Лангерхансове ћелије су резидентни макрофаги имунског система који се налазе у епителном слоју и спадају у ћелије које презентују антиген. Налазе се у ткиву коже, између кератиноцита базалних и спинозних слојева епидермиса, а посебно у спинозном слоју, у лимфним чворовима и у неким другим органима (плочасти епител усне и вагиналне дупље, слузокожа бешике), које су укључене у имуни одговор и садрже Бирбекове грануле. Такође показују удубљење једра.
Функција мини|Приказ Лангерхансових ћелија у онтологији ћелија (Cell Ontology). Приказан је део онтологије ћелија, где овали одговарају типовима ћелија дефинисаним у онтологији, а стрелице односима између тих типова ћелија. Лангерхансова ћелија је представљена жутим овалом; плаве стрелице означавају односе типа „is_a” (јесте врста), а наранџасте стрелице означавају односе типа „develops_from” (развија се из). На слици је приказан само подскуп надређених типова Лангерхансових ћелија. Код инфекција коже, локалне Лангерхансове ћелије преузимају и обрађују микробне антигене како би постале потпуно функционалне ћелије које презентују антиген.
Уопштено говорећи, макрофаги који стално бораве у ткивима учествују у имунолошкој хомеостази и преузимању апоптотских тела. Међутим, Лангерхансове ћелије такође могу попримити фенотип сличан дендритским ћелијама и мигрирати у лимфне чворове ради интеракције са Т-ћелијама.
Матриксна металопротеиназа је важна и неопходна Лангерхансовој ћелији приликом проласка кроз базални слој (лат. stratum basale).
Лангерхансове ћелије потичу од примитивних еритро-мијелоидних прогенитора који настају у жуманцетној кеси ван ембриона током првог тромесечја трудноће; у нормалним околностима опстају током целог живота, а по потреби се обнављају локалном пролиферацијом. Уколико дође до тешке упале коже, на пример услед инфекције, моноцити из крви се регрутују у захваћено подручје и диференцирају у Лангерхансове ћелије које врше замену.
У Лангерхансовим ћелијама и дендритским ћелијама налази се ппротеин лангерин.
Лангерхансове ћелије садрже велику количину канабиноидних рецептора типа 2 (CB2); њихова активација помоћу агониста ублажава како регрутовање еозинофила, тако и отеклину уха код хроничног контактног дерматитиса изазваног поновљеним излагањем алергену.
Положај
Кожа Лангерхансове ћелије се налазе у свим слојевима епидермиса, са посебном склоношћу ка спинозном слоју.Young, Barbara; Heath, John W. (2000)., Wheater's Functional Histology (4th ed.), Churchill Livingstone, стр. 162. Генерално, примећују се у супрабазалним слојевима и чине 3-4% епидермалних ћелија.Giuseppe Anastasi et al., Trattato di anatomia umana, volume I, Milano, Edi.Ermes, 2012, ISBN 978-88-7051-285-4. Њихово присуство је чак истакнуто и у папиларном дермису коже, посебно у областима испред крвних судова. Неконзистентно присуство ћелија у различитим слојевима епидермиса лежи у њиховој функцији: оне су АПЦ, или ћелије које презентују антиген. Када се патоген препозна, могу се кретати од ваздушно-кожне баријере према дермо-епидермалном споју и коначно стићи до секундарних лимфоидних органа (места где ће патоген бити уништен).
Слузокожа Лангерхансове ћелије су такође су присутни и у слузокожи у деловима који ограничавају оралне границе дигестивног система (слузокожа предворја усне дупље) и гениталног система (слузокожа препуцијума и вагинална слузокожа).
Друго Лангерхансове ћелије могу бити присутни и у другим ткивима, као што су лимфни чворови , посебно у вези са хистиоцитозом Лангерхансових ћелија . Референце