Корпоративни друштвено-политички активизам (КДПА) представља јавно исказивање подршке или противљења неке компаније поларизованом друштвено-политичком питању. КДПА је постао све истакнутији током 2010-их и 2020-их година, јер су компаније почеле да заузимају ставове о питањима као што су климатске промене, расна правда, репродуктивна права, контрола оружја, имиграција, ЛГБТ+ права и родна равноправност.

Неки коментатори користе термине као што су воук капитализам (енгл. ), воук капитал (енгл. ) и капитализам заинтересованих страна (енгл. ), како би описали облике маркетинга, оглашавања и корпоративних структура који се односе на друштвено-политичка становишта очигледно повезана са социјалном правдом и активистичким циљевима. Термин „воук капитал” сковао је колимуниста Рос Даутат () у чланку „Успон воук капитала” (енгл. ), ауторском тексту написаном за и објављеном у листу Њујорк тајмс 2018. године.

КДПА је упоредив са, али различит од две сродне активности компаније: корпоративне друштвене одговорности (КДО) и корпоративне политичке активности (КПА). Компаније се могу укључити у КДПА како би привукле идеале усмерене ка вишим циљевима, као и да би допринеле стратешким мотивима, у складу са постојећим преференцијама потрошача за моралним опцијама при куповини. Једно недавно истраживање показало је да 64% глобалних потрошача бира да купи производ или бојкотује одређени бренд на основу његових политичких наклоности, што је резултат који указује на све већу важност пракси етичког конзумеризма.

Анкета међу директорима маркетинга из 2020. године открила је да све већи проценат маркетиншких лидера сматра прихватљивим уношење промена у производе и услуге као одговор на политичка питања (47%), јавно изјашњавање руководилаца о политичким темама (33%) и коришћење маркетиншких комуникација за изношење политичких ставова (28%). Штавише, брендови су се ангажовали на дотад незабележеном нивоу активистичког понашања као одговор на потрошачке протесте против расне неправде 2020. године.

Историјски гледано, компаније су показивале оклевање у изношењу ставова о контроверзним друштвено-политичким питањима, уз свест да би то могло прекинути односе са одређеним заинтересованим странама; међутим, модерне културне промене изазвале су „хиперпартизанску” климу, што је довело до захтева потрошача да компаније уложе напоре вођене вишом сврхом на тржишту. Како наводи Ричард Еделман (), извршни директор компаније Еделман (): „Брендови су сада под притиском да превазиђу своје класичне пословне интересе и постану заговорници. То је нови однос између компаније и потрошача, где се куповина заснива на спремности бренда да живи своје вредности, делује са сврхом и, ако је потребно, направи искорак ка активизму.”

Дефиниција КДПА је јединствен облик понашања компаније у вези са одређеним циљем, које се у ширем смислу дефинише кроз две кључне карактеристике: јавност и партизанство (сврставање уз једну страну). Конкретно, КДПА подразумева јавну подршку или противљење компаније неком поларизованом друштвено-политичком питању. Таква питања се описују као „истакнута нерешена друштвена питања око којих су друштвена и институционална мишљења подељена, што потенцијално изазива оштре расправе међу групама”. Важно је напоменути да, иако се контроверзе око одређеног питања могу променити или решити, напори компаније се могу сматрати КДПА-ом у мери у којој одражавају ангажовање око питања које је дефинисано као поларизовано у одређеном тренутку, политици и култури. Штавише, термин „активизам бренда” користи се за описивање сличних напора појединачних брендова (тј. оних који су у власништву компанија) да јавно изнесу ставове о друштвено-политичким питањима; стога се активизам бренда може сматрати КДПА-ом израженим кроз глас самог бренда.

