге и тежи се ка његовом заравњењу. Еродовани материјал је уситњен до крупноће глинеПротић М. 1984. Петрологија седиментних стена. Београд: Рударско-геолошки факултет. Простори на којима је некада био развијен континентални тип ледника су сада простране, благо заталасане равнице, покривене дебелим наслагама глина.
Алпски тип ледника мини|десно|180п| Ледник Алеч, Швајцарска Алпски тип ледника се јавља на високим планинама, на свим континентима, изузев Аустралије. Овај тип ледника има изразит линијски карактер. Ледници алпског типа формирају се високо изнад снежне границе и гравитационо се крећу наниже. За своје кретање користе већ постојеће линеарне депресије па је, због тога, њихово развиће условљено рељефом подлоге.
Морфолошки ефекти ледника алпског типа супротни су дејству инландајса. Они снажном ерозијом продубљавају долине и устрмљавају њихове стране. После повлачења остављају рашчлањенији рељеф, дубоке долине, широког дна и стрмих страна и назубљене и високе гребене између њих.
Мешовити типови ледника
Између два основна типа ледника јављају се и мешовити типови, који имају карактеристике и покровног и алпског типа. Међу мешовитим типовима, као карактеристични, издвајају се два типа — суподински и платоски ледници.
Суподински тип мини|десно|180п|Сателитски снимак ледника Маласпина, Аљаска Суподински тип карактерише развој линеарних, долинских ледника, који силазе с високих планина о у њиховим подножју (суподини) се спајају у пространо ледено поље типа мањег инландајса. Типски развој суподинских ледника је на Аљасци, па отуда и назив аљаски тип. Класично развиће суподинског тип ледника има ледник Маласпина на Аљасци.
Платоски тип мини|лево|180п|Сателитски снимак платоског типа ледника, Исланд На висоравни (платоу) платоског типа ледника развијено је велико ледено поље, односно мањи инландајс. Из тог поља се издвајају појединачне ледене реке, или ледени језици, и силазе с платоа, обично до мора. Такав тип ледника био је развијен на Скандинавском полуострву, па отуда и назив скандинавски тип ледника.
У току последње глацијације, у плеистоцену, Скандинавско полуострво било је покривено дебелим леденим покривачем, од кога су се одвајали мањи ледници долинског типа, који су се спуштали до мора. Они су продубљавали долине и устрмљавали њихове стране. После отапања ледника доње делове ледничких долина потопило је море. То су сада дубоки заливи стрмих страна, познати под називом фјордови.
Облици
Ледници граде специфичне ерозионе и акумулационе облике. Осим њих, јављају се и облици који чине остатке иницијалног рељефа, који су заостали после дејства ерозије. То су тзв. резидуални облици.
Ерозиони облици мини|Елементи ледника Ерозионе облике алпског типа ледника чине цирк и валов. У валову се јављају секундарни облици, као што су ледничко раме, мутониране стене и стрије. У случају покровног типа ледника, ерозионе облике чине мутониране стене и стрије.
Цирк
Цирк представља место на коме се формира долински ледник. То је амфитеатрално удубљење, стрмих страна и благо заталасаног дна. Једна страна је отворена и то место је сведено на заобљен праг, метарског реда величине. Иницијалну депресију за постанак цирка представља челенка некадашњег водотока.
Уколико се цирк налази у близини снежне границе, лед који се у њему формира недовољан је за стварање ледника, који би се кретао гравитационо наниже. У том случају, лед остаје у цирку, и назива се циркни, или циркусни ледник. Цирк из којег не полази лед назива се висећи цирк.
Циркови су карактеристика алпског типа ледника. У случају покровног типа ледника се не јављају, или могу настати у ретким случајевима, на високим и стрмим планинама. На просторима развоја покровног типа ледника, морфолошки значај циркова је занемарљив.
Валов мини|десно|180п|Некадашњи валов Валов, или ледничко корито, је долина којом се креће ледник. Његов попречни профил има стрме стране и широко, заравњено дно. Најчешће наслеђује речну долину. Међутим, за разлику од речне долине, чији талвег има континуиран пад, уздужни профил валова нема континуиран пад. На њему се јављају бројне депресије, раздвојене преградама од метарских до декаметарских висина.
Депресије условљавају додатно гомилање леда. Повећањем масе леда повећава се и његова ерозиона моћ, чиме се депресије све више продубљавају а преграде између њих постају све више. После повлачења ледника, након завршетка глацијалног процеса, у тим депресијама формирају се језера, тако што се вода допуњава атмосферским падавинама и површинским водама. Постоје бројна језера која су настала на овај начин: Боденско, Циришко, Женевско и Нешателско језеро у Швајцарској; Бледско и Бохињско језеро у Словенији, итд. мини|лево|180п|Бохињско језеро Ледничко раме