Маргарита са сламчицом () је индијски хинди драмски филм из 2014. године који је режирала Шонали Босе. У њему глуми Калки Коклан као индијска тинејџерка са церебралном парализом која се сели у Сједињене Америчке Државе ради основних студија и сазрева након своје сложене везе са слепом девојком, коју игра Сајани Гупта. Ревати, Кулџит Синг и Вилијам Мозли играју споредне улоге. Филм је продуцирала Босеова у партнерству са компанијом Viacom18 Motion Pictures, а сценарио су заједно написали Босеова и Нилеш Манијар. Филм се бави темама сексуалности, инклузије, љубави према себи и самоприхватања.
Босеова је осмислила идеју за филм у јануару 2011. године током разговора са својом рођаком Малини Чиб, активисткињом за права особа са инвалидитетом, о њеној жељи да има нормалан сексуални живот. Инспирисана њеном причом, Босеова је написала прву радну верзију сценарија. Након што је освојила награду Sundance Mahindra Global Filmmaker за тај нацрт, изменила је сценарио како би одразио њену сопствену перспективу, укључивши неколико личних искустава у наратив. Босеова је завршила сценарио са косценаристом Манијаром и саветодавним већем Института Санденс (енгл. ).
Босеова је жарко желела да у главној улози буде глумица са церебралном парализом, али је на крају ангажовала Кокланову, која је научила покрете и обрасце говора људи са овим поремећајем. Снимање се одвијало у Делхију и Њујорку током 2013. године, са Ен Мисава као директорком фотографије. Филм је одабран за иницијативу Work-in-Progress Lab Националне корпорације за развој филма Индије током постпродукције, која је завршена у другој половини 2013. године. Саундтрек је компоновао Мајки Маклири.
Филм Маргарита са сламчицом премијерно је приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 8. септембра 2014. године. Такође је приказан на филмским фестивалима Црне ноћи у Талину, Лондонском филмском фестивалу (енгл. ), Међународном фестивалу азијског филма у Везулу и Филмском фестивалу у Голвеју. Филм је биоскопски приказан у Индији 17. априла 2015. године и добио је позитивне критике. Коментатори су похвалили већину аспеката продукције, глуму Кокланове и режију Шонали Босе. Кокланова је освојила Награду Скрин (енгл. ) за најбољу глумицу и Националну филмску награду — Специјална награда жирија, док је Босеова освојила награду NETPAC у Торонту. Комерцијално, филм Маргарита са сламчицом је зарадио преко 74 милиона рупија уз продукцијски буџет од 65 милиона рупија.
Радња Лајла Капур је тинејџерка са церебралном парализом која студира на Универзитету у Делхију. Она је амбициозна списатељица и такође компонује музику за један инди бенд на универзитету. Лајла развија осећања према певачу групе, али јој се срце слама када је он одбије. Кренувши даље након тог искуства, Лајла је пресрећна када добије стипендију за један семестар студија на Њујоршком универзитету. Упркос резервама свог оца, она се сели у Гринич Вилиџ, Менхетн са својом ортодоксном махараштријанском мајком, Шубхангини Дамле.
Лајла упознаје привлачног младића по имену Џаред, који је задужен да јој помаже на часовима креативног писања. Такође упознаје младу активисткињу Ханум, слепу девојку пакистанско-бангладешког порекла, у коју се заљубљује. Лајла је очарана Ханумином снажном и независном личношћу и њеним позитивним ставом према сопственом инвалидитету. Њих две проводе већину времена заједно, помажући једна другој. Лајла постаје збуњена у вези са својом сексуалном оријентацијом, јер је привлаче мушкарци (посебно Џаред), док је истовремено у озбиљној вези са Ханум. Она има сексуални однос са Џаредом, због чега се одмах покаје. Лајла не говори Ханум о овом сусрету. Не знајући за ћеркину везу са Ханум, Лајлина мајка позива Ханум у Делхи да проведе летњи распуст са њиховом породицом.
