Лингам

мини|десно|Лингам са трипундром, пројектован на основу у облику јонија

Лингам (, досл. „знак, симбол или ознака”), понекад познат и као линга или Шива линга, апстрактна је или аниконична представа хиндуистичког бога Шиве у шивизму. Реч лингам се налази у Упанишадама и епској литератури, где значи „ознака, знак, амблем, карактеристика”, односно „доказ, симптом” Шиве и Шивине моћи.

Лингам у традицији шивизма је кратак цилиндрични симбол налик стубу који представља Шиву, направљен од камена, метала, драгуља, дрвета, глине или драгог камења. Често је приказан унутар платформе у облику диска, јонија – његовог женског пандана, који се састоји од равног елемента, хоризонталног у поређењу са вертикалним лингамом, и дизајнираног тако да омогући одвод течних понуда ради сакупљања.

Лингам је амблем генеративне и деструктивне моћи. Иако је укорењен у представама мушког полног органа, лингам се сматра „спољашњим симболом” „безобличне стварности”, симболизацијом спајања „примордијалне материје” (Пракрити) са „чистом свешћу” (Пуруша) у трансценденталном контексту. Иконографија лингам-јонија симболизује спајање микрокосмоса и макрокосмоса, божански вечни процес стварања и регенерације, као и сједињење женског и мушког принципа који изнова стварају целокупно постојање.

Лингам је обично примарни мурти или побожна слика у хиндуистичким храмовима посвећеним Шиви, а може се наћи и у мањим светилиштима, или као природни објекти који су се сами манифестовали.

Етимологија и номенклатура Лингам се, како наводи Монијер Монијер-Вилијамс, појављује у Упанишадама и епској литератури, где значи „ознака, знак, амблем, карактеристика”. , Monier Monier-Williams, Harvard University Archives, pp. 901-902 Остала контекстуална значења овог термина укључују „доказ, симптом” Шиве и Шивине моћи.

Реч лингам се налази у санскртским текстовима, као што су Светашватара упанишада, текстови школа Самкја, Ваишешика и други, са значењем „доказ” о Богу и Божјем постојању, или постојању безобличног Брамана. Изворно значење термина лингам као „знак” користи се у Светашватара упанишади, која каже: „Шива, Врховни Господ, нема лингу”, што значи да је трансценденталан, изван било каквих карактеристика и, конкретно, знакова пола.

Термин се такође појављује у раним индијским текстовима о логици, где се закључивање темељи на знаку (линга), на пример: „ако има дима, има и ватре”, при чему је линга дим. У хиндуизму је то религиозни симбол који представља Шиву као генеративну моћ, целокупно постојање, сву креативност и плодност на сваком космичком нивоу.

У раним санскртским медицинским текстовима, линга значи „симптом, знаци” и игра кључну улогу у дијагнози болести. Аутор класичне расправе о санскртској граматици, Панини, наводи да глаголски корен линг, који значи „бојити, шарати”, има смисао „оно што боји, шара, карактерише”. Панини и Патанђали такође помињу лингам са контекстуалним значењем „род”.

У сутрама филозофске школе Ваишешика, термин значи „доказ” као условно довољан знак. Ова теорија је усвојена у раној санскртској медицинској литератури. Попут Упанишада, где линга значи „ознака, знак, карактеристика”, текстови хиндуистичке филозофске школе Њаја користе линга у истом смислу. У сутрама школе Самкја и у коментару Гаудападе на текст Самкјакарика, термин линга има многа контекстуална значења, јер развија своју теорију о природи Атмана (Сопства) и Шарире (тела, односно пракритија) и њиховом предложеном механизму поновног рођења. У текстовима Пурва мимамса и Веданта, као и у коментарима на њих, термин линга се често појављује, посебно у облику lingadarsanacca као начин цитирања претходне хиндуистичке литературе, означавајући „пронашли смо индикативни знак”.

мини|десно|Линга-јони у Непалу уклесан са четири Буде који седе Термин линга такође се појављује у будистичкој и ђаинистичкој литератури, где у једном контексту значи „знак, доказ”, или пак „суптилно тело” са сексуалним конотацијама у другом контексту.

