Вила Равијојла је једна од познатијих вила народног предања и посестрима легендарног јунака Марка Краљевића.
Име Име Равијојла је због извесне сличности вила са анђелима постало од арханђелског имена Рафаило (Рафаила, Рафаела).
Народно предање Вила Равијојла живи у планини Мироч и може да лети по облацима. Наоружана је луком и стрелама. У планинама пије вино с јунацима, као што је Милош Обилић, али је љубоморна ако неко уме боље да пева. Вук Караџић је претпоставио да су се Милош и она и раније натпевавали, па му је забранила да пева, јер је „у њега љепше грло него у ње”. Није свемоћна, па је Марко Краљевић уз помоћ Шарца успео да је надјача. Међутим, постала му је посестрима и помогла када му је била најпотребнија као у окршају с Мусом Кесеџијом.
Равијојла и Марко
мини|усправно|Вила Равијојла устрељује Милоша Обилића У песми Марко Краљевић и вила, коју је Вук Караџић забележио од Живане Антонијевић, Марко Краљевић и његов побратим Милош Обилић пролазили су планином Мироч када се Марку приспавало, па је тражио од Милоша да пева („Певај, брате, те ме разговарај!”), али Милош није смео јер би га у том случају вила Равијојла устрелила „и у грло и у срце живо”. Марко га је уверио да буде безбрижан, али кад је запевао:
мини|лево|усправно|Краљевић Марко на Шарцу стиже вилу Равијојлу Марко је уз помоћ свог шареног коња Шарца успео да достигне вилу Равијојлу под облацима и:
Али када га је Богом побратила и обећала да ће излечити Милоша, Марко ју је пустио. Скупила је биље и пошто је Милошеве ране извидала, у Мироч планини је говорила вилама да не стрељају по гори јунаке све док је Краљевића Марка и његовог Шарца.
У песми коју је Вук Караџић записао од Филипа Вишњића, Смрт Марка Краљевића, вила саопштава Марку да ће умрети од Бога — „старог крвника”, јер не може погинути ни од једног јунака.
У збирци Новице Шаулића, у песми Марко Краљевић у пећини Марко се, откада је прва пушка направљена, склонио у вилинску пећину у којој живи с Равијојлом:
Наслеђе Лик Равијојле виле присутан је у многим песмама српских књижевника: Јована Илића (Слава), Јована Јовановића Змаја (Бранкова жеља), Јована Суботића (Пролог у сликама), али и у драмама Драгутинa Илићa, Женидба Милоша Обрића и Женик слободе.
Јован Скерлић, српски књижевни критичар, навео је да је једна од муза српских романтичара била вила Равијојла која „гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој”.
Референце
Литература
Категорија:Српска митологија Категорија:Ликови из српске књижевности Категорија:Краљевић Марко