16. оклопна дивизија, односно 16. панцер дивизија (), била је дивизија њемачке војске у Другом свјетском рату. Основана је у новембру 1940. године од 16. пјешадијске дивизије. Учествовала је у операцији Барбароса, инвазији на Совјетски Савез у јуну 1941. године, дјелујући у јужном сектору Источног фронта. Након совјетске офанзиве у новембру 1942. године, дивизија је била заробљена у Стаљинграду, гдје се предала у фебруару 1943. године. Нова 16. панцер дивизија је формирана 1943. године и послата у Италију гдје је била дио неуспјешне њемачке одбране од савезничке инвазије на Италију. Враћена на Источни фронт у новембру 1943. године, дивизија је поново учествовала у акцијама у јужном сектору, учествујући у операцији спасавања Корсуњско-Черкаског џепа и будући дио Каменец-Подољског џепа. На крају се предала совјетским и америчким снагама у Чехословачкој у мају 1945. године.

Историја Дивизија је основана у јесен 1940. године од дијела 16. пјешадијске дивизије која је претходно учествовала у њемачкој инвазији на Француску.

Новооснована дивизија је послата у Румунију и Бугарску почетком 1941. године, али није учествовала у инвазији на Југославију и Грчку. На кратко је враћена у Њемачку, након чега је послата за Пољску како би се припремила за инвазију на Совјетски Савез. Дивизија се борила у јужном сектору Источног фронта, учествујући у бици за Кијев и њемачком продору до Азовског мора. У бици за Броди је потпуно уништила 293 совјетска тенка. Крајем новембра, панцер дивизија је остала без залиха нафте и основних потрепштина за војску, те се повукла пред совјетском контраофанзивом. Борила се на одбрамбеним позицијама током зиме 1941. и 1942. године, те учествовала у анти-партизанским операцијама у Доњецкој области. Дивизија је учествовала у борбама током друге битке за Харков и у њемачкој љетњој офанзиви, Операцији Плаво.Током ових операција дивизија је одиграла значајну улогу у заробљавању 50 совјетских дивизија и заробљавању 665 000 совјетских војника. Такође је одговорна и за уништење око хиљаду совјетских тенкова.

Дивизија је учествовала и у офанзиви према Стаљинграду, те дошла до обала ријеке Волге на сјеверу града, 23. августа 1942. године. Пружајући подршку крилу њемачког напада на град, претрпила је тешке губитке и сведена на људство од свега 4 000 војника до средине новембра, због чега је одређена за замјену. Током свог повлачења са линије фронта, опкружена је током совјетске контраофанзиве, операције Уран, започете 19. новембра. Већи дио дивизије је остао заробљен у стаљинградском џепу док су мање јединице одгурнуте западно. Главнина дивизије је уништена током битке, а након предаје њемачких снага 2. фебруара 1943. године, командант дивизије је починио самоубиство како би избјегао заробљавање.

Обновљена у Бретањи у марту 1943. године, састављена од нових регрута и јединица које нијесу заробљене у Стаљинграду, дивизија је послата у Италију у јуну 1943. године. Била је дио њемачке одбране током савезничке инвазије на Италију, током које је нанјела тешке губитке савезничкој пјешадији, али и претрпјела тешке губитке усљед ватре са мора, изгубивши више од пола својих тенкова. Остала је у Италији све до новембра 1943. године када је враћена на Источни фронт.

16. панцер дивизија је кориштена на бројним мјестима у јужном сектору фронта, у покушају да се стабилизује њемачка линија фронта, често бивајући слата на жаришним тачкама. Учествовала је у дјелимично успјешном покушају ослобађања окружених њемачких снага у бици за Корсунско-черкаски џеп почетком 1944. године. Дивизија је учествовала и у њемачком повлачењу према Пољској као и у анти-партизанским операцијама у подручију око Далешица.Далешице су биле средиште пољског покрета отпора према њемачкој окупацији, посебно Армије Крајова, због чега су претрпиле тешка разарања од јединица Вермахта 1944. године.

У јануару 1945. године, дивизија је поново опкољена са почетком совјетске Висло-одарске офанзиве, али је успјела да се пробије до њемачких линија. Након кратког одмора у фебруару, придружила се борбама у Шлеској и Чехословачкој. Након капитулације Њемачке, дивизија је покушала да дође до америчких линија, али су само дјелови ње у томе успјели, док је већина предата совјетским снагама.

Команданти Команданти дивизије су били: Ханс Валентин Хубе, погинуо у ваздухопловној несрећи 21. априла 1944. године; Гинтер Ангерн, самоубиство у Стаљинграду 2. фебруара 1943. године; Рудолф Зекенијус, погинуо у борби 29. априла 1945. године; Ханс Улрих Бак, преживио рат; Дитрих фон Милер, заробили га чешки партизани 19. априла 1945. године, преживио рат; Теодор Кречмер, преживио рат.

Организација Структура дивизије: Главни штаб; 2. тенковски пук; 64. оклопно-механизовани пук; 79. оклопно-механизовани пук; 16. артиљеријски пук; 16. мотоциклистички батаљон; 16. оклопни-извиђачки батаљон; 16. противтенковски батаљон; 16. оклопни-инжењерски батаљон; 16. оклопни батаљон за везу; 274. армијски батаљон противваздушне одбране; 16. снадбјевачка група тенковске дивизије. После рата Након рата, на мјесту првобитног штаба у граду Минстер, подигнуто је спомен обиљежје војницима 16. тенковске дивизије. Малобројни преживјели из битке код Стаљинграда су се сваке године окупљали у граду како би одали почаст палим саборцима, све до 1990-их. Винфриед Нахтвај, бивши посланик Бундестага из редова Савез 90/Зелени, из Минстера, истраживао је ратни пут дивизије и њену одговорност током битке за Стаљинград, која је узела више од 700 000 живота, већином совјетских војника и цивила. Његово истраживање је између осталог закључило да се од непознатог броја војника дивизије који су се предали у Стаљинграду, свега 128 вратило кући након рата.

Ратни дневници дивизије написани од средине 1943. године су уништени током пожара у Потсдаму у априлу 1945. године, док су ранији дневници пребачени у Легњицу. При крају рата, из Легњице су пред напредујућим совјетским снагама евакуисани у Тирингију, гдје су пали у руке американаца. Американци су их користили за сопствена истраживања, а постепено враћали Западној Њемачкој од 1962. године. Види још Њемачка 10. оклопна дивизија Њемачка 2. оклопна дивизија Њемачка 21. оклопна дивизија Њемачка 3. оклопна дивизија Њемачка 24. оклопна дивизија Њемачка 23. оклопна дивизија Њемачка 22. оклопна дивизија Њемачка 8. оклопна дивизија Референце

Категорија:Немачке оклопне дивизије