Иконографија

Разни стилови Лингам у традицији шивизма је кратак цилиндрични симбол Шиве, направљен од камена, метала, дрвета, глине или драгог камења.

На индијском потконтиненту и у југоисточној Азији могу се пронаћи разни стилови иконографије лингама. Историјски гледано, она укључује: Лингам-јони, где је лингам смештен у структуру у облику диска са рубом која представља симбол богиње Шакти, и назива се јони. Заједно симболизују сједињење женског и мушког принципа и „свеукупност целог постојања”, како наводи Енциклопедија Британика. Мукхалингам, где лингам има уклесано Шивино лице. Екмукха лингам има само једно лице, Чатурмукха лингам има четири лица окренута према странама света, док Панчамукха лингам има укупно пет лица (пето је на врху) и представља Садашиву. Међу мукха-лингамама чешће су верзије са четири лица. Аштотара-сата линга, где је на пуђабхаги (главном лингаму) уклесано 108 минијатурних лингама према одређеним геометријским правилима. Сахасра линга, где је 1001 минијатурни лингам уклесан на пуђабхаги пратећи одређене геометријске принципе (распоређени у 99 вертикалних и 11 хоризонталних линија). Дхара линга, где лингами имају пет до шездесет и четири набрана лица, при чему су посебно омиљени прости бројеви и вишекратници броја четири. Лингодбхава, приказ Шиве који израња из ватреног лингама. На врху ове иконе понекад се налази рељеф лабуда који представља Брахму, док је на дну приказан дивљи вепар који представља Вишнуа као Вараху. То осликава шивистичку легенду која описује надметање између Брахме, Шиве и Вишнуа око супремације. мини|десно|Лингам како се тумачи у традицији Шаива Сиданта, главној школи шивизма. Икона се сматра приказом Парашиве и Парашакти аспеката Шиве и Парвати.

Конструкција Лингам може бити израђен од глине, метала, драгог камења, дрвета, камена (који је најчешћи) или материјала за једнократну употребу. Метод израде, пропорције и дизајн су описани у шивистичким Агама текстовима. Лингам се обично поставља у средиште пиндике (која се такође назива јони, а која симболизује Шакти). Пиндика може бити кружног, квадратног, осмоугаоног, шестоугаоног, дванаестоугаоног, шеснаестоугаоног, елиптичног, троугластог или неког другог облика. Неки лингами су минијатурни па их људи носе са собом, као што то чине припадници секте Лингајати који их носе на огрлици. Ови лингами се називају чала-лингами. Хиндуистички приручници за изградњу храмова препоручују геометријске размере за лингу, светилиште и различите архитектонске елементе у складу са строгим математичким правилима. Антрополог Кристофер Џон Фулер наводи да иако су већина скулптура (муртија) антропоморфне или териоморфне, аниконична Шива линга представља важан изузетак.

Значење

Представљање Шиве Лингам се концептуализује као амблем генеративне и деструктивне моћи, посебно у езотеричним традицијама Каула и тантра праксама, као и у традицијама шивизма и шактизма.

Лингам и јони заједно симболизују спајање микрокосмоса и макрокосмоса, божански вечни процес стварања и регенерације, и сједињење женског и мушког принципа које обнавља целокупно постојање. Лингам се сматра „спољашњим симболом” „безобличне Стварности”, симболом спајања „праматерије” (пракрити) са „чистом свешћу” (пуруша) у трансценденталном контексту. Сиваја Субрамунијасвами објашњава да лингам означава три савршенства Шиве. Горњи овални део лингама представља Парашиву, док доњи део, познат као питха, представља Парашакти. Као Парашива, Шива се сматра апсолутном реалношћу која је без облика, времена и простора. У облику Парашакти, он се посматра као свеприсутан, чиста свест, моћ и примарна супстанца свега постојећег. Парашакти има облик, за разлику од Парашиве који је безобличан.

