„Елои Елои лама савахтани” (), такође познат под насловом „Баумофов експлозив” (), приповетка је британског писца Вилијама Хоупа Хоџсона, први пут објављена у септембру 1919. године у часопису -{Nash's Weekly}-.
Приповетка се на српском језику први пут појавила 2018. у оквиру збирке прича Глас у ноћи издавачке куће Орфелин, у преводу Игора Цвијановића.
Радња На почетку приче открива се да је недавно дошло до силовите експлозије необичног експлозива у близини Берлина. Проналазач ове супстанце, човек по имену Баумоф, створио је хемикалију која има способност да формира привремено подручје потпуног мрака кроз које светлост не може лако да прође.
Главни део приче описује сусрет приповедача са Баумофом, који је представљен као научник, али и дубоко религиозна особа опседнута Христовим распећем. Баумоф верује да догађаји који су у јеванђељима описани након Христове смрти (затамњење неба, цепање храмовне завесе и земљотрес) имају рационалну, научну основу. Та основа лежи у способности људске психе да утиче на етар и блокира преношење светлости. Баумоф показује малу количину хемијског једињења које, када се измрви и спали, ствара зона тренутног мрака.
Баумоф затим прелази на демонстрацију тога шта се дешава када се супстанца „сагорева” (метаболише) унутар његовог сопственог тела. Док га приповедач у страху посматра, Баумофу се пулс и дисање опасно убрзавају, а он почиње да забија металне клинове у сопствене шаке и стопала како би симулирао болове Христовог распећа. Приповедач га преклиње да прекине експеримент, али Баумоф инсистира да он само посматра и пажљиво све бележи. Треперећа тама се враћа, а кућа почиње да се тресе. Баумоф почиње да замишља како изнова проживљава последње Христове сате, што — стављањем себе на место Христа — залази на ивицу богохуљења; док он описује своја виђења, и сам приповедач доживљава визију Христа који носи крст. Баумоф потом узвикује неке од последњих Христових речи са крста: „Елои, Елои, лама савахтани?” („Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?”).
Како бол услед самонанетог мучења достиже врхунац, Баумоф остаје без даха и још једном узвикује те речи. Међутим, исти узвик се понавља и други пут, али овог пута подругљивим, демонским гласом. У мраку, зграда почиње да се тресе и приповедач губи свест. Када се освести, налази Баумофа мртвог, унакаженог лица. Рационално објашњење јесте срчани удар, али приповедач не може да се отме утиску да је Баумофово богохуљење можда привукло неку демонску силу.
Референце
Спољашње везе The Baumoff Explosive на сајту wordpress.com
Категорија:Приповетке