Концептуалне разлике

Корпоративна друштвена одговорност

мини|Концептуалне разлике између КДПА, КДО и КПА

Док КДО обухвата доприносе компанија општеприхваћеним друштвеним циљевима (нпр. ресурси заједнице, образовање и донације за истраживање превенције болести) кроз филантропске или хуманитарне напоре, КДПА се односи на ангажовање компаније у циљевима за које не постоји универзално прихваћен исправан одговор. Такође, КДПА може захтевати нижи ниво новчаног улагања (нпр. саопштење за јавност или отворено писмо) у поређењу са КДО; међутим, постоји већи ризик повезан са КДПА-ом, делимично због могућности негативне реакције различитих заинтересованих страна.

Корпоративна политичка активност КДПА се разликује од КПА — напора компаније (нпр. доприноси кампањама, лобирање и донације одборима за политичку акцију) да утиче на политичке процесе и стекне тржишне предности повезане са политиком. Иако обе врсте активности компаније одражавају укљученост у политички процес, разликују се по томе у којој мери су јавне. КДПА се често користи као јавна демонстрација основних вредности и принципа компаније. Наспрам тога, КПА је често дискретна активност која обично постаје јавна само кроз „случајно откривање”.

Примери мини|Промотивни видео из 2019. године мреже Никелодион () који приказује различите примере прогресивних порука у серији из 1990-их, Рагретси. Компаније све више заузимају активистичке ставове о друштвено-политичким питањима у различитим доменима.

Расна правда Компаније су се изјашњавале о расној правди на више начина (нпр. потврђујући подршку покрету Животи црнаца су важни () и донирајући део профита организацијама за грађанска и политичка права). Међу најистакнутијим примерима КДПА-а за расну правду био је септембар 2018, када је Најки најавио играча америчког фудбала Колина Каперника као портпарола своје рекламне кампање поводом тридесете годишњице. Занимљиво је да је Каперник изазвао националну дебату 2016. године клечањем током извођења националне химне у знак протеста због расне неједнакости и полицијске бруталности у Сједињеним Државама. У Најкијевој кампањи, Каперник је изјавио: „Верујте у нешто, чак и ако то значи да жртвујете све.” Новинске агенције су овај слоган окарактерисале као имплицитну подршку Каперниковој платформи за заступање расне правде.

Иако је Најкијева одлука у почетку изазвала реакцију потрошача и пад цена акција, вредност компаније достигла је историјски максимум само недељу дана касније. Према анкети Универзитета Квинипијак, велики део континуиране подршке потрошача овој реклами дошао је од особа између 18 и 34 године, од којих је две трећине одобрило Најкијев потез. Овај случај се сматра критичном прекретницом у појављивању КДПА-а као истакнуте праксе брендова. Додатни примери КДПА-а за расну правду укључују следеће: Извршни директор компаније Хоум дипо (), Крејг Минир (), рекао је у изјави: „Сви се суочавамо са дубоким болом и патњом због бесмислених убистава Џорџа Флојда, Ахмауда Арберија и других ненаоружаних црнаца и црнкиња у нашој земљи. Не можемо игнорисати чињеницу да су њихове смрти део обрасца расизма и одражавају сурову стварност да смо као нација превише далеко од испуњавања обећања о једнакој правди за све.” Нетфликс је промовисао нову колекцију Животи црнаца су важни својим америчким претплатницима, која је садржала бројне телевизијске и филмске наслове о расној неправди и искуствима Афроамериканаца. Волмарт је најавио да ће донирати 100 милиона долара током пет година за стварање новог центра за расну равноправност.

Права ЛГБТ+ особа мини|Реклама компаније Бад лајт () на догађају посвећеном поносу ЛГБТ+ особа.

Компаније користе и унутрашње и спољне ресурсе како би заузеле став о питањима са којима се суочава ЛГБТ заједница. На пример, многе компаније делују као корпоративни спонзори парада поноса широм света и помажу у напорима за изградњу ЛГБТ заједнице. Од 2002. године, организација Кампања за људска права користи свој Индекс корпоративне једнакости (CEI) како би измерила у којој мери америчка предузећа праведно третирају своје ЛГБТ+ запослене, купце и инвеститоре. Критеријуми који се користе за процену компанија укључују, између осталог, писану политику недискриминације на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и родног изражавања; прикладно и с поштовањем оглашавање усмерено ка ЛГБТ+ заједници; као и здравствене бенефиције које укључују трансродне особе.