Лајла коначно скупља храброст да призна мајци своју бисексуалност и везу са Ханум, што њена мајка оштро осуђује. Лајла такође признаје Ханум да је имала секс са Џаредом и моли је за опроштај. Осећајући се изданом, Ханум раскида са њом и одлази у Њујорк. Шубхангини је дијагностикован узнапредовали рак дебелог црева који се вратио након претходних лечења. Лајла и њена мајка превазилазе своје несугласице док Лајла брине о њој у болници. Њих две се на крају мире убрзо пре Шубхангинине смрти. Лајла пушта песму (коју је снимила Шубхангини) на мајчиној сахрани, говорећи колико ју је волела и како је била једина која ју је икада разумела. Лајла се касније види како пије маргариту са сламчицом док је на „састанку” са самом собом.
Улоге Улоге су прилагођене према веб-сајту Rotten Tomatoes. Калки Коклан као Лајла Капур Ревати као Шубхангини Капур Сајани Гупта као Ханум Кулџит Синг као Лајлин отац Хусеин Далал као Друв Вилијам Мозли као Џаред Малхар Хушу као Мону Тензин Дала као Нима Шучи Двиведи као Самира Даг Плаут као Роб Џенифер Силверстајн као Ненси Марко Торијани као Чарлс
Продукција Развој
Шонали Босе је почела да ради на причи у јануару 2011. године, на дан када би њен син славио 17. рођендан (преминуо је годину дана раније). Интензивно је радила на првој верзији око месец дана. Иако је главни лик Лајла заснован на њеној рођаки Малини Чиб, активисткињи за права особа са инвалидитетом, наратив прати Босеино сопствено искуство губитка члана породице. Признала је потешкоће уграђивања елемената из свог личног живота у причу, називајући то „тешким емотивним путовањем”. Идеја да ради на филму о инвалидитету зачета је током успутног разговора између Босеове и њене тетке (Малинине мајке), која је желела да њена нећакиња ради на сличном пројекту усмереном на подизање свести о овој теми. Одраставши у истом домаћинству са Чибовом, Босеова је била упозната са дискриминацијом са којом се суочавају особе са инвалидитетом. Била је посебно заинтригирана општим незнањем које се показује према сексуалности особа са инвалидитетом, те је одлучила да то укључи у наратив.
Босеова је касније адаптирала оригинални нацрт у дугометражни сценарио за филм Маргарита са сламчицом заједно са косценаристом Нилешом Манијаром. Године 2012. сценарио је освојио награду Sundance Mahindra Global Filmmaker. Као део награде, њих двоје су добили менторство од особља Института Санденс и креативних саветника, и учествовали су у програму за развој дугометражних филмова, где је Босеова одлучила да измени причу. Након што јој је саветодавни одбор рекао да „није ушла под кожу лика”, Босеова је одлучила да преправи сценарио из своје перспективе, уместо да само покушава да укључи перспективу своје рођаке. Рекла је да је тек након освајања награде (несвесно) уградила своја искуства као бисексуалне жене у Индији. Босеова и Манијар су радили две године на сценарију док је пролазио кроз више од четрдесет ревизија пре него што је постао финална верзија.
Кастинг мини|upright=0.75|лево|alt=Вилијам Мозли гледа скренутог погледа од камере|Вилијам Мозли игра Лајлину љубавну симпатију.
Босеова је првобитно намеравала да ангажује глумце са истим инвалидитетом као и ликови Лајла и Ханум. Пошто у Индији није било глумица са церебралном парализом, одржала је аудиције за улогу у институцијама које брину о пацијентима, али није могла да пронађе одговарајућу особу за главну улогу. Босеова се такође састала са слепом глумицом у раним тридесетим годинама како би разговарала о улози Ханум, лику са којим се и сама повезивала. Глумица је одбила улогу, осећајући се нелагодно због сексуалног садржаја сценарија. Ипак, помогла је Босеовој асистирајући Сајани Гупти, која је на крају добила улогу Ханум.
Одлучивши да ангажује професионалца за улогу Лајле, Босеова се обратила Калки Коклан, за коју је рекла да је била њен „први и једини избор” за ту улогу. Пошто је Кокланова у то време још увек снимала филм Yeh Jawaani Hai Deewani (2013), Босеова је почела да тражи друге глумице за ту улогу, али је осећала да „нешто недостаје” код сваке од њих. На крају је одлучила да одложи снимање за три месеца како би сачекала свој први избор. Кокланова је признала да јој је ова улога била највезаховнија у каријери и да се за њу припремала шест месеци. Прошла је шестонедељну радионицу са глумцем Адилом Хусеином, која је имала за циљ да њен „говор тела учини природним”, истовремено се фокусирајући на образац говора пацијената са церебралном парализом. Кокланова је провела доста времена са Чибовом, њеним физиотерапеутом и логопедом. Такође је похађала једномесечну радионицу у Делхију, где је радила на покретима делова тела. Иако се филм бави аспектима изазова физичког инвалидитета, Кокланова га је назвала „романтичном комедијом са неколико препрека”. И Босеова је описала филм као причу о сазревању и „женином путовању у проналажењу љубави”.
Манијар, који је такође био кастинг директор за филм, контактирао је Гупту за улогу Ханум док је она радила на путописној емисији Yeh Hai India Meri Jaan. Одмах привучена ликом, Гупта је пристала на аудицију и добила је улогу након дугог процеса селекције који је трајао око месец дана. У каснијем интервјуу рекла је да се осећала срећном што је добила улогу Ханум. Да би се припремила за улогу, Гупта је носила повез преко очију док је обављала свакодневне активности попут кувања и купања, и проводила је време са специјалним тренером за глас и акценат. Такође је похађала часове у Националном удружењу за слепе, где је научила основе Брајеве азбуке. Ревати, која је претходно играла мајку малог детета са церебралном парализом у филму Anjali (1990), пристала је да игра Лајлину мајку након што је прочитала сценарио. Вилијам Мозли је добио улогу Џареда, британског студента из Лајлине групе.
Снимање и постпродукција мини|upright=0.85|alt=празна улица током сунчаног дана|Друга половина филма смештена је у Гринич Вилиџ, у Њујорку.
Главно снимање филма почело је 2013. године и одвијало се у Њу Делхију и Њујорку у два одвојена термина. Ен Мисава је радила као директорка фотографије. Док је прва половина приче смештена на Колеџу за трговину Шри Рам на Универзитету у Делхију, углавном је снимана на колеџу Миранда Хаус. Студенти и чланови особља из институција као што су колеџ Рамџас и колеџ Лејди Шри Рам за жене били су активно укључени у пројекат. Тензин Дала, студент завршне године политичких наука са првог колеџа, играо је једну од Лајлиних љубавних симпатија у филму; Шучи Двиведи са другог колеџа играла је Лајлину најбољу пријатељицу. Остали студенти са универзитета добили су улоге чланова локалног бенда, у којем су такође били Дала и Двиведи. Лајлиног оца играо је Кулџит Синг, професор енглеске књижевности са Колеџа Сри Гуру Тег Бахадур Халса.
Смештена у кварту Гринич Вилиџ, друга половина филма Маргарита са сламчицом снимана је током лета у Њујорку. Снимање се одвијало на острву Рузвелт и Кони Ајланду. Машине за снег створиле су вештачко окружење потребно за разне сцене смештене током зимске сезоне. Екипа се суочила са потешкоћама у снимању одређених сцена. У једном тренутку, комби који је коришћен за превоз Кокланове у инвалидским колицима се покварио и морао је да буде ручно стабилизован током снимања. Пре снимања сексуалних сцена, глумци су присуствовали радионицама како би боље разумели емоционалну и сексуалну интимност. Мозли, који је био посебно забринут због својих сцена са Коклановом, присуствовао је радионици коју је водила сама Босеова. Комплетан филм снимљен је за два месеца.