Према Свамију Шивананди, лингам говори недвосмисленим језиком тишине: „Ја сам један без другог, ја сам безобличан”. Он је само спољашњи симбол безобличног бића, Шиве, који је вечна, бесмртна есенција универзума, унутрашње сопство човека, идентично са Врховним Браманом.

За поједине шивајте, лингам симболизује осовину универзума (Axis mundi).

Према Шаива Сиданти, линга је идеална подлога у коју би верници требало да инсталирају и обожавају петоликог и десеторуког Садашиву.Dominic Goodall, Nibedita Rout, R. Sathyanarayanan, S.A.S. Sarma, T. Ganesan and S. Sambandhasivacarya, The Pañcāvaraṇastava of Aghoraśivācārya: A twelfth-century South Indian prescription for the visualisation of Sadāśiva and his retinue, Pondicherry, French Institute of Pondicherry and Ecole française d'Extréme-Orient, 2005,

Фалусни симбол мини|десно|Мукхалинга краљевства Фунан пронађена у Ок Еу у Вијетнаму, 6–7. век Фалусно порекло Научници попут Венди Донигер и Рохита Дасгупте сматрају да је линга екстраполација онога што је првобитно био фалусни симбол.

Према Донигер, у каснијој санскртској литератури постоје уверљиви докази да су рани Индијци повезивали икону лингама са мушким полним органом; кашмирски текст Нармамала из 11. века аутора Кшемендре објашњава своје идеје о паралелизму божанског и људског лингама у сексуалном контексту. Бројни шивистички текстови такође наводе да сва створења носе знакове Шиве или Шакти кроз њихов лингам (мушки) или пинди (женски) орган. Ова тензија између тежње ка духовности кроз породични живот и тежње ка аскетском начину живота одражава различита тумачења лингама међу његовим поклоницима. То остаје стална дебата унутар хиндуизма. У тамилској традицији се за лингам користи асексуалан термин кури (знак, ознака). Слично томе, у традицији Лингајатизма, лингам нема сексуалне конотације.

Дасгупта наводи да је лингам и фалусни симбол у хиндуизму, а не само апстрактни симбол Шиве. Неки очувани древни лингами недвосмислено приказују мушки полни орган.

Сексуализација у оријенталистичкој литератури Од 19. века популарна литература на Западу представља лингам као мушки полни орган. Тај поглед је у супротности са традиционалним апстрактним вредностима које лингам-јони представљају у шивизму.

Оријенталисти из периода колонијалне ере и хришћански мисионари из викторијанског доба били су шокирани и непријатељски расположени према иконографији и поштовању лингам-јонија. Колонијално омаловажавање довело је до реакције бенгалских националиста, а Свами Вивекананда позвао је на оживљавање идеје Мајке Богиње као женске силе.

Изрази лингам и јони експлицитно су постали повезани са људским полним органима у западној машти након веома популарног првог превода Камасутре Ричарда Френсиса Бартона из 1883. године. У свом преводу, Бартон је користио изразе лингам и јони као замену за сексуалне појмове како би избегао викторијанску цензуру.

Одбацивање сексуалне симболике Сексуализацију лингама критиковали су многи стручњаци попут Стеле Крамриш и Морица Винтерница, који наводи да лингам у Шивиној традицији нема историјске трагове у опсценом фалусном култу.

Алекс Вајман тврди да многи индијски аутори експлицитно поричу да је линга фалус, већ истичу да је он симбол космичких мистерија.

Обожавање мини|Бадавлинг, Хампи (Виџајанагарско царство)

Традиционални ритуали посвећени лингаму у главним храмовима укључују понуде цвећа, траве, сувог пиринча, воћа, лишћа, воде и купке у млеку. Свештеници певају химне, док верници иду у светилиште на даршан и праве обрт у смеру казаљке на сату око светилишта. У хиндуистичкој традицији посебна места за ходочашће укључују природне лингаме у облику цилиндричних стена или леда (Svayambhuva лингам).

Историјски развој и значење

Археолошки налази из цивилизације долине Инда мини|Камени лингам и јони у Вијетнаму, око 8. века н. е. мини|Будистичка ступа је можда утицала на каснију иконографију Шива-линге, према мишљењу Свамија Вивекананде.