Бележи се пораст броја компанија са савршеним CEI рејтингом сваке године од оснивања овог алата. Такве компаније често објављују саопштења за јавност како би изразиле задовољство што су препознате по својим напорима у вези са разноврсношћу и инклузијом. Значајно је и то да су многи брендови последњих година пустили у продају робу са темом прајда како би сигнализовали подршку правима ЛГБТ+ особа, као и да би се позиционирали као заговорници ЛГБТ+ потрошача. Конверс () је објавио колекцију ниских и дубоких патика инспирисаних Прајдом, на којима се налази застава дугиних боја са браон и црном пругом посвећеном квир особама других раса. Такође, у овој колекцији се нашао пар патика украшен розе, светлоплавим и белим бојама заставе трансродних особа. Колекција шминке „” бренда Сефора садржала је металик црвени кармин под називом „”. Бренд је донирао део прихода од продаје различитим добротворним ЛГБТ+ организацијама. Компанија Фосил () је издала свој други годишњи сат „”, који је имао оквир са свим бојама заставе дугиних боја. Продаја у САД ишла је у корист Института Хетрик-Мартин, најстарије и највеће ЛГБТ+ омладинске организације у земљи.

Климатске промене Иако су одрживе пословне праксе дуго биле компонента КДО активности компанија, неке компаније су последњих година заузеле активистички став како би се директније бавиле климатским променама. На пример, бренд Патагонија етаблирао се као главни тржишни заговорник еколошке правде. Њихов оглас „Не купујте ову јакну” из новембра 2011. године у листу Њујорк тајмс послужио је и као реклама за робу те компаније и као апел потрошачима да смање свој угљенични отисак. Порука огласа је користила антиконзумеристичку идеологију како би подстакла куповину дуготрајне одеће за отворено и одвратила људе од индустрије брзе моде. Већина великих компанија широм света преузела је обавезе у вези са климатским променама. На пример: Амазон је 2019. године најавио да ће прећи на 80% коришћења обновљиве енергије до 2024. године, а затим на нулту емисију до 2030. Извршни директор компаније Џеф Безос такође је покренуо Земљини фонд Безос () у фебруару 2020. године, обећавши 10 милијарди долара за помоћ у „сваком напору који нуди стварну могућност да се помогне очување и заштита природног света”. Гугл је у септембру 2020. најавио да улаже у производне регионе како би створио нову енергију без угљеника и помогао градовима да смање своје емисије.

Контрола оружја Бројни велики продавци ватреног оружја изменили су своје политике продаје оружја, посебно као одговор на масовне пуцњаве које се дешавају у САД. Два таква значајна примера су следећа: Ед Стек, извршни директор компаније Дикс спортинг гудс (), најавио је у фебруару 2018. да ће продавнице прекинути продају оквира великог капацитета, као и продају оружја особама млађим од 21 године. Компанија је такође предузела правне кораке позивајући Конгрес да забрани јуришно оружје, подигне минималну старост за куповину оружја на 21 годину и стави ван закона продају оквира великог капацитета и бамп стокова (додатака за бржу паљбу). Компанија је навела пуцњаву у средњој школи у Паркланду на Флориди као догађај који је директно утицао на њихове одлуке. Извршни директор Волмарта Даг Макмилон објавио је саопштење 2019. године које је садржало вест о плановима компаније да обустави продају муниције за пушке са кратком цеви, муниције за пиштоље и самих пиштоља. У овом саопштењу се такође тражи од купаца да више отворено не носе ватрено оружје у Волмарт или Семс Клаб продавницама, укључујући и државе у којима је отворено ношење дозвољено. Компанија је навела пуцњаву у Волмарту у Ел Пасу 2019. године као кључни инцидент који је обликовао њене одлуке.

Остали домени Компаније су се ангажовале у КДПА-у и у низу других области. У наставку су одабрани примери.