Слободан Стојковић (Врлан, код Свилајнца, 22. мај 1943 – Гроцка, 5. август 2006) српски је учитељ и песник с Косова и Метохије..
Биографија Осмогодишњу школу похађао је у родном месту, Мајуру и Свилајнцу, Средњу пољопривредну у Свилајнцу, Вишу пољопривредну у Крагујевцу (1962-1963), а учитељску у Приштини (1975-1978), Био је учитељ у Јањеву (1975-1978), а потом учитељ и наставник у основној школи у Лапљем Селу, код Приштине, све до пензије (1970-2003). Писао је песме за децу, приче, критике на дечје књиге и палиндроме које је објављивао у Ђурђевку, Јединству за децу, Учитељу, Тик-Таку, Зеки, Змају, Просветном прегледу и другим листовима и часописима.
Књиге
О, ти си то, палиндроми, Приштина, 1978, Пета страна света, песме, Приштина, 1989, Ања воли миловања, вулгарни палиндроми, Приштина, 1997, Аманет стенама, палиндроми, Приштина, 1997, Жена је жена, песме, Приштина, 2001, Стрела у срцу Косова, песме, Приштина, 2003,
Награде Најдражи учитељ, 1992, Вуково перо, 1995, Златна значка Покрета горана Србије, 1995.
Извори Милутин Ђуричковић, Анаграмне приче, Јединство, 17-18. децембар 1988, Светозар Радоњић Рас: Лепота разиграног духа, Просветни преглед, 11. март, 1998, Душан Цицвара; Исповедна родољубива поезија, у С.С. Стр ела у срцу Косова, 2003, 61-63;
Категорија:Рођени 1943. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Приштевци Категорија:Јединство (новине) Категорија:Косово и Метохија у уметности Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници