Албатроси (лат. -{Diomedeidae}-) су најчешћа породица птица субполарних вода Антарктика, иако се могу срести у умереним, па и у тропским морима.
Опис Велика је океанска птица, тела покривеног белим перјем, сивкасте главе и врата. Горња површина дугих и меких крила, као и кратког репа, је тамносмеђа, скоро црна. Преко ока, према назад, има танку тамну црту. Одрасле птице имају ружичасто-жути кљун. Доња страна крила такође је по ивицама тамна. Младе птице имају сиву главу и врат, и тамни кљун. На кратким ногама међу прстима има пловне кожице. Тело му је дуго око један метар, а распоном крила достигне два и по метра. Један је од најбољих океанских летача који највећи део живота проведе једрећи над хладним субполарним океанима јужне полулопте. Понекад долети до европских обала.
Исхрана Храни се морском рибом и мекушцима.
Размножавање Гнезди се на пустим острвима у великим колонијама, где у неугледном гнезду одгаји само једно младо. На копно долази само када гради гнездо. Целог живота живи са истом женком.
Наука
Таксономија и еволуција
Ознака „албатрос” обухвата између 13 и 24 врсте (број је још увек предмет расправе, а 21 је најчешће прихваћен број) у четири рода. Ови родови су велики албатроси (-{Diomedea}-), молимавкси (-{Thalassarche}-), севернопацифички албатроси (-{Phoebastria}-) и сивии албатроси (-{Phoebetria}-). Севернопацифички албатроси се сматрају сестринском таксоном великих албатроса, док се сиви албатроси сматрају ближим молимавксима.
Таксономија групе албатроса била је извор многих дебата. Сибли-Алквистова таксономија смешта морске птице, птице грабљивице и многе друге у знатно проширени ред, -{Ciconiiformes}-, док орнитолошке организације у Северној Америци, Европи, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду задржавају традиционалнији ред -{Procellariiformes}-. Албатроси се могу одвојити од осталих -{Procellariiformes}- генетски и кроз морфолошке карактеристике, величину, њихове ноге и распоред њихових носних цеви (видети испод: Морфологија и лет).
У оквиру породице, о додели родова се расправља више од 100 година. Првобитно су стављени у један род, -{Diomedea}-. Рајхенбах их је преуредио у четири различита рода 1852. године, а затим их је поново здружио и поново раздвојио неколико пута, при чему је додељено укупно 12 различитих имена рода (иако никада више од осам одједном) до 1965 (-{Diomedea}-, -{Phoebastria}-, -{Thalassarche}-, -{Phoebetria}-, -{Thalassageron}-, -{Diomedella}-, -{Nealbatrus}-, -{Rhothonia}-, -{Julietata}-, -{Galapagornis}-, -{Laysanornis}-, и -{Penthirenia}-). thumb|upright=1.05|Скелет албатроса врсте Thalassarche melanophris изложен у Музеју за остеоологију у Оклахома Ситију, Оклахома, САД
До 1965. године, у покушају да се врати ред у класификацију албатроса, они су сврстани у два рода, -{Phoebetria}- (сиви албатроси, који су највише личили на процелариде и који су се у то време сматрали „примитивним”) и „Diomedea” (остатак). Иако је изнет предлог за поједностављење породице (посебно номенклатуре), класификација је заснована на морфолошкој анализи Елиота Куза из 1866. године, и обраћала је мало пажње на новије студије и чак игнорисала неке од Кузових сугестија.
Истраживање Герија Нана из Америчког природњачког музеја (1996) и других истраживача широм света који су проучавали митохондријску ДНК свих 14 прихваћених врста, довела су до проналаска четири, а не две, монофилетске групе унутар албатроса. Они су предложили васкрсење два стара имена рода, -{Phoebastria}- за албатросе северног Пацифика и -{Thalassarche}- за молимавксе, при чему би велики албатроси задржали назив -{Diomedea}-, а сиви албатроси остали у -{Phoebetria}-.
