Сентпетерсег () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Сеоска спомен кућа Насеље лежи уз реку Беретјо, директно у североисточном насељу Беретјоујфалу..

Његова суседна насеља су: Деречке са севера, Коњар са североистока, Габорјан са истока, Ванчод са југа и Тепе са северозапада.Таксативни подаци о насељу

Историја Место је већ било насељено у време доласка Мађара у Панонску низију, али је након татарске најезде опустело.

Године 1245. био је у власништву бана Рафаина, 1311. палатина Доже од Дебрецена, а 1411. године сматран је делом дебреценског поседа. Јанош Хуњади га је 1450. године поклонио Италијану по имену Мами Одузуди, а затим је дошао у посед његових рођака по имену Папа и Анђело Барди, који су касније селу дали име Сентпетерсеги. краљ Матија је део који је раније био у власништву Михаља Силађија поклонио породици Розгоњи, а затим је постао власништво каптола Варад. Године 1460. Сентпетерсег је припадао жупанији Саболч, а 1566. године постао је власништво трансилванске благајне. Након Сејдијеве пљачке, поново је постао ненасељен, а насеље је дуго остало такво. Попис из 1692. године га није ни поменуо, а у 18. веку имање је поново постало власништво каптола.Кратка историја насеља

Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% као остале (углавном Роми) националности.A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora

На попису из 2011. године, 90,4% становништва се изјаснило као Мађари, 0,3% као Бугари, 4,6% као Роми, 0,2% као Немци и 0,7% као Румуни (9,6% се није изјаснило; укупан број може бити већи од 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 3,4%, калвинисти 63,5%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 18,7% (13,4% није одговорило).

У 2022. години, 95,8% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,6% као Румуни, 0,3% као Немци, 0,1% као Словаци, 0,1% као Хрвати, 1,9% као друге, недомаће националности (4,2% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 51,1% су били реформати, 3,9% римокатолици, 0,7% гркокатолици, 0,5% остали хришћани, 0,1% остали католици, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 21,1% неконфесионални (22,3% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 187 — 190. Сентпетерсег на utazom.com У Magyarország vármegyéi és városai: Magyarország monografiája. A magyar korona országai történetének, földrajzi, képzőművészeti, néprajzi, hadügyi és természeti viszonyainak, közművelődési és közgazdasági állapotának encziklopédiája. Szerk. Borovszky Samu. Budapest: Országos Monografia Társaság. 1901.

Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар