Фоке Вулф Triebflügel је био пројект ловачког авиона пресретача са вертикалним полетањем кога је пројектовала немачка компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена 1944. године. Пројектовање и развој Фоке Вулф Triebflügel ловац пресретач је пројектован за вертикално полетање и слетање, при крају рата 1944. године, ради локалне одбране значајних фабрика или локација без аеродрома или само са малим површинама за полетање. По својој концепцији и конструкцији био је стварно револуцонаран и вероватно због тога је настао као приватан пројект Фоке Вулфа.
Почетком 1944. године фон Хост је пројектантском тиму Фоке Вулфа из Бад Ајлезена Мултопу, др. Пабсту и вздухопловном инжењеру фон Халему демонстрирао принципе лета појединих инсеката на основу којих су дошли на идеју да конструишу авион са ротирајућим погонским крилом које би имало три крака на чијим би крајевима били постављени Лоринови набојни мотори са потиском 3 х 8,9 -{kN}-. Технички опис Triebflügel је уместо класичних крила која су стварала узгон имао трокраки ротор/елису (ротационо крило) са „вентилационим лопатицама“ као хеликоптер који се налазио отприлике на пола дужине између кокпита и репног дела авиона. Ротациони прстен је омогућавао крилима да се ротирају за пуних 360 степени око трупа. Њихов нагиб се могао подешавати у зависности од ситуације у лету. Када би авион био у вертикалном лету ротор би радио слично као ротор хеликоптера. Међутим, у хоризонталном лету он би функционисао као вучна елиса авиона, додуше знатно вечих димензија.
Конструктивно то је изгледало овако: Три лопатице ротора су биле постављене на прстен који је био ослоњен на лежајеве тако да су се могле слободно окретати око трупа авиона. На крају сваког крака ротора би се налазио по један набојномлазни мотор који погоне ротор. Основни недостатак набојномлазних мотора је што они не могу стартовати, него прораде када су у радној брзини (око 220 о/мин). Због тога би се за довођење ротора у радни број обртаја користили помоћни мотори обично ракетни. Када мотори ротора прораде помоћни мотори се гасе а ротор преузима функцију стварања узгона за полетање авиона.
Брзина и узгон летелице се могу регулисати подешавањем нагиба лопатица. Пошто се погонски набојномлазни мотори налазе на врховима лопатица ротора, не би било обртног момента који би проузроковао окретање трупа у супротном смеру. Гориво би се пумпама потискивало и преносило из резервоара у трупу преко централног носећег прстена и лопатица ротора до млазница мотора. Хоризонтална и вертикална стабилност авиона би се одржавала захваљујући четири репна пераја која су распоређена у облику крста. Пераја би имала покретна кормила правца и висине помоћу којих се управља авионом. Поред овога репна пераја би имала функцију при приземљивању авиона јер би се на њиховим крајевима налазиле стајне ноге са точковима.
Највећи проблем ове летелице је био процес слетања јер је пилот био леђима окренут тлу, ово би заиста био веома изазован маневар. Чак и да је пилот могао да се окрене како би видео позади, ротор би му заклањао поглед. Планирано је да овај авион буде добро наоружан са два топа -{MK}- 103 калибра 30 -{mm}- са 100 граната по топу и два митраљеза -{MG}- 151 калибра 20 -{mm}- са 250 метака по митраљезу. Оперативно коришћење Направљен је мали дрвени модел Фоке Вулф Triebflügel-а и тестиран до краја рата. Током овог тестирања, установљено је да летелица потенцијално може достићи брзине до 0,9 Маха, нешто мање од 1.000 -{km/h}-. Техничку документацију за ову летелицу и моделе су запленили Американци на крају рата. Американци су у почетку показали интересовање за концепт, проучили га и наставили су да експериментишу и развијају неко време након тога. На бази тога искуства развијени су и направљени у САД 1953. и 1954. године прототипови авиона са репним лансирањем, Lockheed XFV-1 и Convair XFY-1, који су потврдили у стварним летним тестовима велику тежину прелазног маневра, нестабилност авиона током њега и крајњу непрактичност авиона са репним лансирањем при слетању, довело је до тога да се одустало од даље експлоатације те идеје. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. Myhra, David (2003). Dragonfly : the Luftwaffe's experimental Triebflü̈geljäger Project. Ford, Roger (2013). Germany's Secret Weapons of World War II. London, United Kingdom: Walter Schick, Ingolf Meyer, Luftwaffe Secret Projects Fighters 1939-1945 (v. 1), Shepperton, Ian Allan Publishing, 2011,
Види још Набојномлазни мотор (Ramjet motor) Focke Rochen Lockheed XFV-1 Convair XFY-1 Спољашње везе https://www.aviastar.org/helicopters_eng/focke_thrustwing.php https://histaviation.com/fw-triebflugel...html https://migflug.com/afterburner/de/focke-wulf-triebflugel-vtol-staustrahlabfangjager/ https://interestingengineering.com/innovation/facts-about-focke-wulf-triebflugel https://plane-encyclopedia.com/ww2/focke-wulf-fw-triebflugel/
Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Експериментални авиони