Док се део научне заједнице слаже око броја родова, усаглашеност је мање заступљена у погледу броја врста. Историјски гледано, до 80 различитих таксона су описали различити истраживачи; већина њих су биле нетачно идентификоване младе птице.Double, M.C. & Chambers, G.K., (2004). "The need for the parties to the Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP) to establish a robust, defendable and transparent decision-making process for the construction and maintenance of their species lists ". Proceedings of the Scientific Meeting of Agreement on Albatrosses and Petrels (ACAP), Hobart, Australia, 8–9 November 2004
thumb|left|upright=1.2|Филогенетски односи родова албатроса, на основу рада Нуна -{et al.}- 1996. На основу свог рада на родовима албатроса, Робертсон и Нун су 1998. године предложили ревидирану таксономију са 24 различите врсте,Robertson, C. J. R. and Nunn, G. B. (1998) "Towards a new taxonomy for albatrosses" in: Proceedings First International Conference on the Biology and Conservation of Albatrosses, G.Robertson & R.Gales (Eds), Chipping Norton:Surrey Beatty & Sons, 13–19, у поређењу са 14 тада прихваћених. Ова проширена таксономија уздигла је многе успостављене подврсте до пуне врсте, али је критикована због тога што у сваком случају није користила информације рецензиране од стране колега да би оправдала подела. Од тада, даље студије су у неким случајевима подржале или оповргле ове поделе. Један рад из 2004. у којем се анализира митохондријска ДНК и микросателити сложио се са закључком да се антиподски албатрос и тристански албатрос разликују од лутајућег албатроса, према Робертсону и Нану, али је открио да се предложени Гибсонов албатрос, -{Diomedea gibsoni}-, није разликовао од антиподског албатроса. Највећим делом, привремену таксономију од 21 врсте прихватају -{ITIS}- и многи други истраживачи, мада дефинитивно не сви. Године 2004, Пенхалурик и Винк су позвали да се број врста смањи на 13 (укључујући и груписање амстердамског албатроса са лутајућим албатросом), иако је и сам овај рад био контроверзан.
Молекуларна студија Сиблија и Алквеста о еволуцији породица птица нагласила је радијацију -{Procellariiformes}- у олигоценском период пре 35–30 милиона година (-{Mya}-), иако је ова група вероватно настала раније, са фосилом који се понекад приписује реду, морском птицом познатом као -{Tytthostonyx}-, која се налази у стенама касне креде (од пре 70 милиона година). Молекуларни докази сугеришу да су олујне бурнице биле прве које су се одвојиле од прастаре популације, а затим албатроси, а касније су се одвојили процелариди и ронилачке бурнице. Најранији фосилни албатроси пронађени су у стенама од еоцена до олигоцена, иако су неки од њих само условно приписани породици и чини се да ниједан није посебно близак живим облицима. То су -{Murunkus}- (средњи еоцен Узбекистана), -{Manu}- (рани олигоцен Новог Зеланда) и неописани облик из касног олигоцена Јужне Каролине. Најстарији широко прихваћени фосилни албатрос је -{Tydea septentrionalis}- из раног олигоцена из Белгије. -{Diomedavus knapptonensis}- је мањи од свих постојећих албатроса и пронађен је у касним олигоценским слојевима државе Вашингтон, САД. -{Plotornis}- се раније често сматрао бурницом, али је сада прихваћен као албатрос. Он потиче из средњег миоцена у Француској, из времена када је подела између четири модерна рода већ била у току, о чему сведоче -{Phoebastria californica}- и -{Diomedea milleri}-, обе врсте из средњег миоцена са Шарктут Хила у Калифорнији. Они показују да је до поделе између великих албатроса и севернопацифичких албатроса дошло до пре 15 милиона година. Слични фосилни налази на јужној хемисфери стављају расцеп између сивих албатроса и молимавка на раздобље пре 10 милиона година., Oxford, UK
Фосилни запис албатроса на северној хемисфери је потпунији од оног на јужној, а многи фосилни облици албатроса су пронађени у северном Атлантику, који данас нема албатроса. Остаци колоније краткорепих албатроса откривени су на острву Бермуда, а већина фосилних албатроса са северног Атлантика припадала је роду -{Phoebastria}- (албатроси северног Пацифика); један примерак, -{Phoebastria anglica}-, пронађен је у наслагама у Северној Каролини и Енглеској. Због конвергентне еволуције, посебно костију ногу и стопала, остаци праисторијских псеудозубних птица (-{Pelagornithidae}-) могу се погрешно сматрати остацима изумрлих албатроса; -{Manu}- би могао бити такав случај, а сасвим је извесно да је претпостављена џиновска бутна кост албатроса из раног плеистоценаGelasian, formerly Late Pliocene формације Дајиничи у Какегави, Јапан, заправо од једне од последњих псеудозубних птица. -{Aldiomedes angustirostris}- је била јединствена ускокљуна врста из плиоцена Новог Зеланда.
Напомене
Референце
Литература
Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
Спољашње везе BioNet-škola -{HANZAB}- комплетна листа врста -{BirdLife International}-: Кампања спасавања албатроса -{The Agreement for the Conservation of Albatrosses and Petrels (ACAP)}- -{Albatross: Don Roberson's family page}- Видео о албатросу Запањујући албатроси
Tracking Ocean Wanderers The global distribution of albatrosses and petrels: Results from the Global Procellariiform Tracking Workshop, 1–5 September 2003, Gordon's Bay, South Africa. BirdLife International Albatross videos on the Internet Bird Collection Albatross species profile at the WWF
Категорија:Бурнице