Нацрт групе академика за Меморандум САНУ, познат у јавности и као Меморандум САНУ, нацрт је документа који је израдио одбор од 16 чланова Српске академије наука и уметности у периоду од 1985. до 1986. године. Један од нацрта је као незавршена верзија отуђен од академика и објављен у дневним новинама „Вечерње новости” септембра 1986. године.

Меморандум је одмах изазвао бурне реакције у Југославији, због својих погледа на стање нације и захтијева за темељном реорганизацијом државе. Главна тема је тврдња да децентрализација води распаду Југославије и да су Срби дискриминисани уставним уређењем Југославије. У документу се тврди да је развој Србије еродиран подршком осталим дијеловима Југославије. Меморандум је званично осуђен 1986. од стране Владе СФРЈ и Владе СР Србије због подстицања национализма. Неки сматрају да објава документа кључни моменат у распаду Југославије.

Преглед

Маја 1986, након што је Иван Стамболић позвао владу на разговоре о Косову по први пут од 1981. године, САНУ је изабрала шеснаест угледних академика за израду нацрта меморандума истражујући узроке економско-политичке кризе и како се бавити проблемима. Планирано је да академија усвоји документ прије него што се представи Савезу комуниста Југославије и државним органима. Посљедњи нацрт, међутим, доспио је у режимски таблоид, новине „Вечерње новости” у септембру 1986. године. Новине су напале текст меморандума, описујући га као реакционарни и националистички, али га нису објавиле. Почела је званична кампања СР Србије и припадника Савеза комуниста Србије против меморандума.

Меморандум је подијељен на два дијела: „Криза југословенске привреде и друштва” и „Положај Србије и српског народа”. Први дио се односи на економске и политичке фрагментације Југославије које су услиједиле након доношења устава из 1974. године. Други дио се односи на инфериорни статус СР Србије у СФРЈ и положај Срба у СР Хрватској и на САП Косову.

У меморандуму се тврди да је Јосип Броз Тито додатно ослабио Социјалистичку Републику Србију подијелом територије и стварањем аутономних покрајина Војводина и Косово, што није урађена и у осталим југословенским републикама.

Коста Михаиловић је дао допринос на пољу економије, Михаило Марковић на пољу самоуправљања, а Василије Крестић на пољу положаја Срба у Хрватској.

Добрица Ћосић је лажно оптуживан у медијима и јавности да је имао везе са писањем Нацрта, што је део домена политичке пропаганде. Аутори Нацрта Меморандума САНУ били су, управо супротно, против укључења Ћосића, пошто би његово учешће дало основа за политичку дискредитацију планираног документа.

Пријем

Меморандум је осудио Савез комуниста Југославије, укључујући Слободана Милошевића, будућег предсједника Србије, који је јавно рекао да је меморандум „ништа друго него најцрњи национализам”, и Радована Караџића, будућег лидера Срба у Босни и Херцеговини, који је изјавио „бољшевизам је лош, али национализам је још гори”. Упркос овим изјавама, Милошевић, Караџић и други српски политичари су се јавно сложили са већим дијелом меморандума и формирали блиске политичке везе са његовим писцима као што су Михаило Марковић, који је постао замјеник предсједника Социјалистичке партије Србије, и Добрица Ћосић, који је именован за предсједника Савезне Републике Југославије 1992. године.

Према речима академика Симе Ћирковића, спорни Меморандум САНУ треба сматрати за „такозвани меморандум” јер га Академија никада није званично усвојила и сматра да је зато називање документа „меморандумом” манипулација.

Један од аутора нацрта меморандума историчар Василије Крестић, изјавио је да је нацрт био примарно антикомунистички а потом и југословенски документ и да су се академици залагали за одржавање Југославије али и побољшања укупног положаја српског народа у држави.

Нацрт Меморандума је изразито критиковао Хелсиншки одбор за људска права.

Тврдње у нацрту меморандума

Аутори

Комисија се састојала од 16 српских интелектуалаца:

Референце

Литература

Спољашње везе Меморандум САНУ на енглеском Меморандум САНУ је конструисани грех (Б92, 6. јул 2016) Меморандум САНУ — три деценије после („Вечерње новости”, фељтон, септембар 2016) Мирко Симић: Меморандум САНУ, црна тачка српске историје (Слободна Европа, 1. октобар 2016) Покушаји да се Меморандум представи као морални преступ („Политика”, 7. октобар 2016) „Меморандум, грех недовршеног текста” (РТС) Крестић: Меморандум САНУ није разбио Југославију („Вечерње новости”, 7. мај 2017) Разговори са академицима — Владимир Костић (Недељник, 12. октобар 2016) Предавање — Огњен Карановић -„МЕМОРАНДУМ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ИЗ 1986. ГОДИНЕ — ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЛАЖИ”

Категорија:САНУ Категорија:Социјалистичка Република Србија Категорија:Српски национализам Категорија:Историја Срба у савременом добу Категорија:Србија у 1985. Категорија:Србија у 1986. Категорија:Политичке контроверзе у Југославији Категорија:Политичке контроверзе у Србији