Пожар у Делиблатској пешчари 2026. је катастрофални шумски пожар који је избио у Специјалном резервату природе Делиблатска пешчара у југоисточном делу Војводине, Србија. Пожар, који је почео 21. јула 2026, а 5. августа измакао контроли, захватио је преко 3.500 хектара површине овог јединственог природног добра, познатог и као „Европска Сахара”. У гашењу су учествовале стотине ватрогасаца, припадника Сектора за ванредне ситуације, Војске Србије, добровољаца, уз помоћ руског авиона „Иљушин” и хеликоптера из земаља Европске уније. Овај пожар је најгори у Делиблатској пешчари од 1996. године, када је изгорело 7.000 хектара.

Ток пожара

Први пожар у Делиблатској пешчари уочен је 21. јула 2026. године захваљујући видео надзору за рану детекцију. Ватрогасне екипе су га брзо локализовале и угасиле. Међутим, нови пожари су се појавили 26. јула и 2. августа, такође су стављени под контролу.

Дана 5. августа 2026. године, око 13 часова, избио је нови пожар у централној зони резервата. Због јаког ветра, који је често мењао правац, ватра је брзо захватила велику површину и опколила ватрогасце, при чему је један инжењер лакше повређен. Од тог тренутка, ватра се ширила неконтролисано, захвативши и ловишта.

Током наредних недеља, пожар је захватао све веће површине. Према подацима од 17. августа, изгорела је трећина укупне површине резервата. До 22. августа, изгорело је више од 3.500 хектара, што је чинило око 10% укупне површине Делиблатске пешчаре. Процене о захваћеној површини варирале су од 3.500 до преко 10.000 хектара.

Ватра је стигла до обода насеља Шумарак, Кајтасово, Гребенац и Трујино насеље. Због опасности, на делу територије Беле Цркве проглашена је ванредна ситуација, а евакуисано је становништво из Трујиног насеља. Мештани Гребенца су у драматичним сценама бежали преко ограда док је ватра доспевала до њихових дворишта.

Због изузетно високих температура, које су достизале и до 40 степени Целзијуса, сушног времена и јаког ветра, гашење је било изузетно отежано. Дим из Делиблатске пешчаре простирао се све до Темишвара у Румунији, а ваздух у Вршцу је био изузетно загађен, жуте боје, са пепелом који је летео на све стране. мини|центрирано|350px|Мапа активних пожара и изгорелих површина у Делиблатској пешчари генерисана 23. августа 2026. године помоћу платформе EFFIS (Copernicus Emergency Management Service).Легенда:• Црвено — активни пожари (VIIRS)• Браон — изгореле површине (MODIS & VIIRS NRT)• Зелено — заштићена подручја (Protected Areas Layer)• Љубичасто — насељена места (Human Settlement Layer)Коришћени параметри:• Map Options: Human Settlement Layer, Protected Areas Layer• Forecasts Date: 23.08.2026.• Rapid Damage Assessment: 22.08–23.08.2026.• Active Fires: VIIRS (all)• Burnt Areas: MODIS & VIIRS NRT (BA Yearly)Извор: European Forest Fire Information System (EFFIS) – Copernicus EMS Новинарке ББЦ-а су известиле да је шетња кроз изгореле делове подсећала на сцене из филмова, са земљом која се пуши и пепелом који се меша са песком.

Узрок

Тачан узрок пожара није званично утврђен, али се сумња да је изазван људским фактором, односно непажњом или намерним паљењем. Слични пожари у прошлости, укључујући катастрофални пожар из 1996. године, такође су приписивани људском немaru.

Последице

Пожар је нанео огромну еколошку штету Делиблатској пешчари, која је јединствено станиште са око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и бројним ретким врстама птица и сисара. Изгореле су велике површине шума, степа и ливада.

Професор Шумарског факултета у Београду Ненад Петровић изјавио је да ће штета вероватно бити огромна, посебно у еколошком смислу, и да ће за опоравак тог сложеног екосистема бити потребне године. Истакао је да ће за обнову бити потребни време, новац и стручни људи, те да се последице пожара у шумском екосистему не могу отклонити једноставном и брзом интервенцијом.

У циљу спасавања дивљачи, из Војводинашума су интервентно отворене све капије ограђених делова ловишта како би се животиње могле склонити у делове који нису захваћени пожаром. Обезбеђена су и додатна појилишта.

Људских жртава није било, али је забележена једна лакша повреда ватрогасца. Материјална штета на објектима није пријављена, али је еколошки губитак непроцењив.

Међународна помоћ

Због дуготрајне и неуспешне борбе са пожаром, Србија је активирала Механизам цивилне заштите Европске уније. Европска унија је упутила помоћ у виду четири rescEU Black Hawk хеликоптера – два из Чешке (капацитета 3,5 тона воде), један из Словачке (3,5 тона) и један из Румуније (2,6 тона), као и копнене тимове из Немачке (55 чланова и 24 возила) и Румуније (69 чланова и 15 возила).

Румунски копнени интервентни тим, који је чинило 69 људи и 15 возила, упућен је ка Србији 22. августа. Румунски хеликоптер „Black Hawk” S-70M део је европске резерве rescEU. Европска комесарка за управљање кризама Хађа Лабиб потврдила је долазак помоћи.

Пре тога, Србији је у гашењу помагао и руски авион за гашење пожара „Иљушин” Ил-76, који је у десет налета 20. и 21. августа избацио 420 тона воде. Укупно је у гашењу ангажовано пет хеликоптера (три из МУП-а Србије и два из ЕУ) који су заједно избацили 370 тона воде.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да се Србија, и формално и неформално, распитивала о могућностима ангажовања додатних ваздухоплова, и да је одлука о ангажовању руског авиона донета на основу процене Штаба за ванредне ситуације, јер је реч о летелици великог капацитета (носи око 42 тоне воде) која може значајно да помогне у сузбијању пожара.

Реакције

Председник Србије Александар Вучић обишао је подручје захваћено пожаром 23. августа. Претходно су подручје обишли председник Владе Ђуро Мацут и министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Председник Владе је истакао да се у наредних недељу до 10 дана очекује побољшање климатских услова.

Мештани и добровољци су се масовно укључили у гашење пожара, отварајући своје куће за ватрогасце. Бројни грађани и медији изражавали су забринутост због размера пожара и еколошких последица.

Професор Петровић је истакао да би овај пожар требало да буде подстрек за преиспитивање и унапређење система заштите од пожара, посебно имајући у виду климатске промене и дуготрајне периоде високих температура, те да је много боље и јефтиније имати добар систем раног јављања и превенције.

Галерија

Види још

Делиблатска пешчара Шумски пожари у Србији 2026. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара

Референце

Литература

Категорија:Шумски пожари у Србији Категорија:Пожари Категорија:Пожари у 2026. Категорија:Пешчаре у Србији Категорија:Катастрофе у 2026.